Драган Ј. Вучићевић: Спреман сам да идем у затвор štampaj

„Ићи ћу у затвор четири стотине дана по тужбама Жаклине Таталовић и Југослава Ћосића и провешћу свих 400 дана тамо, ако јавност у Србији мисли да је у реду да и новинари, због судске пресуде да је нешто увреда, иду у затвор. Па, да питам, онда, да ли је нормално да новинар иде у затвор због нечег што је написао,“ каже у Бермудском троуглу Драган Ј. Вучићевић.

С главним и одговорним уредником Информера разговарамо о томе зашто са колегама више не разговара о професији, јавним сукобима, а приватним дружењима, одговорности према новинарима своје редакције, које медијска заједница осуђује и о непоштовању Кодекса новинара Србије.

„Немојте да причамо о Кодексу, јер су то глупости. Свака медијска кућа може да има своја правила. Шта мени значе да у Савету  за штампу седе људи који мене очигледно и отворено мрзе. Ја њих не мрзим, они мене мрзе. Ја их поштујем, јер ипак нешто раде. И сад такви какви су они мени треба да суде. Не признајем их. Зато што је Савет за штампу параполитичка хејтерска организација. Тужи ме Жика, а суди ми Мика. То је организација која је направљена да би се правиле лажне статистике…Савет је саморегулација неких новинара који су сами себе прогласили за елиту. Који су они текст направили, које медије направили, по чему су елита?“

Саговорник подкаста о медијима говори о претходним редакцијама Блицу, Политици, Демократији, Националу, Куриру и Пресу, те односу са тадашњим власницима овог листа, о томе како га је у новинарство увео Манојло Вукотић, а професорка Неда Тодоровић тврдила да је најбољи студент кога је икад имала. Одговара на питања о спорном интервјуу са силоватељем, случају „порно снимка“ хрватске председнице и односу са Александром Вучићем.

„Нећу да лажем да би неко рекао да сам независан. Александар Вучић је мој пријатељ од пре него што је постао председник. Тај мој пријатељ, који је случајно председник ове државе, ради најбоље могуће ствари за ову државу. Да ли треба да кажем да је то лоше да бих глумио неку независност? Да кажем да је лоше што ће моја деца да иду аутопутем, а ја сам некад до Ивањице ишао шест сати?“

Вучићевић каже да се стиди што је објављивао „полуинформације и учествовао у кампањи против Милошевића“, критикује уређивачку политику РТС-а, на питање како се осећа због тога што је лист који уређује постао мерна јединица за нешто лоше у новинарству, одговара да то тврди „самозвана набеђена елита“, а о тексту о садржају ђубрета које је бацала породица Драшковић у студентском листу Излаз каже: 

„Знам да су неки који су се издавали за моје велике пријатеље, почели да ме мрзе, јер има ја рушим снешка. Генијалци, хејтери, направили су да сам ја брљао по нечијем смећу. А ми смо се, као студенти, тада питали шта да урадимо да нас примете. У то време је било популарно у британском "Сану" то брљање по контејнерима, и стварно смо на Кошутњаку једно недељу дана седели и чекали да неко од њих, из породице Драшковић, изнесе смеће. То је принцип где ви на основу нечијег смећа закључујете о њиховом животу.“