17.01: ПОГУБЉЕЊЕ

Између 21:40 и 21:43, седамнаестог јануара 1961, стрељачки вод под командом белгијског официра Јулијена Гата погубио је, једног по једног, Жозефа Окита, Мориса Мпола и Патриса Лумумбу, првог потпредседника Сената независног Конга, министра омладине и спорта у првој Влади независног Конга те напослетку првог премијера независног Конга. 

Вест о њиховој смрти држана је у тајности дуже од три недеље. Десетог фебруара је објављено да је Лумумба с још двојицом робијаша побегао из затвора, а три дана касније је саопштено да су убијени.

Пре него што ће бити погубљен, Лумумба је својој жени написао писмо у којем стоји:

Без достојанства нема слободе, без правде нема достојанства, без независности нема слободних људи. Суровост, увреде и мучење не могу ме присилити да тражим милост, јер више волим да умрем дигнуте главе, с неуништивом вером и дубоким уверењем у судбину наше земље, него да живим у понизности и одрекнем се принципа који су ми свети. Доћи ће дан када ће историја проговорити. Али то неће бити историја која ће се предавати у Бриселу, Паризу, Вашингтону или Уједињеним нацијама. То ће бити историја која ће се учити у земљама које су освојиле слободу од колонијализма и његових марионета. Африка ће писати сопствену историју и на северу и на југу, и то ће бити историја славе и достојанства. Немој да плачеш због мене. Знам да ће моја измучена земља успети да одбрани своју слободу и своју независност."

У неколико земаља и градова вест о Лумумбиној смрти била је повод за велике демонстрације. Историја најживље памти протесте у Њујорку, Лондону и Београду.

По Лумумби је 1961. прозвана једна улица у Варшави, али јој је име промењено 1993. Кијев је улицу Патриса Лумумбе имао до 2016, кад је та улица преименована у улицу Јована Павла II.

У Београду, Нишу и Смедереву још увек постоје улице Патриса Лумумбе.