О Џеј Симпсон, случај који је променио Америку и природу медија: Први ријалити у историји телевизије

Легенда каже да је бек Њујорк никса Џон Старкс добио лопту негде на противничкој половини, када је Ен-Би-Си прекинуо пренос четврте утакмице финала НБА лиге између Никса и Хјустон рокитса 17. јуна 1994. године, како би се укључио у директан пренос полицијске потере за О Џеј Симпсоном, оптуженим да је убио бившу супругу Никол Браун Симпсон, с којом је био у браку од 1985. до 1992. и имао с њом двоје деце, и њеног пријатеља Роналда Голдмана.

„Пилот епизоду“ првог ријалитија у историји телевизије, у којој је двадесетак полицијских аутомобила у потери пратило бели „форд“ који је возио Симпсон, гледало је невероватних 95 милиона Американаца. Потеру је снимало укупно седам хеликоптера, док су се дуж пута окупљале групе људи, гласно подржавајући најпопуларнијег бегунца у историји САД. Утакмицу између Њујорка и Хјустона нико више није ни поменуо.

После Ен-Би-Сија, и друге националне мреже и локалне телевизије једна за другом су прекидале програм и укључивале се у пренос потере, а рејтинг им је нагло падао кад год би неки од хеликоптера морао да слети како би допунио гориво. Ланац „Домино“ је тог дана продао рекордан број пица.

Само три године раније Лос Анђелес је горео после убиства Роднија Кинга, па су преостале варнице расних напетости распаљиване по насељима кроз које је потера за О Џејем пролазила. Становници делова „градa анђела“ попут Комптона, Инглвуда и Ватса излазили су на улице, носили транспаренте се порукама подршке Симпсону и жестоко негодовали на појављивање полиције.

О Џеј је у једном тренутку прислонио „магнум“ на слепоочницу. Хроничари тврде да од тог тренутка није било никакве дилеме – сваки трећи Американац желео је уживо да гледа распад живота једног од највећих селебритија Америке.

Гледаоци испред екрана ишчекивали су расплет: да ли ће аутомобил пред потером излетети са пута или ће О Џеј разнети себи лобању пуцњем из револвера, након чега ће двоје деце, која су управо остала без мајке, постати сироћићи.

Испоставило се да неће. Симпсон се, заједно са бившим саиграчем Алом Коулингсом, довезао до своје куће где га је чекало тридесетак специјалаца. Један га је гледао кроз снајперски нишан док је грлио децу. Сат касније, пошто се јавио мајци и попио чашу сока, одведен је у полицијску станицу, где је добио нови идентитет – затвореник 4013970.

У сваком другом случају, оваква прича завршила би на насловној страни новина које се после читања обично користе како би се обложило дно корита у којима кућни љубимци обављају нужду и потом биле бачене у ђубре, а сaмa прича би убрзо била заборављена. Међутим, у случају О Џеј Симпсона преноси потере и суђења које је уследило, драматично су променили друштвену, правосудну, политичку, спортску и медијску слику Америке.

Суђење О Џеј Симпсону

Cудија Ленс Ито дозволио је директне преносе суђења, па су судије, одједном, почелe да глуме судије, а адвокати су глумили адвокате. Вирус се проширио и на сведоке, експерте позване да вештаче и, на кpajу, све присутне у судници.

Током нешто више од годину дана суђења, „пилот епизода“ овог ријалитија добила је и наставак, пошто је постављена сценографија идеална за медијски, политички и правосудни шоу. 

Велика звезда на оптуженичкој клупи, Афроамериканац оптужен за убиство двоје белаца, детектив оптуживан за расизам, гламурозан тим бранитеља, гомиле новца, таласи прљавштина и гласина, те на концу састав пороте коју је чинило девет Афроамериканаца, два белца и једна особа пореклом из Латинске Америке, чинили су идеалну поделу улога за највећи спектакл у историји телевизије.

Директан пренос суђења, које је постало права опсесија за читаву Америку, оставио је неизбрисив траг на САД деведесетих и успоставио многе моделе за време које је долазило. Бели и црни гледаоци су, гледајући исте канале, долазили до различитих закључака, очекивања и интерпретација.

Сви су били прилепљени за екране – белци, црнци, богаташи, сиромаси, жене и мушкарци. Mедијско праћење суђења и свих додатних детаља годину и по дана представљали су дрогу без које милиони гледалаца нису могли да опстану. Био је то, како наводе медијски аналитичари, тренутак у коме су вести прерасле у забаву и заувек промениле медијску слику света.

Октобра 1995. године суд је ослободио Симпсонa, иако је после приватне тужбе О Џеј морао да исплати 33,5 милиона долара породицама Никол Браун Симпсон и Роналда Голдмана.

У Симпсонову невиност, ни после епског суђења, није поверовао апсолутно нико – од Афроамериканаца који су сматрали да није крив просто зато што правосуђе није доказало да је починио двоструко убиство, до већине белаца који су сматрали да јесте убио две беле особе али је, захваљујући новцу и сплеткама, успео да се извуче.

Током суђења су испливале и многе прљавштине у америчком друштву, попут односа полиције према Афроамериканцима, насиља у породици, утицаја новца на правосудни систем и импликација које је овај случај имао на расне односе.

„Многе су ствари деловале труло, неке су биле сирове“, рекла је годинама касније Грета фон Сустерен, професорка са Харварда, која је током суђења, због правних анализа које је износила на Си-Ен-Ену, постала права звезда.

Сценографија за медијско лудило

Брентвуд, у којем се налази Симпсонова кућа, смештен је у подножју Санта Монике и слови за чист, породични крај, необично налик Конектикату. Без ноћних клубова и са тек понеким кафићем у којем су људи безбрижно пијуцкали кафице, био је потпуна супротност центру Лос Анђелеса. Релативна скрајнутост и мирно окружење учинили су да цене некретнина у овом крају експлодирају. Уосталом, осим О Џеја ту су живели Харисон Форд, Мерил Стрип, те породица Луински, чија је ћерка Моника у јулу те године тек почела да стажира у Белој кући.

Како је суђење текло, испоставило ce да се иза мирних фасада скривених у зеленилу Брентвуда, крију Содома и Гомора. Бар су тако тврдили браниоци О Џеј Симпсона као и Феј Ресник, наводна најбоља пријатељица Никол Браун Симпсон, описавши је као жену која је нове мушке познанике знала да части оралним сексом, што је, како се касније испоставило, постало заштитни знак овог градића, а посебно када се у читаву причу, пар година касније, спуштених панталона укључио и председник САД, Вилијем Бил Џеферсон Клинтон.

Гледаоци су сазнали све – како је Никол Симпсон, од када се разишла од О Џеја, имaла двоструки живот, у којем је дању водила добротворне акције за узвишене циљеве а ноћу кокаинске егзибиције набијене сексом са млађим мушкарцима.

Али, испоставило се и да је О Џеј редовно тукао Никол, о чему сведоче и телефонски снимци позива полицији од које је покушавала да добије помоћ. „Вратио се... Молим вас... Он је О Џеј Симпсон... Убиће Бога у мени“, снимљено је 25. октобра 1993. године. Током година, забележени су многи његови напади љубоморе, сваки пут када би Никол погледала другог мушкарца.

Одбрана је у суђење убацила и „кокаински моменат“, не верујући претерано да ће тај део приче имати било какав ефекат на пороту, између осталог и због чињенице да је тело Никол Симпсон пронађено у стравичном стању – глава јој је за остатак тела била везана само танким парчетом коже.

Адвокати одбране су покушали да од О Џеја направе жртву, па је лосанђелеска полиција приказана као највећа руља примитивних расиста икада скупљена на једном месту, уколико се изузму састанци Кjу Клукс Клана. Адвокат Џони Кокрејн је у судници једног од полицајаца упоредио са прохитлеровским симпатизером Клана, због чега је гласно протестовао други члан тима одбране, Јеврејин Роберт Шапиро.

Кокрејнов опис полицајаца као гомиле једнообразно одевених глупана, недовољно интелигентних да ваљано прикупе доказе, уз нешто расизма и теорија завере, успешно је деловао на мултиетничку пороту, која је Симпсона ослободила кривице.

Бројни Афроамериканци, међутим, никада нису признавали О Џеја као свог хероја, понајвише јер је још средином шездесетих година одбио предлог активисте Езре Еделмана да подржи бојкот Oлимпијских игара у Мексику. Симпсон је касније тврдио да је Еделман покушао да га „искористи“, што га је коштало великог дела угледа међу црнцима у САД.

Црначки хероји, после подигнутих песница на победничком подијуму током Олимпијаде у Мексико Cитију 1968. године, постали су спринтери Томи Смит и Џон Карлос. На подијум су се попели без патика, у црним чарапама, а Смит је око врата носио и црну мараму. Стајали су мирно и са високо подигнутим песницама док jе стадионом одзвањaла америчка химна.

Марама је представљала симболично упозорење на линч Афроамериканаца, а босе ноге сиромаштво. Неколико сати касније, Међународни олимпијски комитет осудио је њихово понашање, док их је амерички олимпијски комитет два дана касније суспендовао и послао кућама.

Медијски спектакл

До тренутка када су пронађена тела Никол Браун Симпсон и њеног пријатеља Роналда Голдмана, Американци су ТВ програме пратили према унапред зацртаним схемама. Прекид програма зарад преноса било каквог догађаја, осим атентата на председника Џона Фицџералда Кенедија, једноставно није био опција.

После Ен-Би-Сија, који је пробио лед прекидајући пренос НБА утакмице због потере за О Џеј Симпсоном, истим стопама кренули су тада не претерано моћни Си-Ен-Ен и још мање позната Корт ТВ, одлукама да свој програм у потпуности подреде суђењу. Фокс њуз и Ем-Ес-Ен-Би-Си, који су такође откинули део медијског колача, у том тренутку били су стари свега две године.

Дан за даном, гледаоци су одустајали од до тада неприкосновених сапуница и детективских серија приказиваних у ударним терминима и пребацивали ce на канале који су преносили суђење, с простим објашњењем – оно је имало обележја оба жанра. Од десет најгледанијих сапуница емитованих у периоду у којем је О Џеј завладао телевизијама, чак шест је скинуто са програма.

Шеснаест месеци дуг судских процес изнедрио је и учврстио читав низ нових телевизијских форми, попут целодневних вести и ријалити програма, потхрањујући њима незајажљиву глад планете за трачевима.

Разлог зa то је једноставан: Симпсон је пре почетка суђења био огромна звезда, један од најбољих ранинг бекова у историји америчког фудбала, краљ безбројних реклама и глумац, Афроамериканац који је прегазио расне баријере и то користио у ноншалантно конципираним рекламама у којима је нехајно џогирао по аеродромима и прескакао кофере у спотовима рентакар компанија.  

Почетком суђења тај свет је напросто ишчезао. Гледаоци су остали залепљени уз екране чекајући нови заплет саге, а телевизијски продуценти и спортски агенти почели су да се спремају за наредну фазу у развоју америчког друштва, у којoj нација више неће имати претерано поверење у правосудни систем и професионалне спортисте.

Оволико интересовање за случај О Џеј Симпсона комбинација је случајности, околоности и тајминга који ће се тешко поновити – велика звезда седела је пред поротом због оптужбе за двоструко убиство, cудницом су дефиловале звезде, помињани су расни проблеми и секс.

Oдлука да се овај догађај прати уживо, без прекида, умногомe je представљала увод у развој медија који ће кулминацију доживети експлозијом интернета, са лајв стримовима и непрестано додаваним детаљима по сајтовима и друштвеним мрежема. Два телевизијска канала су пре тридесет година непрестано толила глад гледалаца за информацијама на начин на који то данас ради безмало свака медијска кућа. 

Суђењe и последице

Суђење О Џеј Симпсону је, уз експлозију ријалити програма и таблоидизацију медија, имало и позитивне стране. Tоком њега су први пут употребљени ДНК докази, па је касније око 300 неправедно осуђених људи, помоћу тада научне новотарије, успело да се домогне правде и слободе.

Велики оглашивачи годинама потом избегавали су да ангажују спортисте страхујући да би неки од њих могао постати нови О Џеј. Оваквом статусу допринели су, на свој начин, и Симпсонови наследници у НФЛ лиги – Арон Ернандез и Мајкл Вик. Њих двојица, први због убиства, други због борби паса, су у озбиљној мери додатно угрозили престиж овог спорта.

Део контроверзе са суђења настављен је и у хип-хоп култури, па се репер Џеј Зи својевремено нашао на мети озбиљних критика због стихова у песми „Прича о О Џеју“, који гласе: „Нисам црнац, ја сам О Џеј... океј“, као и помињања Јевреја у двосмисленом контексту, али и каснијих изјава да суђење никоме не би било интересантно да Симпсон није био црнац.

О О Џеј Симпсону писао је и Тупак Шакур, Кање Вест је поручивао да ће се „подсмевати суду као О Џеј када је оборио оптужницу за убиство“, а Лил Вејн је то учинио мало бруталније.

О случају О Џеја је снимљено неколико играних филмова и већи број документараца. О његовом суђењу трачале су Маргарет Тачер и Беназир Буто, а хроничари тврде да је прво питање које је руски председник Борис Јељцин упутио Билу Клинтону током сусрета 1995. године гласило: „Мислите ли да је О Џеј крив?“

О Џеј Симпсон је 2008. године осуђен на 33 године затвора за оружану пљачку у једном хотелу у Лас Вегасу и отмицу двојице трговаца спортским сувенирима, с могућношћу условне слободе после девет година. Из затвора у Невади после одслужења казне пуштен је октобра 2017. године

Умро је 11. априла, од рака, у 76. години. И после О Џејoвe смрти, питање Бориса Јељцина остаје без одговора.