Доналд Трамп против Федералних резерви: Рат против независности америчке Централне банке

Да ли ће други мандат новоизабраног председника САД, који ће имати већину и у оба дома Конгреса, бити другачији од првог, односно да ли ће се Америка заиста радикално променити, како најављују републиканци, знаћемо релативно брзо. Већ сами предлози именовања на главне функције указују да је Трамп спреман да онима који прихватају његове визије радикалних реформи повери главне послове у држави.

Тако ће Марк Рубио, познат по веома тврдим ставовима према Кини, бити нови државни секретар. Бивша конгресменка Туси Габард, позната по беспоштедној критици „дубоке државе“, ће постати координатор свих служби безбедности. За либералне медије са обе стране Атлантика, Габардoва – коју оптужују за промовисање теорије завере те проруске ставове – је посебно проблематична (она појачава страхове у Бриселу да би САД, традиционални савезник и de facto лидер НАТО, могао бити мање ангажован по питању безбедности ЕУ). Донекле је бизарна номинација једва познатог водитеља Фокс Њуза Пета Хегсета за министра одбране.

Трампов избор Роберта Кенедија млађег за министра здравља и социјалних услуга изазвао је неверицу америчке „прогресивне“ елите, будући да је Кенеди антиваксер. Ипак, највише неверице изазвало је номиновање Мата Гаеца за главног тужиоца САД – најважнијег тела за спровођење закона у земљи, самим тим институције ​​која ће обликовати дневни ред администрације о имиграцији, криминалу и другим горућим питањима. Наиме, Гаец, републиканац са Флориде, био је предмет истраге Представничког дома о оптужбама за сексуално недолично понашање.

За челника Канцеларије за председничко особље Беле куће предложен је Сергио Гор, суоснивач конзервативне издавачке компаније која, поред осталог, штампа књиге новоизабраног председника. Гор, иначе близак сарадник Доналда Трампа jуниора, ће као шеф канцеларије бити одговоран за попуњавање хиљада радних места широм савезних агенција, наравно са особљем лојалним новоизабраном председнику.

Када је у питању економија, која је вероватно и главни разлог зашто је Трамп однео победу на изборима, већ се могу назрети будуће смернице. Наиме, као главни кандидати за министра финансија (шефа Трезора) помињу се Скот Бесент и Хауард Лутник. Индикативно је да Лутник, као већи Трамп од Трампа, оспорава Бесента, говорећи да је менаџер хеџ фонда благ према кључним протекционистичким обећањима, укључујући подизање царина.

Илон Маск и савезна бирократија

Када је у питању економска сфера, постоје бројне индиције о могућем сукобу на релацији Бела кућа – Америчка централна банка (ФЕД), док је тренутно највећа медијска пажња посвећена именовању Илона Маска и Вивека Рамасвамија на чело „Одељења за ефикасност владе“ (Department of Government Efficiency – DOGE). То тело би требало да пружа савете и смернице како би се покренула структурна реформа великих размера и створио предузетнички приступ Влади „какав до сада није виђен“. Трамп је иницијативу назвао „Пројектом Менхетн“ нашег времена.

Пошто Одељење за владину ефикасност неће бити департман (што је еквивалент министарствима у влади Србије), будући да су департмани трајни и могу да буду створени и(ли) распуштени само од стране Конгреса, Трамп би већ крајем јануара 2025. извршном наредбом могао креирати нову агенцију (која би тако постала једна од око хиљаду савезних саветодавних тела сличног типа). Трамп је рекао да ће одељење двојца Маск-Рамасвами радити са Белом кућом и Канцеларијом за управљање и буџет (Office of Management & Budget) до 4. јула 2026, односно 250. годишњице потписивања америчке Декларације о независности. Иначе, акроним за ново одељење, „DOGE“, такође је назив крипто валуте промовисане од стране Маска.

На овај начин, Доналд Трамп се удружује са Маском, најбогатијим човеком на планети (чија нето вредност имовине, по „Форбсу“, износи 300 милијарди долара) и са Рамасвамијем, био-технолошким предузетником који се кандидовао на републиканским предизборима 2024. пре него што је одустао и подржао Трампа.

Амбиција је велика: бројчано редуковање савезне бирократије уз демонтирање њене огромне моћи, пре свега кроз мање буџетске расходе за њу, те кроз смањивање пореских утаја, злоупотреба и расипања федералног новца. Наиме, најављује се невероватних 2000 милијарди долара мање за државну потрошњу, док би уштеде на основу редукције пореских утаја такође могле бити огромне (на пример, Владина канцеларија за одговорност процењује да федералне агенције сваке године губе између 233 милијарде и 521 милијарди долара због масовних пореских превара, утаја и злоупотреба).

Маск је обећао пуну транспарентност рада, односно да ће све покренуте инцијативе бити објављене на Иксу, односно Tвитеру, чији је такође власник. Иначе, његова „опклада“ на Трампа, тј. подршка републиканском кандидату на изборима, већ је донела Тесли (чији је власник), произвођачу електричних возила, раст вредности акција од скоро 50% током прошлог месеца.

Eфикаснијa и јефтинијa администрација дуга је опсесија скоро свих председника, и демократа и републиканаца, а напори под вођством Маска ће вероватно наићи на исту политичку опозицију која је била баријера претходним напорима за редукцију дефицита. Наиме, свако озбиљније смањење фискалног дефицита захтевало би ниво штедње какав није забележен од периода непосредно након Другог светског рата, и вероватно би подразумевало значајне резове по питању социјалног осигурања, здравствене заштите, борачких давања.

Трамп и ФЕД

Америчка централна банка, или колоквијално Федералне резерве (ФЕД), је два дана након избора снизила своју кључну камату за четвртину поена. Био је то очекивани потез који се поклапа са опадајућом инфлацијом која се, од чак 9% јуна 2022, што је за демократе вероватно било кобно по питању реизбора, скоро константно смањивала, те је у октобру на међугодишњем нивоу износила 2,6%. Тако се ФЕД приближава постизању свог двоструког мандата: усидравању инфлације на 2% и одржавању ниске незапослености (која је са тренутних 4,1% на једном од историјски најнижих нивоа).

Да ли је обарање кључне камате ФЕД-а, после које ће вероватно уследити исто такво у децембру, делимично условљено резултатом избора није лако рећи, али се чини да ће руководство те институције бити спремније него обично да препозна шта су жеље новог лидера у Белој кући. Далеко од тога да је ФЕД спреман да беспоговорно следи инструкције, али изгледа да ни ниво резистентности према захтевима Доналда Трампа који је показивао 2018-2020. неће бити исти.

Наиме, Трамп данас ужива далеко већу и јавну и политичку подршку него током свог првог мандата, док је истовремено сумња у добронамерност „неизабраних технократа“ који доносе одлуке од судбоносног значаја за сваког појединачног Американца, а да за то нису ником политички одговорни, достигла свој максимум.  

Републиканци који су Трампови лојалисти сматрају да су ФЕД и његови подржаваоци у Вашингтону и на Волстриту направили фетиш независности те институције, који није подржан уставним законом и није добар за економију. Међутим, оно што је далеко важније је да обећања Трампа, његовог заменика Џ. Д. Венса, као и бројних републиканаца о увођењу потпуно новог фискалног и економског режима, неће моћи да буду спроведена без садејства ФЕД-а.

Наиме, ФЕД је главни регулатор америчких банака, али је најважније то што управља монетарном политиком, пре свега кроз одређивање кључне камате. Та каматна стопа фактички одређује висину камата које банке наплаћују другим банкама, фирмама и становништву, камату које плаћа америчка држава на своје дужничке папире (обвезнице), те последично динамику целокупне привреде.

Кључно питање је докле ће Џером Пауел, председник ФЕД-а, бити спреман да иде са обарањем камата, без чега ће остваривање Трампове визије о брзом расту америчке привреде бити тешко постигнуто. Наиме, Пауел извесно жели да и после маја 2026. буде гувернер америчке Централне банке, што не може постати без нове Трампове номинације. Међутим, оно што сигурно не жели је да његов историјски легат буде попут оног по ком је запамћен иначе кредибилни економиста Артур Бернс који је, повинујући се Никсону пред изборе 1972, олабавио монетарну политику, што је значајно допринело разбуктавању инфлације у наредних десет година.

У идеалном случају, Пауел би волео да у историји своје земље буде упоређиван са Полом Волкером, који је одлучним вођењем монетарне политике раст цена довео у нормалне оквире (за СФРЈ је последично снажно подизање америчких каматних стопа, које су 1981. прешле 16%, значило фактички банкрот наредне године и дужничку кризу из које није изашла две деценије).

Може ли Трамп да смени председника ФЕД-а?  

Оно што вероватно мисле и Трамп и Пауел је да постоји могућност да обојица вештим калибрирањем међусобних односа постигну своје циљеве, тим пре што новоизбрани председник свакако не жели да се инфлација опет разбукти. Међутим, обојица вероватно мисле и да својим стратегијама што више притегну супротну страну да делује у жељеном правцу. Извесно је да ће интеракције Беле куће и ФЕД-а бити компликоване, али већ можемо претпоставити шта ће бити кораци обе стране у „натезању конопца“.

Када је 7. новембра ове године упитан да ли ће поднети оставку ако то буде затражено, Пауел је одрично одговорио, а исти одговор је дао и на питање да ли председник има овлашћења да га разреши. За евентуални покушај смене, што би била правна битка без преседана, данашње руководство ФЕД-а се припрема већ неколико година и извесно је да би она дуго трајала, што је за Трампа, који жели да види брзе ефекте својих политика, обесхрабрујући сценарио. Додатно, већ 2018. челници ФЕД-а су одлучили да ако Џером Пауел буде смењен Федерални комитет за отворено тржиште, ФЕД-ов орган за одређивање каматних стопа, одмах изабере Пауела као председавајућег.

Највероватније је да Трамп неће смењивати Пауела до истека његовог мандата као председника ФЕД-а 2026. Наиме, чак и ако би суд подржао настојање да се Пауел деградира са места председника, већина од осталих шест гувернера ФЕД-а деле слична уверења, а одлуке се доносе прегласавањем.

Ни идеја Трамповог економског тима да инсталирањем лојалних кадрова у ФЕД, путем којих би се остварио утицај на политику те институције, неће имати већи ефекат. Наиме, Трамп ће моћи да замени тек једног члана седмочланог Одбора гувернера ФЕД-а почетком 2026, док би двојица потпредседника ФЕД-а могли бити номиновани током 2026-27. Међутим, чињеница да је у првом мандату поставио три гувернера на 14-годишње мандате, који му нису лојални, је одлучујућа (остале је именовао Обама).

Постоје и друге опције за Белу кућу, уколико ФЕД буде правио „опструкције“. На пример, само објављивање имена новог шефа ФЕД-а лојалног Трампу, иако би он био на функцији тек од маја 2026, довело би до тога да инвеститори почну да очекују ниже каматне стопе – а само очекивање би снизило камате на хипотекарне и друге кредите. Ипак, проблем је да би то могло повећати инфлаторна очекивања, и саму инфлацију.

Постоји и идеја о смањивању аутономије ФЕД-а у регулаторној политици путем подвргавања Централне банке процесу ревизије, који се примењује на друга федералне органе у оквиру Канцеларије за управљање и буџет. Могла би се такође оснажити улога Министарства финансија у надгледању било каквих програма хитног кредитирања од стране ФЕД-а.

Скоро је извесно да би тржишта веома лоше реаговала на ограничења аутономије и посебно на покушај смена у ФЕД-у. Одбацивање неписаних норми о неуплитању политичара у одлуке Централне банке могло би да наведе инвеститоре да закључе да је ФЕД спреман да толерише вишу инфлацију. Сам раст инфлаторних очекивања и без подизања кључне камате ФЕД-а могао би повећати дугорочне каматне стопе, што не само да би повисило камате на хипотекарне кредите или кредитне картице, већ би и повећало трошкове сервисирања огромног јавног дуга америчке државе.

Комбинација повишених приноса на обвезнице, уз неспремност ФЕД-а да повиси камате, могла би да створи савршену олују за дестабилизујући скок или спирални раст приноса (на трезорске записе САД), који би могао да поремети америчку и глобалну финансијску стабилност. 

Интересантно је да су тржишта одговорила на могући сукоб између Беле куће и ФЕД-а „распродајом“ обвезница већ од октобра, када је постајало све извесније да Трамп побеђује. Наиме, ниже цене трезорских обвезница, што аутоматски значи више приносе које држава мора да плаћа на њих, су последица очекивања више инфлације, коју инвеститори сматрају реалном консеквенцом Трампових обећања о фискалним подстицајима за бржи економски раст, те његовим намерама да уведе високе царине, које ће повећати цене увозних роба. У таквој ситуацији, ФЕД би морао да паузира своју тренутну путању сталног снижавања каматних стопа, што је у директној супротности са Трамповим циљем да одржи ниже каматне стопе као део политике убрзања привредног раста.

„Трампизација“ Републиканске странке

На крају, интересантне су опсервације либералних медија, попут „Фајненшел Тајмса“, чији уреднички тим сматра да Трампове номинације могу представљати посрнуће ка ауторитаризму. Овде се као посебно проблематични наводе његови избори у области безбедности, одбране и спровођења закона (Габард, Хегсет и, посебно, Гаец), а ради осигурања контроле над „шпијунима“, генералима и тужиоцима. Док само неколико републиканаца у Сенату може спречити новоизабраног председника у својим намерама, реалност је да је Трамп од 2016. трансформисао Републиканску странку, те да је сада спреман да уради исто са владом САД.

Међутим, отпор „дубоке државе“ неће бити мали. На то указује и одлука одлазеће администрације да Украјини омогући коришћење ракета дугог домета, којима лакше може гађати циљеве у самој Русији. На крају, већи део огромне савезне бирократије дели уверења демократа и „умерених“ републиканаца, док су и медији, који су кључни за обликовање јавног наратива, скоро унисоно на страни Трампових опонената.

И поред тога што ће овога пута бити вишеструко више Трампових лојалиста на свим важним позицијама, укључујући веома важан Врховни суд, који је већ 2020. имао велику надмоћ конзервативаца, новоизабрани председник може да очекује не мале опструкције.