22.01: УНА

У градићу Конкорд, у америчкој савезној држави Масачусетс, још увек постоји стара свештеничка кућа у којој је неко време живео Ралф Волдо Емерсон, написавши тамо свој прекретнички есеј „Природа".

Седам година након што се Емерсон иселио из те куће, за стотину долара годишње унајмио ју је Натанијел Хоторн, који се управо био оженио сликарком Софијом. У тој кући су живели три године и у њој им се родило најстарије дете, ћерка Уна.

На прозорској дасци у приземљу и данас се може прочитати запис који је Софија урезала својим дијамантним прстеном:

„Уна Хоторн је стајала на овој прозорској дасци 22. јануара 1845. године док је дрвеће пред кућом личило на кристалне лустере - величанствена представа јој се много допала мада је стара само десет месеци."

Натанијел Хоторн ће постати један од очева америчке књижевности, а мала Уна ће га пратити у Енглеску кад постане конзул САД-а у Ливерпулу, након што његов пријатељ Френклин Пирс буде изабран за америчког председника. После истека Пирсовог мандата, а пре повратка у Америку, породица Хоторн ће непуне две године живети у Француској и Италији, у Фиренци и у Риму.

У Италији ће дотад увек уредно обријан Хоторн пустити бујне брчине, а његова ћерка Уна ће да се разболи од маларије и тифуса, од чега се никад неће у потпуности опоравити. Умрла је с тридесет и три године у Енглеској, где је и сахрањена покрај своје мајке.

После скоро стотину педесет година њихови посмртни остаци су ексхумирани и поново сахрањени у Америци, покрај гроба славног мужа и оца, да леже скупа као подсетник на срећно време кад је Софија својим дијамантним прстеном исписала реченицу која се и данас на дрвеној прозорској дасци јасно може прочитати.