OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Сећање на одрастање покрај стадиона Грбавица

                    Ми, деца из Долине ћупова, и Он – Ивица Осим

                    Читај ми!

                    Пише:  Раде Мароевић

                    понедељак, 02. мај 2022,  16:51 -> 22:08

                    Не сећам се да сам га икада гледао како игра, али је старија сарајевска генерација годинама касније, кад год би неко „заробио” лопту на некој утакмици, декламовала речи радијског репортера: „Лопта је код Осима, пролази једног, другог, трећег играча… Осим и даље дрибла… Поштовани гледаоци, док Осим не дода некоме лопту, послушајте музику из студија”. На дан када је умро рефлектори на стадиону Грбавица светлели су 81 минут. Био је један од ретких коме иначе сурови навијачи никада нису упутили ниједну увредљиву реч.

                    Лица дубоко заривеног у дланове, старији мушкарац је ридао седећи на ниском тротоару улице која је водила право ка Жељином стадиону. „Мој Жељооооо, мој Жељооооо”, јецао је док је поред њега немо пролазила маса људи који су се, спуштених глава, вукли ка кућама после утакмице.

                    Тек неки минут делио је тим са Грбавице од финала Купа УЕФА. Мађар Чухаи, ако се добро сећам имена, забио је гол пред сам крај утакмице и одвео Видеотон на двомеч против Реала.

                    Пуно година касније, гледајући голове са ове утакмице, видео сам да је Ивица Осим, једнако очајан после гола Мађара, зарио лице у дланове и тренутак касније подигао поглед надајући се да би Жељо, каквим чудом, могао постићи гол. Али ето, није се десило.

                    Била је среда послеподне и умало нисам пао на поправни из механике, јер сам због утакмице био приморан да запалим из школе. Бежао сам, додуше, и због Звезде, Партизана, Осијека.

                    Поразе, до тог тренутка, нисам схватао трагично, водећи се чини ми се, америчком крилатицом да у спорту „некада победиш, некада изгубиш, а некада пада киша”, коју сам још као клинац чуо од Креше Ћосића, док је у Сарајеву, и махом код нас у кући, служио војску. 

                    Пелеов фудбал у Долини ћупова

                    Одрастао сам отприлике 100 метара ваздушне линије од „Долине ћупова” у новоизграђеном насељу у које се малтене истог дана доселило неколико фудбалера Жељезничара – безмало цела одбрана и део везног реда. Благоје Братић, Јосип Букал, Шкија Каталински и Бранимир Јелушић живели су у кругу од 30 корака од стана који је од Жеље добио мој отац, у то време капитен кошаркашког клуба. Испод нашег стана живео је Свила Мартиновић, легенда старог, предратног Жеље, који је по потреби био и голман и центарфор.

                    У том тек изграђеном насељу једина истинска забава био је фудбал. Играли смо га непрестано, по блату, врућини, снегу, киши, дању и ноћу. Дрес великог Едсона Арантеса до Насимента Пелеа стајао је, увијен у целофан, на полици испод телевизора у дневној соби Благоја Братића. Имао сам част да га неколико пута носим током фудбалских мечева у парку испред зграде. Тајно, наравно.

                    Једном смо играли и лоптом којом је на Кошеву одигран меч Жељезничар–Сантос. Накратко, јер нас је једна од легенди Жеље укебала док смо се пели на трафостаницу не би ли вратили лопту после једног неконтролисаног волеја. Излетео је из кола, зграбио лопту и једнако брзо и без речи отишао. Вратио се после пола сата са две гланц нове лопте, које смо добили у замену за обећање да ни за живу главу, више никада у животу и ни под којим условима, нећемо „Пелеов фудбал” изнети из куће.

                    Лопту којом смо играли, заиста, бар једном је распалио Пеле, који је на тој утакмици дао изједначујући гол за Бразилце. Жељо је, сазнао сам пишући овај текст, повео голом једног од наших комшија – Јосипа Букала.

                    Шкија Каталински је становао у приземљу и са терасе нам је бацао костобране када би мајке са прозора почеле да урлају због крвавих цеваница.

                    Испуцавање у шпедицију

                    У то време, Ивица Осим био је капитен и касније тренер фудбалског клуба. Не сећам се да сам га икада гледао како игра, али је старија сарајевска генерација годинама касније, кад год би неко „заробио" лопту на некој утакмици, декламовала речи радијског репортера, која гласи отприлике овако: „Лопта је код Осима, пролази једног, другог, трећег играча… Осим и даље дрибла… Поштовани гледаоци, док Осим не дода некоме лопту, послушајте музику из студија".

                    Осимова техника у данима када је баш био расположен за игру, причали су нам старији, довела је до појаве фудбалског локализма „у шпедицију”. Суштински, тај израз представљао је опис реакције противничке одбране на његове потезе, када су бекови панично испуцавали лопту ка реклами фирме „Шпедиција” која је висила на врху кошевског стадиона.

                    Одлично га се сећам као тренера на помоћном игралишту стадиона Грбавица. Сећам се и дана када је уместо шљаке, на којој су тренирале генерације фудбалера, постављена трава. Сећам се како смо прескакали ограду и гађали гол из корнера све док нас чувар не би отерао. Сећам се дана када су први пут укључени рефлектори и силних кругова које сам, у једном другом спорту, претрчао око стадиона.

                    Приче о Жељи

                    Недуго после пораза од Видеотона, изграђена је северна трибина, па више нисмо могли да гледамо утакмице са крова „Лорисове” зграде, јер је нови кров заклањао малтене пола терена.

                    Осим са фудбала, памтим га и са пијаце на Грбавици, на којој смо остајали сатима јер су бивши капитени фудбалског и кошаркашког клуба, Ивица Осим и Зоран Мароевић, сваки пут, без изузетка, причe о Жељи претпостављали набавци у оближњем Каприју. Ми деца смо, у замену за пар сат-два мира, добијали „каприћозе”.

                    Ту смо сазнали и да је стадион Грбавица добио надимак „Долина ћупова”, по неком кланцу у Индокини где су се ономад водиле стравичне борбе, па је неки фудбалер Олимпије, чијег се имена нажалост не сећам, Грбу упоредио са тим местом. Ваљда јер је са Грбавице било тешко однети бодове, што због одбране, што због навијача.

                    На дан када је умро Ивица Осим, рефлектори на стадиону Грбавица светлели су 81 минут. Био је један од ретких коме иначе сурови навијачи никада нису упутили ниједну увредљиву реч.

                    Друштво
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Пише:  Вуле Журић
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Пише:  Иван Радановић
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Економија
                    Нови „црни лабуд“ за српску привреду: Еколошка такса од 250 милиона евра
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Нови „црни лабуд“ за српску привреду: Еколошка такса од 250 милиона евра
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву: Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Пише:  Аница Телесковић
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву:  Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Политика
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Свет
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Пише:  Горислав Папић
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Историја
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Пише:  Радосав Туцовић
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Култура
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Пише:  Бранислава Милунов
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Пише:  Жикица Симић
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Музика
                    Јер је све у песми човеку што треба: Прича о групи Тајм
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Јер је све у песми човеку што  треба: Прича о групи Тајм
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Пише:  Жикица Симић
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Спорт
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Пише:  Горислав Папић
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Пише:  Горислав Папић
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Лектира
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Пише:  Здравко Шотра
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Пише:  Милутин Дедић
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.