Пет Оскара за оцрњену „Анору“ Шона Бејкера: Руски фактор у америчкој причи о људима с дна štampaj

Десило се и то чудо. Независни филм „Анора“ редитеља, сценаристе и монтажера Шона Бејкера освојио је пет Оскара: за најбољи филм, сценарио, режију, монтажу и најбољу глумицу (Мики Медисон). Прошле године овај филм, скромног буџета за холивудске прилике, добио је и Златну палму Канског фестивала.

Прича се делом одвија у руском делу Бруклина, у „Малој Одеси“, како се својевремено називао Брајтон Бич. Стриптиз играчица Анора среће на радном месту младог Вању, сина руског олигарха. Он је води у своју гигантску прелуксузну вилу, све по тарифи, да би јој предложио да за недељу дана буде његова девојка. Деси се и лудо путовање са друштвом у Лас Вегас где се Анора и Вања венчавају. Анора машта о свадбеном путовању у Дизниленд и апартману Пепељуга.

Већ по месту становања главних јунака, види се зјапећа класна разлика. Анора живи у кућици поред надземног метроа. Вања живи у стакленој вили од петнаестак хиљада квадрата са погледом на залив Јамајка, са својим доком. Мали Вања лудује, воза друштво приватним авионом, пуни базен соком, троши на стотине хиљада долара, јер му се може.

Док се не појаве мама и тата. Са нагласком на маму.

Од момента када родитељи сазнају за скандалозну женидбу, креће фуриозних двадесет и четири сата јурњаве. Ангажују свог поверљивог човека, Тороса, јерменског свештеника да организује екипу, нађу заблуделог сина и пониште брак. Јерменина тумачи Карен Карагулиан, један од омиљених Бејкерових глумаца, попут амајлије такође присутног у ранијим филмовима „Tangerine“, „Florida project“, „Red Rocket“, „Starlet“.

Анора се не да тако лако, уме да се бије, да урла и вришти из гласа ако је угрожена. Псује за медаљу, свима све у лице саспе. До последњег кадра се бори за свој интегритет невероватном снагом која излази из ситне девојке коју игра Мики Медисон.

У целој заврзлами ту је и батинаш Игор, поведен у потрагу за младенцима за сваки случај. Он једини заиста види Анору, прати шта се дешава и дискретно брине о њој. Глумац Јуриј Борисов номинован је за Оскара за најбољу споредну улогу и добитник је прегршт престижних награда за улогу Игора.

Звезде са улица

Антрополошки и социолошки приступ филму који заступа Шон Бејкер тражи доста истраживања и аутентичности. Звезде својих филмова налазио је на улици, у кафетеријама, случајно их упознавао. Овога пута одабрао  је да се радња одвија у Брајтон Бичу и околини јер је то руска енклава у Бруклину већ деценијама. Вибрантан део града, на обали, са надземном пругом метроа која вијуга над улицама, и натписима на руском – нестварна атмосфера за случајног посетиоца. За Бејкера се овај крај испоставио као визуелно веома узбудљив и културолошки богат.

Вила која је одабрана да буде њујоршки дом малог олигарховог сина власништво је правог руског олигарха Василија Анисимова. Како преносе медији, добар део светске производње алуминијума био је под његовом контролом. У вили је живела и његова ћерка, позната као „руска Парис Хилтон“. До локације је Бејкер дошао тако што је на Гуглу укуцао „највећа и најбоља вила у Брајтон Бичу“.

Старинска продавница бомбона „Williams Candy“, на плажи Кони Ајланда, једно је од места које је инспирисало Бејкера и где се одигравају неке од сцена у филму. Газду продавнице игра некадашњи радник, времешни Били 'О Брајен. Није још гледао филм, каже, има времена.

Шон Бејкер познат је по одабиру натуршчика и стварних сексуалних радника за улоге у филмовима. Анорину колегиницу из клуба, Лулу – коју тумачи Луна Софија Миранда – редитељ је упознао у стриптиз бару. Луна те вечери није требало да ради, али позвана је да ускочи у смену – тако је и упознала Бејкера. Родитељи су јој иначе професори филма, а посао у стриптиз бару јој је служио да плаћа факултет. У „Анори“ је ангажована као глумица и консултант.

Бављење животом такозваних сексуалних радника тема је којом се овај редитељ и писац бави у више својих филмова. На додели Оскара посебно се захвалио и изразио поштовање професионалцима из ове области. Они су годинама са њим делили своје животне приче – он са њима дели Оскара.

Ранији радови

Љубитељима независног филма добро је познат Бејкеров филм „Мандарина“ из 2015. године. То је прича о једном Божићу и две проституке, црне транс-жене. Протагонисткињама је ово било прво појављивање на филму. Филм је комплетно снимљен са три мобилна телефона Iphone 5s. Осим што је ово храбар потез, визуелно доприноси документарној атмосфери, стварајући тензију реалног живота уличне проституције у Лос Анђелесу. Ту је и јерменски таксиста – игра га наравно Карен Каругулиан – који је мало корисник услуга, мало отац породице и зет сумњичаве таште. Филм је коштао сто хиљада долара.

Сексуалним радницима Шон Бејкер бавио се и у филму „Starlet“ из 2012. године и у нешто новијем „Red Rocket“. „Старлет“ је прича о чудном пријатељству осамдесетогодишњакиње и порно глумице. Главни јунак филма „Red Rocket“ је порно глумац који се враћа у родни Тексас.

Ширу пажњу јавности редитељ је иначе добио са филмом „Florida Project“ из 2017, када Вилијам Дафо бива номинован за Оскара за најбољу споредну улогу. За улогу девојчице која живи у јефтином мотелу на периферији Орланда, са мајком на социјалној помоћи, редитељ је одабрао дете које је запазио у самопослузи. Невероватан инстинкт.

Похвале и критике

Француски медији су филм „Анора“ окарактерисали као неореалистички приказ наличја једног друштва. Сам редитељ је велики поштовалац италијанског неореализма и слаже се да има утицаја.

Британски медији нису се бавили финесама у Бејкеровом најновијем раду. Оцрнио га је како је ко стигао. „Гардијанова“ критичарка га је окарактерисала као „шупље, лакомислено, збркано, мало досадно“ остварење. „Телеграф“ је згрожен што су руски глумци учествовали у руским пропагандним пројектима, кажe и да је сам филм руска пропаганда.

Овај медиј цитира оснивачицу украјинско британског Удружења филмских професионалаца: она не криви глумце али сматра да су пиони у широј игри пропагандног и промотивног представљања Русије. Као доказ цитирају и Јурија Борисова (филмског Игора) који сведочи да му у Русији људи на улици честитају на успеху „као да је победио на Олимпијади“, иако ликови породице олигарха уопште нису приказани у позитивном светлу.

Амерички бизнис магазин „Форбс“ сматра да је у „Анори“ престављање сексуалних радника реакционарно. И да таман одговара анти-интелектуализму Трампове Америке. У брзини пресуде, нису погледали остале Бејкерове филмове где је видљиво присутна иронијска дистанца у односу на поменутог Трампа.

Критичари који не „миришу“ Бејкера проглашавају га и класним туристом, јер се из своје позиције средње класе спушта у ниже нивое друштва. За оне који његов рад цене и разумеју, ово је победа дуготрајног Бејкеровог бављења људима са друштвеног дна. И доказ да таленат у комбинацији са искреношћу и посвећеношћу даје врхунске резултате.

Са новцем или без њега, свеједно је.