Рококо
12.08: Сингерица
среда, 11. авг 2021, 21:27 -> 16:53
Дванаести август
Дванаестог августа 1851, Исак Сингер је патентирао шиваћу машину која ће славу његовог презимена чувати деценијама.
У свом роману Башта, пепео Данило Киш ће овако описати сингерицу своје мајке:
„Десно од врата, крај прозора, стајала је шиваћа машина моје мајке - снажна метална конструкција од ливеног гвожђа, слична луковима жележничких мостова. Ти се лукови завршавају при дну точкићима, такође од црног ливеног железа. Педала је од металног преплета, нешто ситнијег него на боковима. Преко двокраког зглоба педала је везана косом зглавкастом полугом за точак-замајац. У жлебове замајца належе ваљкасти каиш-преносник, спојен двема жичаним копчама. Други ужлебљени точак, много мањи од првог, налази се на глави машине, одмах поред сјајног трансмисионог точка са кратким, зракастим паоцима. Глава машине, тај велики црни лакат, превучена је лаком, а на левој страни, где се налази компликовани механизам игле и невидљивих калемова, завршава се двема ваљкастим осовинама, сличним роговима пужа. Када машина ради, невидљиви калемови преду свилену нит као свилобубе или као пауци. Осим механичких вертикалних осовина на глави машине и сјајног точка-преносника који су од хромираног каљеног челика и сјајни, сви су железни делови превучени црном бојом. Бокови су изнутра спојени једном четверокраком, трапезастом препоном на којој су изливена крупна полуписана слова СИНГЕР."
Стотину двадесет и седам година касније, писац Исак (Башевис) Сингер добиће Нобелову награду и тако се прославити можда и више од свог имењака и презимењака.
