13.01: РЕКОРДЕР

Кад је тог тринаестог јануара 1964, победио у трећем сету финала Отвореног првенства Аустралије, Рој Емерсон је постао троструки шампион овог турнира у појединачној конкуренцији и само га је једна титула делила од достизања Џека Крофорда који је имао четири титуле, бивајући рекордер свих времена. У финалном мечу је победио Фреда Стола резултатом 3:0 у сетовима (6:3, 6:4, 6:2).

Наредне године је достигао Крофорда, годину дана касније га је престигао, а 1967. је освојио своју шесту и, показаће се, последњу аустралијску титулу. Исте те године освојио је и Ролан Гарос. Био је самоуверен и сигуран да улази у историју. Чекао га је Вимблдон. Тамо је, међутим, испао већ у четвртом колу. Победио га је југословенски играч Никола Пилић. То је био први вимблдонски турнир с телевизијским преносом у колору.

Био је разочаран, али је барем знао да никад нико неће имати више титула Отвореног првенства Аустралије од њега. И дуго је заиста изгледало тако. Лендл, Сампрас, Едберг и Бекер скупили су по две, Матс Виландер је скупио три. Свака част, али они још нису ни достигли Крофорда, а камоли престигли Крофорда, па онда има празно место с пет титула, па тек онда шеста титула којом се достиже он. До седме се не стиже ни у патикама од седам миља.

Онда је 2003, Агаси стигао Крофорда, али га никад није престигао. Онда је Роџер Федерер у идуће четири године освојио три титуле, али Емерсон се није уплашио. Тај можда може да га достигне, али не и да га престигне. Онда је Новак Ђоковић 2008. освојио своју прву титулу, а Емерсон је знао да је готово. Једанаест година касније, уочи аустралијског финала, осамдесетдвогодишњи Емерсон је поручио Ђоковићу: „Не дирај ми рекорд!". Овај није показао превише обзира спрам ветеранове сентименталности те је освојио своју седму титулу на Отвореном првенству Аустралије. У финалном мечу је победио Рафаела Надала резултатом 3:0 у сетовима (6:3, 6:2, 6:3).