Економија
Шта доноси усвојени буџет за 2025. годину: Камата, најскупља српска реч
субота, 30. нов 2024, 08:42 -> 08:42
Министар финансија Синиша Мали буџет за 2025. скројио је на претпоставци да ће раст бруто домаћег производа бити амбициозан. Рачуна се на привредни раст од 4,2 одсто, након овогодишњих 3,8 одсто. И у ситуацији када Европска унија, наш главни спољнотрговински партнер стагнира, инвестиције у инфраструктуру јесу наш унутрашњи извор раста. Али, при оволиким издацима за камате, могу ли да буду и ограничавајући фактор? Хоће ли са скоком у будућност Србија прескочити инфраструктурну дужничку клопку? У игри камата и БДП-а, ко ће победити?
Из угла министра финансија Синише Малог, у 2025. години камата би могла да буде најскупља српска реч. Како може да се види из буџета који је Народна скупштина усвојила у среду, 27. новембра, издаци за камате у државној каси достижу 220 милијарди динара, што је око 1,88 милијарди евра. Слику посланичког обрачуна у Скупштини сви смо видели, али нисмо видели анализу документа који је остао у сенци вербалних и физичких окршаја.
Буџет је најважнији закон који усваја Народна скупштина, он је азбука економске политике једне земље, а у овом, који је усвојен без расправе, види се да издаци за камате скоро да достижу укупне расходе државе за све субвенције (224 милијарде динара), укључујући и оне за пољопривреду, привреду, железницу, културу, туризам, ваздушни и друмски саобраћај.
То је више од укупних издатака за социјално осигурање и социјалну заштиту (197 милијарди динара), иако су на тој ставци и борачка и дечија заштита, и ученички и студентски стандард, издаци за расељена лица и избеглице, па чак и спортске стипендије и стипендије за младе таленте.
Позајмљивање за камате и дугове
У буџету се увек знало, највећи расход су плате и пензије. На срећу, и сада је тако. Издaци за зараде догодине су планирани на нивоу од 588 милијарди динара. Дотације Републичком фонду за пензионо и инвалидско осигурање (ПИО) из државне касе следеће године су пројектоване на 267 милијарди динара.
Међутим, већ на трећем месту, гледано по апсолутном износу, скоро да су изједначени издаци за куповину роба и услуга и расходи за камате. Ипак, уз те камате плаћа се и главница дуга, а процена Фискалног савета је да на наплату током 2025. године долази 3,3 милијарде евра дуга. То значи да ће током следеће године држава, за финансирање камата, плаћање главнице старог дуга, али и покривање новог минуса у буџету (који је на нивоу од 3 одсто), морати да позајми додатних шест милијарди евра.
Осим што у апсолутном износу издаци за камате престижу неке виталне расходе буџета, ти трошкови на годишњем нивоу значајно расту.
Ове, 2024. године издаци за камате у буџету износили су 185 милијарди динара, што је око 1,58 милијарди евра. То значи да су ови расходи у каси на годишњем нивоу порасли скоро за петину (18,9%), и тај издатак има скоро највећи раст у буџету на годишњем нивоу. Више су порасли (за 19,7%) само издаци за запослене – са 491 на 588 милијарди динара.
Подсећања ради, први буџет који је потписао Синиша Мали као министар финансија, онај за 2019. годину, имао је двоструко мање издатке за камате – 110 милијарди динара. Истина, и бруто домаћи производ (БДП), све оно што сви грађани и привреда створе за годину дана, те 2019. године био је 48 милијарди евра.
За следећу, 2025. годину БДП је процењен на 88 милијарди евра. То је једним делом и последица промене методологије обрачуна БДП-а, коју је недавно урадио Републички завод за статистику.
У међувремену је српска економија прошла кроз неколико криза, почевши од оне изазване ковидом 2020. године, па до енергетске кризе која је била изазвана ратом у Украјини 2022. године, што је подразумевало и интервенцију државе кроз пакете помоћи грађанима и привреди. Али су ти пакети били доста издашни и у оно време, већи од 17% БДП-а, што је било више од упоредивих земаља региона.
Ипак, одлика тих пакета помоћи била је да се Србија тада задуживала по доста повољнијим каматама, јер је тренутак на међународном финансијском тржишту био такав да је новац био јефтин. Међутим, од 2022. године на међународном финансијском тржишту се све променило, па су због раста камата порасле и цене дуга. Уз то, још раније, суштински од 2017. године, дошло је до значајног повећања државних инвестиција, што је за економски раст добро, али има своју цену – а то је управо раст трошкова задуживања.
Инвестициони приоритети
За следећу годину Србија планира још већи раст јавних инвестиција. Капитални издаци државе планирани су на нивоу од 613 милијарди динара (5,23 милијарде евра). Кад се на то додају и јавна улагања локалних каса, ниво капиталних расхода достиже чак 7,4%. По том нивоу, наводи Фискални савет, Србија је, уз Естонију, рекордер у Европи.
Неколико је важних инвестиционих приоритета државе у 2025. години, а међу њима се, баш као и у ребалансу буџета за ову годину, уочава значајно улагање у војску. На наплату доспева друга рата за авионе „Рафал“ – 55 милијарди динара, што је око 470 милиона евра. Прошле године ребалансом је било планирано 48 милијарди динара за прву рату, а у планском делу ребаланса, где мора да се наведе и очекивани издатак за трогодишњи период, за 2025. годину био је уписан мањи износ (48 уместо 55 милијарди динара).
За 2026. план је да се на „Рафале“ потроши 88 милијарди динара (752 милиона евра). За 2027. годину за „Рафале“ се наводи још већи износ – 96 милијарди динара (820 милиона евра). Укупно, од 2024. до 2027. године за „Рафале“ ће бити потрошено 2,5 милијарди евра.
Ипак, највећи инвестициони приоритет владе је инфраструктура и следеће године ће та улагања бити око две милијарде евра. Уз то, велики издатак биће и специјализована изложба ЕКСПО 2027. План је да се за те намене потроши 46 милијарди динара (393 милиона евра). Додатно, за 2026. годину за ЕКСПО се планира 47,5 милијарди динара.
Уз ову изложбу, као посебан расход се наводи Национални стадион. И то у 2025. години – 18,6 милијарди динара (158 милиона евра) и још у 2026. години додатних 21,2 милијарде динара (181 милион евра).
Задуживање код страних и домаћих банака
Иако Србија сада има инвестициони рејтинг, камате по којима тренутно можемо да се задужимо нису мале. Према извештајима са секундарног финансијског тржишта види се да су камате по којима можемо да се задужимо сада мање него пре неколико месеци, али се и даље на наше дугорочне дужничке папире у еврима, на пример, крећу од 3,6 до 4,7 одсто. На наше доларске дужничке папире камате су веће и крећу се у распону од 5,3 до 5,9 %.
Међутим, услови на домаћем финансијском тржишту, на коме се држава такође задужује за финансирање ових развојних пројеката су знатно неповољнији, а пример за то је управо Национални стадион. Из буџета може да се види и по којим каматама се земља задужује за овај пројекат.
Тако је, на пример, код Уникредит банке камата за национални стадион шестомесечни белибор плус 3,3 одсто. Шестомесечни белибор тренутно износи 4,83 одсто. То значи да је камата за Национални стадион већа од 8 одсто. Уз то, ништа повољније услове за задуживање Србија није добила ни код државне банке Поштанске штедионице. Камата за овај пројекат је иста, једина разлика је што је Поштанска штедионица држави позајмила знатно већи износ од комерцијалне Уникредит банке: 72 спрам 15 милиона евра.
Овај раст издатака за камате са 185 на 220 милијарди динара је највећим делом последица раста цена дуга, јер и у апсолутном и у номиналном износу, улагања у инфраструктуру готово да су иста у односу на раније године. Само се у буџету за 2025. годину најјасније у односу на све претходне године види колико је новац на међународном финансијском тржишту поскупео.
Све ово не значи да ће скок у будућност значити и скок јавног дуга (мерено уделом у БДП-у, нарочито након последње ревизије националних рачуна), али је из угла виталних функција буџета оправдано поставити питање трошкова камата, који су значајно порасли. У графикону расхода део који се односи на камате достиже више од 8% укупних буџетских издатака.
Министар финансија Синиша Мали буџет је скројио на претпоставци да ће раст бруто домаћег производа бити амбициозан. Рачуна се на привредни раст од 4,2 одсто, након овогодишњих 3,8 одсто. И у ситуацији када Европска унија, наш главни спољнотрговински партнер стагнира, инвестиције у инфраструктуру јесу наш унутрашњи извор раста.
Али, при оволиким издацима за камате, могу ли да буду и ограничавајући фактор? Хоће ли са скоком у будућност Србија прескочити инфраструктурну дужничку клопку? У игри камата и БДП-а, ко ће победити?