Смрт Аjмана ал Завахирија, вође Ал Каиде: Творац исламистичких ћелија од Албаније до Пешавара

Док сам ноћас седео с пријатељима на каирском Замелеку, све египатске телевизије су прекинуле програм да би јавиле вест о погибији лидера Ал Каиде, Египћанина, Ајмана ал Завахирија. Убрзо је то постала и тема разговора за столом, али су саговорници сви одреда истакнути секуларисти и познати противници политичког ислама. Завахири је деценијама уносио злокобну репутацију глобалног насиља у египатски политички живот. Иако је по професији био лекар, пореклом из угледне породице, одрастао у ексклузивном градском насељу Маади, Завахири је по себи носио опасност радикализације у египатско друштво.

Истина, вести о његовој смрти су се појављивале и ранијих година, али тек сада, после потврде америчког председника Бајдена, прихваћене су са извесношћу.

Разговори са Шлајфером

О Ајману ал Завахирију, најпре заменику па вођи Ал Каиде, током свог ранијег боравка у Каиру разговарао сам више пута са човеком који га је веома добро знао и који му је једно време био близак, ако не и пријатељ. Реч је о Абдали Шлајферу, познатом новинару, америчком Јеврејину који је прешао у ислам.

Рођен у Њујорку 1935. године као Марк Шлајфер, одрастао је у јеврејској породици на Лонг Ајленду. Прошао је кроз марксистички период, а затим, током путовања у Мароко 1962. године сусрео се са суфијском традицијом ислама. Једно значење речи „ислам" је „предати се", и то се догодило Шлајферу. Преобратио се, променио име из Марк у Абдала и од тада је свој професионални живот провео на Блиском истоку.

Шлајферова каријера у новинарству на Блиском истоку почела је 1965. године, када је био први главни уредник The Jerusalem Starа, јорданских новина на енглеском језику које су од тада промениле име у The Palestine News. Године 1967. Шлајфер је постао помоћник уредника, а потом и специјални дописник Њујорк тајмса из Јерусалима, а затим из Амана. Од 1974. до 1983. био је шеф дописништва NBC-а у Каиру.

Када смо се срели, био је професор на Америчком универзитету у Каиру и тек основаном Британском универзитету. Абдала, тада већ у деветој деценији живота, био је висок, маркантан, виталан човек, иако је ходао са штапом. Знао је доста о Југославији. Његова сестра је током Другог светског рата у летњем кампу, у комаду који су спремали амерички школарци, играла кћерку Драже Михаиловића. Био је битничка, левичарска генерација педесетих, пријатељ са Џеком Керуаком, а шездесетих је уређивао је часопис Kulchur, чији је назив узет из песме Езре Паунда „A Guide to Kulchur" и који је био повезан са тадашњом њујоршком сценом и The New School. Финансирала су га je богата Лита Хорник и њен супруг Мортон.  Заједно са Вореном Милером био је, на одређени начин, присталица Кастра и Кубе.

Шлајферов сусрет са Завахиријем

Године 1974, када је Шлајфер први пут дошао у Каиро као шеф бироа за NBC news, Завахиријев ујак Махфуз Азам постао му је својеврсни учитељ. „Преобраћеници се често усвајају, а Махфуз је био фасцинантан", рекао ми је Шлајфер. „За њега је била нека врста части што је Американац преузео ислам. Имао сам осећај да сам под заштитом целе породице Азам."

Са Ајманом ал Завахиријем упознао се седамдесетих година, док је овај био на медицинском факултету, када је Шлајферу као америчком новинару приредио обилазак кампуса у Каиру.

Присећајући се свог првог сусрета са Завахиријем, Шлајфер ми је рекао: „Био је мршав и његове наочаре су биле изузетно истакнуте. Изгледао је као левичарски интелектуалац ​​градског колеџа од тридесет година раније."

Током Шлајферовог обиласка студентског кампуса, Завахири је с поносом истакао студенте који су сликали плакате за политичке демонстрације, и похвалио се да је највећи успех у регрутовању чланова исламистички покрет постигао на два најелитнија факултета - медицинском и машинском.

„Зар нисте импресионирани тиме?", питао га је Завахири.

Шлајфер је одговорио да су ти исти факултети шездесетих били упоришта марксистичке омладине. Тадашњи исламистички покрет, приметио је, био је само најновији тренд студентских побуна: „Рекао сам: 'Слушај, Ајмане, ја сам бивши марксиста. Када причаш, осећам се као да сам поново у партији. Не осећам се као да сам са традиционалним муслиманом.'"

„Ајман је био добро васпитан и љубазан, и растали смо се пријатељски. Али мислим да је био збуњен", прича Шлајфер.

Ајман јесте био исламски револуционар, иако никада није био у галабеји,  а имао је тек малу браду. Име Завахири које је носио, међутим, било је повезано пре свега са религијом. Године 1929, Мохамед ал Ахмади ал Завахири постао је велики имам „Ал Азхара", хиљадугодишњег универзитета у срцу Старог Каира, који је и даље центар исламског учења на Блиском истоку. Вођа те институције ужива неку врсту папског статуса у муслиманском свету, а имам Мухамед се и данас памти као један од великих модернизатора универзитета.

Његов деда с мајчине стране, др Абд ал Вахаб Азам, био је председник Универзитета у Каиру и оснивач и директор Универзитета „Кинг Сауд" у Ријаду. Такође је, у различитим временима, био египатски амбасадор у Пакистану, Јемену и Саудијској Арабији. Његов ујак био је оснивачки генерални секретар Арапске лиге. Од првог египатског парламента, установљеног пре више од сто педесет година, у египатској влади били су Азами.

Шлајфер се поново сусрео са Завахиријем на прослави Бајрама. „Чуо сам да ће бити молитва на отвореном у џамији Фарук у Мадију", присећао се. „Па сам помислио, супер, идем да се помолим у њеној дивној башти. Тамо сам срео Ајмана и једног његовог брата. Поставили су пластичне молитвене простирке и ставили микрофон."

Оно што је требало да буде медитативни дан певања Курана претворило се у надметање између присутних и браће Завахири са микрофоном.

„Схватио сам да уводе салафистичку формулу, која не признаје ниједну исламску традицију после времена пророка", рекао је Шлајфер. „Било је хаотично. После сам отишао до Завахирија и рекао: 'Ајмане, ово није у реду.' Почео је да објашњава. Рекао сам му: 'Нећу да се расправљам са тобом. Ја сам суфи, а ти си салафист. Али ви правите 'фитну' (израз за изазивање невоља), која је забрањена Кураном. А ако то желите, урадите то у сопственој џамији.' Завахири је кротко одговорио: 'У праву си, Абдалах.'"

Последњи сусрет са Завахиријем

Следећи њихов сусрет био је осамдесетих, после првог Завахиријевог повратка из Авганистана, када је стигао у Каиро пун прича о „чудима" која су се дешавала у џихаду против Совјета. Када је делегација муџахединских вођа дошла у Каиро, Завахири је одвео свог ујака Махфуза у престижни хотел „Шепард" да их упозна. Њих двојица су им представили идеју која је дошла од Абдалаха Шлајфера.

Наиме, као шеф бироа NBC-а, Шлајфер је био фрустриран немогућношћу западних новинских организација да се приближе рату. Рекао је Завахирију: „Пошаљи ми три бистра млада Авганистанца, и ја ћу их обучити да користе филм, и они ће моћи да почну да извештавају".

Када је Шлајфер позвао Завахирија да разговара о овом предлогу, био је изненађен његовим понашањем. „Почео је тако што је рекао да су Американци прави непријатељ и да се мора суочити са њима", рекао ми је Шлајфер. „Рекао сам му: 'Не разумем. Управо сте се вратили из Авганистана, где сарађујете са Американцима. Сада кажете да је Америка непријатељ?'"

„Наравно, узимамо америчку помоћ у борби против Руса", ​​одговорио му је Завахири. „Али они су подједнако зли."

„Како можете направити такво поређење?", питао га је Шлајфер. „Постоји више слободе да се практикује ислам у Америци него овде у Египту. А у Авганистану су Совјети затворили педесет хиљада џамија!"

Шлајфер се даље присећа: „Разговор се завршио лоше. У нашим претходним дебатама увек смо отворено разговарали, очи у очи, а сада се напетост могла разбити само шалом. Сада сам осетио да он и не разговара са мном, већ ми се обраћа као да је на масовном митингу од сто хиљада људи. Све то је била реторика."

Од Шлајферове понуде није било ништа.

Завахири је од својих судентских дана био присталица и активиста Исламског џихада, једне од најрадикаланих организација у спектру исламског политичког активизма. Од ње се није никада растао, па чак ни када се 1985. упознао са Бин Ладеном и заједно с њим почео да води Канцеларију за помоћ коју је створио Абдула Азам. Била је то у ствари канцеларија која је организовала долазак исламских добровољаца из целог света и која је глобализовала авганистански сукоб, а тиме и џихад. 

Са Бин Ладеном

Бин Ладен и Завахири су морали да открију један другог међу радикалним исламистима који су били привучени у Авганистан након совјетске инвазије 1979. Као прво, обојица су били веома модерни људи. Бин Ладен, који је тада био у раним двадесетим, већ је био међународни бизнисмен; Завахири, шест година старији, био је хирург из угледне египатске породице.

Обојица су били припадници образованих класа, изразито побожни, тихи и политички гушени од стране режима у својим земљама. Допуњавали су се: Бин Ладен, идеалиста са нејасним политичким идејама, тражио је правац, а Завахири, искусни пропагандиста, обезбедио му га је.

„Бин Ладен је имао следбенике, али они нису били организовани", присећа се Есам Дераз, египатски редитељ који је снимио неколико документарних филмова о муџахединима током совјетско-авганистанског рата. „Људи са Завахиријем су имали изузетне способности - доктори, инжењери, војници. Имали су искуства у тајном раду. Знали су да се организују и створе ћелије. И они су и постали лидери."

Циљ Исламског џихада био је збацивање цивилне владе Египта и наметање теократије која би на крају могла постати модел за цео арапски свет; међутим, године герилског ратовања довеле су до распада групе и банкрота. За Завахирија, Бин Ладен је био спаситељ - богат и великодушан, са готово неограниченим ресурсима, али и политички необликован.

„Бин Ладен је имао исламски референтни оквир, али није имао ништа против арапских режима", рекао ми је недавно у Каиру Монтасер ал Зајат, адвокат многих исламиста. „Када је Ајман срео Бин Ладена, направио је револуцију у њему.

Мозак Ал Каиде

Године 1998. Завахири је наручио студију о јеврејском утицају у Америци, након које је Исламски џихад званично ставио Сједињене Државе на своју листу прихватљивих мета. Бин Ладен је тиме био довољно задовољан да подигне годишњи буџет организације са триста на петсто хиљада долара.

„Америку сада потпуно контролишу Јевреји, као и њене вести, њене изборе, њену економије и њену политику", објаснио је касније те године Завахири у часопису Џихад Ал-Муџахидун. „Користи Израел да нападне своје суседе и да побије оне који тамо мирно живе... Ако смо нација шехида - како тврдимо - све што нам је потребно јесте храброст срца и воља мученика, и вера у оно што тврдимо да је љубав према жртвовању за Алаха. То је кључ нашег тријумфа и почетак њиховог пораза. Ако желите да живите као слободни људи и да умрете у части и будете послани као мученици, пут је пред вама чист."

Године 1998, Завахири је формално укључио египатски Исламски џихад у Ал Каиду. Често су га описивали као „поручника" Осаме бин Ладена, иако га је биограф Бин Ладена назвао „правим мозгом" Ал Каиде. 

Завахири је формално запечатио свој нови савез са Бин Ладеном 23. фебруара 1998. године, када се Завахиријево име појавило међу потписницима документа објављеног у Ал-Кудс ал-Араби. Завахири је тог дана заједно са Осамом бин Ладеном издао фатву под насловом „Светски исламски фронт против Јевреја и крсташа". Сматра се да је Завахири, а не Бин Ладен, био стварни аутор фатве. У документу је најављено формирање Међународног исламског фронта за џихад против Јевреја и крсташа.

„У складу са Божјим наређењем", гласио је текст, „свим муслиманима издајемо следећу фатву: одлука о убијању Американаца и њихових савезника - цивилних и војних - индивидуална је дужност сваког муслимана који то може учинити у било којој земљи у којој је то могуће".

У алијансу су биле укључене џихадске групе у Авганистану, Судану, Саудијској Арабији, Сомалији, Јемену, Еритреји, Џибутију, Кенији, Пакистану, Босни, Хрватској, Алжиру, Тунису, Либану, Филипинима, Таџикистану, Чеченији, Бангладешу, Кашмиру, Азербејџану и Палестини. Документ је Западу дао први увид у светску организацију која је почела да се формира.

Исламски фронт

Завахиријев млађи брат Мухамед, војни командант Исламског џихада, дуго је био контроверзна личност групе, али ипак је остао стални члан у хијерархији „компаније", како су се чланови Џихада називали. Два брата су била заједно од илегалних дана. Понекад су били у сукобу - једном приликом Ајман је отишао толико далеко да је пред својим колегама осудио Мухамеда због лошег управљања оскудним финансијама групе. Али Мухамед је био популаран међу чланством, и, као заменик емира, водио је организацију кад год је Ајман путовао. Међутим, Мухамед је одбио да прихвати савез са Ал Каидом и напустио је Исламски џихад недуго након састанка у Авганистану.

Током Арапског пролећа Мухамед Завахири водио је многе организоване акције исламиста у Каиру. Упад демонстраната у америчку амбасаду 2012. била је једна од најеклатантнијих.  Исте године организовао је демонстрације пред француском амбасадом због француске војне акције у Малију. Ухапшен је и осуђен 2013. године, али је пуштен на слободу три године касније.

Формирање Исламског фронта и његов позив на борбу против Американаца и њихових савезника изазвали су нову будност на Западу. ЦИА, која је спорадично покушавала да прати Исламски џихад током година, реаговала је брзо. У јулу 1998. амерички агенти су киднаповали Ахмада Саламу Мабрука и још једног члана Џихада испред ресторана у Бакуу. Испоставило се да Мабруков лаптоп рачунар садржи виталне информације о члановима Исламског џихада у Европи.

Албанске ћелије

Истог лета, ЦИА је покренула акцију против ћелије Исламског џихада у Тирани. Ћелију, са шеснаест чланова, основао је Мухамед ал Завахири раних деведесетих. Она је служила за деловање Ал Каиде и Исламског џихада на Балкану. Албански полицајци, под надзором ЦИА, киднаповали су пет чланова ћелије, везали им очи, испитивали их неколико дана, а потом египатске чланове послали у Каиро. Суђено им је заједно са више од стотину других осумњичених терориста. Суђење је донело двадесет хиљада страница признања, а оба брата Завахири, Ајман и Мухамед, осуђена су у одсуству на смртну казну.

Месец дана након распада албанске ћелије, Завахири је једном арапском листу са седиштем у Лондону послао следећу изјаву: „Заинтересовани смо да укратко Американцима кажемо да је њихова порука примљена и да се одговор пажљиво припрема, јер ћемо га, уз Божију помоћ, написати на језику који разумеју."

Следећег дана, истовремени самоубилачки напади уништили су америчке амбасаде у Кенији и Танзанији; две стотине двадесет и три особе су погинуле, а више од пет хиљада је повређено.

Било је јасно да су бомбашки напади били планирани већ неко време. Завахиријев човек, двоструки агент Али Мохамед, сведочио је у Њујорку да га је Бин Ладен крајем 1993. замолио да извиди америчке, британске, француске и израелске мете у Најробију. „Снимио сам слике, нацртао дијаграме и написао извештај," рекао је. „Касније сам отишао у Картум, где је Осама бин Ладен прегледао моје досијее о надзору... Бин Ладен је погледао слику америчке амбасаде и показао где би камион као бомбаш самоубица могао да приђе", објаснио је Али.  

Током успона Исламске државе Завахири није прихватио сарадњу с њом, пре свега због начелних разлога различитог односа према муслиманима. Наиме, Ал Каида у Завахиријево време, за разлику од Исламске државе, није прихватила „такфир доктрину", према којој је муслиману дозвољено да убије муслимана. Ајман ал Завахири до краја се држао убеђења да су само Запад, Америка и Израел прави непријатељи ислама.   

Каирски аналитичари претпостављају да онај ко може да наследи Завахирија јесте Саиф ал Адел и то из различитих разлога. Он је бивши пуковник, као и оперативни командант са огромним искуством и утицајем у Ал Каиди. Није само члан војног комитета Ал Каиде, већ и члан организације Меџлис ал шур. Он има огромно искуство насиља у свету. На крају, он је такође Египћанин.