Рококо
21.04: Предак
среда, 21. апр 2021, 19:40 -> 17:33
Двадесет први април
Љубитељи књижевности, не само руске, углавном знају да Владимир Владимирович Набоков није имао претерано добро мишљење о Фјодору Михајловичу Достојевском као писцу. Ипак, ако бисмо судили не само по есејима које је написао и предавањима које је одржао, него и према начинима на који је типичне мотиве Достојевског користио у сопственим романима (нарочито је, рецимо, инспиративно тражити такве везе у „Очајању“ и „Позиву на погубљење“, мада би и у самој „Лолити“ могло бити макар далеког одјека чувеног забрањеног поглавља из „Злих духова“), указала би нам се много амбивалентнија слика. Наслућује се та амбиваленција и из потребе Набокова да више пута наводи како је један његов предак играо важну улогу у можда и кључном животном искуству Достојевског.
Наиме, кад је Достојевски с пролећа 1849. ухапшен као члан тзв. Круга Петрашевског, на челу истраге је био генерал Иван Александрович Набоков који је у том тренутку имао шездесет и две године. Војну славу је стекао у Наполеонским ратовима, а нарочито се истакао у Бородинској бици где је његов допринос завредио Орден Свете Ане другог степена.
Иако је обавештен да је осуђен на смрт и био већ убеђен да га воде на стрељање, казна Достојевском је напослетку била осам година робије. Док је још био утамничен, двадесет и првог априла 1852, умро је генерал Иван Александрович Набоков, рођени брат Николаја Александровича Набокова, директног претка прослављеног писца Владимира Владимировича Набокова.
