Ана Ђурић се не чуди људској глупости: Констракти могу само да пљуну под прозор

Постоји пар страшних стихова у песми Вита Николића:

Сви цвјетови остаће без глава
да би били са травом у складу

Видели смо моћ тих стихова кад је кренула синхронизована помама око сточића који су се нашли испред Констракте. Нису сточићи проблем, чак је и спорно слово „Z" споредно. Поента је да нико не сме да штрчи изнад гомиле и просека. Успех је најтеже опростити па се тражи начин да се сруши. Ако неко одлети у висине, то значи да су остали остали на дну, да су просек. Зато су се на делу показали људи који спадају у групу оних који се могу спаковати у две речи: хватачи грешака.

То су људи који не уживају, они вребају, чекају кикс - они не стрепе од грешке, они јој се надају и наслађују. Они на Tвитеру пљуну књигу коју нису прочитали јер им се не допада аутор. Они не воле песме које нису чули, они све знају иако често немају појма. Они не гледају филм због приче, лепоте или спектакла, они гледају филм да улове грешку. Они не слушају песму како би је чули, они траже пукотину, чекају тренутак да кажу "А, ха!", да могу да пљуну, или макар да пљуцну.

Али Констракти су пљунули под прозор! 

Констракта није лака мета. Можда је неко очекивао силна оправдања и кризни пи-ар, изговоре и демантиje, молитве за опрост, а онда је екипа око Констракте направила изузетан твист, прва лига чин, јавили су се мајсторски, попут епифаније:

„Zemlja je ravna ploča, a 2Pac je živ!"

Коска је бачена

Све је речено. Савршен бекхенд. Нема даље. У овој реченици које је написала Констракта као коментар на прозивке налази се одговор на два правца модерне параноје. Први правац је одлазак у рикверц; несналажење у свету води људе назад, несигурност и незнање чини да им је најлакше устврдити како је Земља равна плоча, јер им је тако лакше да ходају. Глупост неке људе ипак чини срећнијима. Доказано.

У помињању Тупака крије се истина о теоријама завере. Непристајање на коначно људима даје повода да сами исконструишу наставак игрице, филма или нечијег живота. Ништа нова. Отуда и мега-фора да је Тупак Шакур жив.

Овом једном реченицом Констракта и њена екипа ишамарали су све „хватаче грешака", боље него да су гурнули милион евра у кризни ПР и саопштења, native текстове, инфлуенсере и ендорсере. Фора је јача од мача, ако је довољно јака, мало безобразна и истинита, пре свега, ако је правовремена, а реченица: „Земља је равна плоча, а 2Pac је жив!" је управо то. Ко не слуша Констракту, слушаће олују.

Након овог саопштења заплакали су сви денунцијанти, чистунци, ратни профитери, пљувачи и хватачи грешака. Обесмишљени су. Мислили су „коска је бачена", а вратило им се у главу као бумеранг. Земља је равна плоча, али само за њих. Постоје људи који се могу нападати, али који умеју и да врате.

Одговор је био спреман још давно, крио се, само што га нису сви чули и прочитали. Јер, Констракта не каже „Немам књижицу", она говори: "Не'ам књижицу". Одсуство тог слова и краћење речи у „не'ам" шаље сигнал да је реч о мангупском изражавању, а људе који то умеју да изнесу није лако превеслати чак ни сулудом оптужбом око слова Z. Констракта се не чуди људској глупости.

Зато је одговор био докторски. Јак као опор лек који мора да се прогута.

Тупак је жив! Живео Тупак!

Констракта је кренула на пут и неће је лако зауставити. Не зато јер је булдожер већ зато што поседује огромну лежерност. Не стресира се и не срља. Не плива на таласу славе и еуфорије. Многе плаши Констрактина смиреност. И треба да плаши!

Недавно је пласирана акустична верзија песме која ће се чути у Торину.

Сви су одмах уочили поставку из Tајне вечере. Некоме боде, некоме милује очи. Велики сто за којим седе људи и певају, а камера швенкује лево-десно. Зезнуто, зар не ? Очекивано, зар не?

Осим те песме, сад можемо да чујемо и посебну верзију песме Мекано, док клавир свира Соња Лончар из LP дуо. Каква је то ствар! Таленти су одлучили да се коначно уједине.

Мекано, као опомена на пролазност, на money run, на живот човека 2022. који мисли да је нешто урадио више од других. Удобност живота као проклетство. Дубока је та песма, дубља од Еуросонга. Тек ће се чути. „Ми смо индивидуе", тако каже стих, иронично или не, како ко воли.

Сточићи који су дигли фрку били су фаза Б. Све је почело кад се Констракта срела са патријархом Порфиријем. Обоје у црно одевени. Она њему лавор поклонила а он њој Триптих даровао. Много добра фора. Скоро па концепт.

Коме год да је то засметало, можда се деси да им нешто још више засмета у будућности. Ако Констракта победи у Торину, није искључено да је прими и Папа. Вероватно би обоје били одевени скроз у бело.

A шта ћемо тад?

И шта ћемо сад?