Сиви токови руске нафте: Претоварање танкера и преливање профита иза завесе санкција

Албански полицајци су прошле недеље у Драчу запленили либеријски брод у Драчу који је превозио нафту непознатог порекла вредну више од 40 милиона евра. Сва 22 члана посаде су ухапшена, а у току је провера одакле потиче 22.500 тона нафте.

Власти у Тирани тврде да је реч у руској нафти утовареној у једној од азербејџанских лука и претовареној на либеријски танкер у близини Каламате у Грчкој.

Прошлонедељни упад албанске полиције на либеријски брод тек је последња у серији потера за руском нафтом у Средоземном мору од када је пре годину дана, почео рат у Украјини, након чега је уследила серија санкција које су Сједињене Америчке Државе, Европска унија и Велика Британија увели Москви. 

Последње у низу санкција везаних за нафту и нафтне деривате донета је почетком фебруара. Савет ЕУ донео је 4. фебруара одлуку о увођењу горње границе цена – за руске нафтне деривате постављена су два нивоа цена: један на 45 долара по барелу за нафтне деривате који се продају уз попуст на сирову нафту (мазут, нафта), други на 100 долара по барелу за нафтне деривате који се продају по вишој цени од сирове нафте (дизел и керозин).

Међутим, Европска унија је искључила две врсте нафтних деривата руског порекла са листе санкција. У званичном саопштењу објављеном на сајту Европске комисије наведено је да „ако се руски нафтни производ прерађује у трећој земљи мешањем са производом порекла из друге земље, што резултира другачијим производом, онда се руски нафтни производ више не сматра производом руског порекла и горња цена се не примењује“, односно „ако су ови производи (произведени од руске нафте) суштински измењени у трећој земљи, они се више не сматрају производима руског порекла и ограничење цена се не примењује“.

Не треба посебно нагласити да се овако предвиђена рупа у санкцијама обилато користи како би се руска нафта „сивим каналима“ допремила зантересованим. 

Заметање трага

Европска унија и САД су, последњих седмица, прилично гласно упозоравали да се руска нафта све чешће претовара на отвореном мору у Медитерану, тако рећи пред носом ЕУ, како би се прикрила земља порекла тог енергента, али и дезавуисали посматрачи који покушавају да спроведу Западне санкције Русији.

Консултантска компанија Винворд (Windward Ltd), тако, тврди да постоји неколико начина на које власници танкера покушавају да сакрију порекло товара, укључујући претакање горива с брода на брод на отвореном мору, „штеловање“ навигационих система, те прикривање ознака за дубину газа на основу којих инспектори могу да утврде количину товара на бродовима.

Операција шверца нафте, на први поглед, делује прилично једноставно – мањи танкери регистровани у некој од слабије контролисаних земаља, допремају нафту до већих бродова. У извесном броју случајева, у велике танкере утаче се нафта различитог порекла, што истовремено онемогућава тачно одређивање места производње, али и смањује трошкове превоза до крајњих корисника .

У јануару је забележен рекордан број оваквих испловљавања, што је логична последица одлуке ЕУ из децембра да забрани куповину руске нафте која се допрема бродовима, па је Москва овај енергент једноставно преусмерила ка Азији.

Рачуна се да је у јануару из Средоземља ка Азији отпремљено око 1,7 милиона тона нафте, или осам пута више него месец дана раније. Додатних милион тона нафте је у јануару претоварено у водама недалеко од Сеуте, као и 600.000 тона у околини грчке луке Каламата.

Као одредишта ових товара означени су Индија, Сингапур и Кина. Индија је иначе највећи увозник руске сирове нафте. Године 2022. у односу на претходну увоз је порастао чак 33 пута – у децембру 2022. године Индија је увезла 1,2 милиона барела дневно, док је годину дана раније увоз руске нафте износио само 35 хиљада барела. У јануару увоз се попео на 1,7 милиона барела на дан. Истовремено, индијске рафинерије тренутно извозе преко 300 хиљада барела различитих деривата дневно (од мазута до керозина), а њихови највећи купци су Јужна Кореја, Сингапур, САД, Аустралија и Холандија, мање Француска, Белгија и Италија. 

Танкери на Медитерану

Свеукупно, руски произвођачи су од новембра у танкере утоварили око три милиона тона нафте, од чега је око 2,2 милиона претоварено у друге бродове и отпремљено крајњим купцима у Азији. Само у грчким територијалним водама, током првих шест месеци рата у Украјини регистрован је 41 случај претовара у компликованој операцији после које је руска нафта завршила у европским лукама. Годину дана пре тога, забележен је свега један такав пример.

Грчке луке нису једини центар таквих активности. Од почетка рата у Украјини све очи су упрте у Сеуту, шпанску луку на северу Африке, где је регистрован невероватан пораст броја пристиглих бродова и једнако изненађујући раст броја претовара. За посматраче, тај раст представља јасан сигнал да Сеута полако постаје центар трговине руским енергентима.

У извештајима поморских власти неколико медитеранских држава, тврди се да је од почетка рата у Украјини у луке на северу Африке стигло 150 одсто више бродова него годину дана раније. Највећи број ових бродова били су танкери.

Значајан раст броја испловљавања из црноморских лука забележен је непосредно пре новог пакета санкција који је на снагу ступио 5. фебруара. Међу овим бродовима набројано је чак 25 танкера из Вијетнама, док пре почетка рата бродови из ове државе нису ни залазили у Црно море. Осим вијетнамских, у црноморским лукама чести су бродови регистровани на Малти, у Либерији и Панами, док је активност камерунских бродова повећана за невероватних 4.400 одсто, посебно у јужном Атлантику. 

Преливање профита

Британска компанија „Рефинитив“ пратила је поморски саобраћај у Средоземном мору преко Аутоматског идентификационог система, те још неколико података попут дубине газа како би утврдила фреквентност претакања нафте са мањих на веће танкере.

Од августа, тврди ова компанија, у грчким водама претоварено је 175 бродова који су испловили из руских лука, у односу на 9 у истом периоду 2021. године. Укупна количина овако претоварене нафте процењена је на 23,8 милиона барела, док је годину дана раније та количина једва премашила 4 милиона барела.

Истовремено, од 89 бродова које су пратиле власти ЕУ, 41 је упловио у луке чланица ЕУ, укључујући Белгију и Грчку, а два су допловила до Британије која је већ месецима најгласнији заговорник увођења најоштријих могућих санкција Русији.

Међународна агенција за енергију процењује да је Русија у јулу прошле године у земље ЕУ извозила 2,8 милиона барела нафте дневно, или 26 одсто мање него у јануару. Ови подаци постали су доступни пошто је Европска унија у фебруару увела забрану куповину руске нафте која се довози поморским путем, следећи пример Британије, која је ту меру донела два месеца раније.

Једини озбиљно документовани пример допремања руске нафте у Британију датира из априла, када су власти у Лондону увелико тврдиле да нема никаквог увоза енергената из Русије. У Британију је 300.000 тона нафте допремио малтешки танкер у који је руска нафта претоварена из два мања брода која су претходно испловила из руских лука.

Власти у Британији тврде да је произвођач ове нафте руски „Росњефт“, али да је посредством једне швајцарске компаније нафта завршила у складиштима британске компаније „Пракс груп“. Та компанија је, нешто касније, саопштила да је њено пословање потпуно у складу са свим мерама и санцкијама које су уводиле власти у Лондону, али да нема намеру да обелодањује детаље у вези са осетљивим операцијама.

Западне трговачке и нафтне компаније и даље су укључене у трговину значајном количином руске нафте од почетка рата у Украјини – трговале су прошле године са 384 милиона барела руске нафте, укључујући преко 136 милиона барела сирове, чија је вредност процењена на 11,8 милијарди долара, и још 247 милиона барела рафинисаних производа. То је више од 30% укупне нафте коју је Русија извезла морем прошле године

Највећи западни трговац руском нафтом, како неки медији наводе, компанија „Витол“, помогао је Русији да прошле године прода више од 74 милиона барела нафте и нафтних деривата, укључујући сирову нафту у вредности од 1,9 милијарди долара. Трговац са седиштем у Холандији, који међу своје високе руководиоце убраја и бившег британског министра Алана Данкана. 

Земља порекла непозната

Претоваривање нафте са мањих у веће танкере деценијама је уобичајена пракса, којом се штеди озбиљан новац јер се смањују трошкови транспорта, посебно када су крајњи корисници негде у Азији или на Далеком истоку.

Једнако је уобичајено да компаније продају товар другим купцима током пловидбе, што додатно отежава праћење токова нафте, пре свега јер утврђивање земље порекла у тим случајевима захтева изузетно искуство и знање и јер компаније све чешће крију локације на којима се нафта претоварује.

Компанија „Енерџи интелиџенс груп“ тврди да је немогуће открити земљу порекла нафте уколико промешате енергенте доспеле из неколико извора. Исто то важи и за руску нафту – уколико је током транспорта промешате са још неколико других, истражни органи без обзира на одлучност стручност или искуство, тешко тачно могу одредити земљу порекла.

Амерички Стејт департмент је још пре две године, тада због Ирана, упозорио бродарске компаније да буду опрезне у вези претакања нафте током пловидбе, тврдећи да таква пракса углавном за циљ има избегавање санкција. Осим за нафту, ово упозорење се односило и на угаљ и друге сировине.

Грчке власти, које су у последње време на мети најжешћих притисака због претоваривања нафте у њиховим водама, тврде да прате бродове, те да у случају да ствари постану сумњиве предузимају законски регулисане мере. 

Шпијунски трилер „Пегаз“

У вези са танкерима с нафтом прошле године одиграо се и један прави шпијунски трилер, како је први у серији међусобно повезаних догађаја назвао атински Катимерини. Заплет је почео средином априла прошле године, када су грчке власти „заплениле“ танкер који је превозио око 100.000 тона иранске нафте, сматрајући да товар припада једној од руских банака санкционисаних због рата у Украјини.

Даљом провером установљено је, међутим, да је танкер у међувремену променио власника, те да је у тренутку заплене припадао руској компанији „Трансморфлот“, која се у том тренутку није налазила на црним листама ЕУ или САД.

Брод са иранском нафтом који је, према документацији, испловио из турске луке Мармарис 14. маја, наводно је чекао купца за тачно 108.000 тона нафте. Иако власници нису били на листи непожељних компанија, брод „Пегаз“ на којем се налазила иранска нафта налазио се на америчкој црној листи још од средине 2021. године, па су Американци затражили да се терет заплени, наводећи да би приход од продаје могао бити употребљен за финансирање активности терористичких група.

Захтев за заплену одобрио је суд у Халкиди после преписке са Федералним истражним бироом, америчким тужилаштвом и министарством за унутрашњу безбедност САД, пише Катимерини, наводећи да су се Грци бунили због „небезбедних услова“ у којима је нафта претоварена у два танкера које су, у међувремену, изнајмили Американци.

Иранска Револуционарна гарда је реаговала муњевито па је свега неколико дана пошто је из „Пегаза“ истоварена нафта, запленила два грчка танкера недалеко од територијалних вода те државе. На грчке бродове „Прудент вориор“ и „Делта Посејдон“ искрцали су се наоружани ирански гардисти, одузели посади мобилне телефоне и танкере преусмерили ка луци Бандар Абас. На бродовима се налазило 46 чланова посаде, од којих су деветорица били Грци. Иранске власти су посадама рекле да се ради о инспекцији докумената и бродова.

Министарства иностраних послова две земље размениле су протестне ноте, а грчки бродови „ослобођени“ су шест месеци касније после дипломатске гимнастике, која је бар начелно задовољила интересе обе стране. 

Грчка посла

Грчке територијалне воде се на истоку Егеја протежу 11 километара од обале, али се контрола, због напетих односа са Турском, спроводи на отприлике половини те удаљености. Грчке власти тврде да компаније укључене у претакање руске нафте, свесне тих околности, вешто користе спор између Атине и Анкаре.

С обзиром да је бродарство је једна од најважнијих привредних грана у Грчкој, власти су прилично опрезне када је у питању предузимање било каквих мера против бродара, или њихових иностраних колега.

Нафта из Ирана, Русије или Венецуеле није једини проблем за европске покушаје да контролишу токове овог енергента преко Медитерана. Прошлог септембра, албанска обалска стража запленила је сумњиви танкер за који се, на крају, испоставило да превози нафту утоварену у Бенгазију.

Компаније које и даље купују руску нафту на мети су озбиљних критика Европске уније и Британске владе, али аналитичари сматрају да ће се овакве операције наставити.