OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Култура Поништавања

                    Поништени Џони у свету у којем царује другарство: Сезона лова на вешце и вештице štampaj

                    Пише:  Драгана Кањевац

                    понедељак, 21. феб 2022,  11:38 -> 21:46

                    Да ли сме да се Џонију Депу пожели добродошлица у Србију или се то сад сматра подршком брачном насиљу? Ако волите Депове филмове, значи ли то да ћете гласати за СНС? Баш се закомпликовало – није лако волети Џонија у овом тешком тренутку.

                    Боравак Џонија Депа у Палати Србија на Дан државности и празник Сретење изазвао је медијску пажњу различитих тонова и квалитета. Одликовање Депа Златном медаљом за заслуге истовремено са почетком изборне кампање у Србији, протумачено је од стране критичара као јефтини политички поен. Глумац је по друштвеним мрежама опањкаван да је пропали, изгубљени човек склон пороцима коме је каријера завршена, један бедник све у свему. Ваљда, ако си против власти, онда си и против Џонија, иначе ниси довољно против. Ако оставимо по страни овај укорењени политички догматизам, јесте истина да је каријера Џонија Депа у приличној кризи.

                    Британски таблоид The Sun добио је спор на Депову тужбу због навода о њему као човеку који туче супругу. Daily Mail је међу првима објавио вест о Деповом одликовању „од стране контроверзног председника Србије којем се приписује контрола медија и корупција", чисто да се нагласи ко би уопште Џонија и могао да се сети. Јер, он је заиста у сложеном проблему и није чудно што му се признање и могућност опуштеног рада у далекој и њему драгој Србији чини као „почетак новог живота", како је изјавио на додели признања.

                    Џони Деп је поништен човек, на удару чувене cancel culture - културе поништавања - новомиленијумског облика прогона људи због лоших дела и ставова, штетних по друштво. У старогрчкој Атини постојала је пракса остракизма - осим одстрањивања из радног и јавног живота, подразумевала је и протеривање из полиса на одређени временски рок.

                    У моменту када је угледао Амбер Херд, да је знао у шта ће се његов живот претворити после тог сусрета, вероватно би тешка срца окренуо главу и одјездио у непознатом правцу.

                    Крај брака донео му је тужбу ове страствене лепотице за породично насиље, тежак и дугачак спор, отказ на трећем делу франшизе Фантастичне звери (Fantastic Beasts), и општи бојкот од стране Холивуда.

                    Управо у време вртлога у приватном животу холивудског глумца дешава се успостављање cancel културе, културе поништавања, или јавног жигосања славних, моћних и богатих због неприхватљивог понашања или мишљења.

                    Време кенселовања

                    Социјална мрежа Твитер, са опцијом означавања званог хештаг, омогућила је укључивање великог броја људи и прикључивање акцијама. Сматра се да је први пример покушаја цанцел културе ознака #CancelColbert коју је 2014. проширила интернет активисткиња Сју Парк против звезде ТВ шоу програма The Colbert Report, због његовог сатиричног твита који би могао да буде увредљив за азијску заједницу. Шоу није укинут, Колберт се извинио и уживо у програму обрисао твит, а Сју Парк је због претњи и увреда имала доста проблема.

                    Случај холивудског продуцента и кооснивача компаније Мирамакс Харвија Вајнштајна, оптуженог и осуђеног за низ случајева сексуалног злостављања покренуо је лавину признања жртава на Твитеру под ознаком #metoo (И ја). Циљ кампање истоименог покрета био је охрабривање жртава сексуалног злостављања да обелодане насиље и насилнике у филмској и музичкој индустрији и јавном животу.

                    Многи холивудски глумци и редитељи су последњих година на мети за лоше сексуално понашање. Један од њих је и глумац Крис Нот, популарни Мистер Биг (Зверка) из серије Секс и град. Чим је пукла брука, екипа наставка ове серије И тек тако... (Just Like That) саопштила је да се солидарише са женама и да неће емитовати флешбек сцене са глумцем, и онако већ упокојеним по сценарију.

                    Да ли је саопштење искрено или је у питању кризни менаџмент да се бес не усмери ка њима и да сам серијал буде на мети бојкота? Вероватно и једно и друго. Ланчана реакција и јесте оружје промотера „културе поништавања". Нот је изгубио ангажман на серији Праведник (The Equaliser), као и рекламни уговор са произвођачем уређаја за вежбање Пелотон.

                    Четири корака поништавања

                    Отказивачка пракса проширила се на остале неприхватљиве јавне наступе и мишљења означена као расистичка, хомофобна или трансфобна.

                    Делује смислено - треба да се пази шта се говори, да ли је прикладно или некога вређа. Сексуално насиље је грозна ствар, сексуално уцењивање још перфиднија. Како наводе заговорници ове појаве, јавна прозивка на друштвеним мрежама јесте ефикасан начин да се обични људи удруже против моћних не би ли се одбранили од злостављања свакаквих врста, нарочито на радном месту. Иако је усмерен против моћника, не ради се овде о класној борби или довођењу у питање растуће неједнакости и сиромаштво у друштву.

                    Такође, „култура поништавања" није исто што и привођење правди и закону - то је друштвени механизам који полако преузима судске ингеренције.

                     Постоје четири фазе овог феномена: 1) позивање - лично обраћање особи која је рекла или учинила нешто увредљиво, у вери да ће да коригује став или се извини; 2) прозивање - обелодањивање на друштвеним мрежама; 3) бојкотовање - нико неће да ради са вама; и на крају 4) cancel, то јест друштвени отказ, нема посла, нема пара, нема поправке, сви вас избегавају, срљате у пропаст.

                    Ако се ова пракса спроводи над компанијама, ту долази најдаље до бојкота, као што је био случај са рекламом за Пепси, оптуженом да банализује покрет „Црни животи су важни". Компанија је повукла споран спот и извинила се.

                    Претварање живота у пакао

                    Када су у питању појединци, кажњавање је знатно делотворније - циљ је неком заиста направити пакао од живота. На делу је савремена верзија одабира жртвеног јагњета, који на себе прима све грехе, бес и колективну фрустрацију.

                    Заговорници кенсел културе жале се да су случајеви доследног отказа ретки - многи ипак преживе тортуру и чак им се повећава број следбеника. Наводи се случај њујоршког комичара Луја Си Кеја (Louis CK), који је због прозивки о мастурбирању пред женама изгубио све послове за филм и телевизију, није могао да се бави својим основним послом - наступима уживо, али и даље има утицај, новац и фанове. Човек функционише, каква штета.

                    Шта ћемо са хумором и комедијом ако се забране стереотипи и заблуде? Људске несавршености чине комедију, а креативност је ствар спонтаности - сматра британски глумац и редитељ Џон Клиз, чији хумор је одувек био на удару због некоректности.

                    Очекивано, недавно се нашао на мети нове цензуре и његова серија Фалични пансион (Fawlty towers) из 1975. скинута је са програма британске телевизије због расизма, а отказано му је и гостовање на Универзитету Кембриџ. „Заборавили су да постоји иронија", каже чувени глумац.

                    „Кенсел култура", која се све више утапа у тзв woke културу - културу родно и расно пробуђених и освешћених - управо је тема Клизовог документарног филма у припреми.

                    Цунами беса изазваних убиством Џона Флојда у Америци 2020. године покренуо је чишћење могућих расистичких садржаја и примену принципа „културе поништавања" на уметничка дела. Филм Прохујало са вихором може да се емитује, али са претходним упозорењем. Култни филм Доручак код Тифанија је исечен. Компанија Дизни је због расизма повукла класичне цртане филмове Дамбо, Мачке из високог друштва, Петар Пан. Чувени твор Пепе такође је одстрањен по другој основи - као могући силоватељ.

                    Цртани лик симпатичног твора из 1945. године бива одстрањен због страсних загрљаја јер, ипак, "не" значи "не"?! Да ли је цела ствар отишла предалеко?

                    Сезона лова на вештице

                    Да ли је у реду да неко изгуби грађанска права јер је некада, једном урадио нешто што чак није кажњиво ни по закону али је лоше?Да ли се подстиче култура ухођења и потказивања? Да ли је прекрајање прошлости добар начин за бољу сутрашњицу?

                    Оваква врста културног преваспитавања углавном је приписивана тоталитарним режимима, са праксама као што је кинеска Културна револуција, стаљинистичке чистке итд. У југословенском социјализму cancel култура имала је своју терминологију: знало се шта значи кад је неко „на леду" или је „зглајзнуо", тј. поништен, испао из партијске комбинације. За погрешну реч се ишло у затвор. Да не помињемо мучилиште Голи оток где су људи одвођени по пријавама, некада крајње сумњиво мотивисаним.

                    Ипак и Америка има своју историју сличних подухвата: еру сенатора Макартија у педесетим годинама прошлог века - „лова на вештице", црних листа и прогона људи у Холивуду због наводних комунистичких уверења. 

                    Заговорници cancel културе сматрају да су њихове иницијативе управо антитоталитарне, да су спонтани израз грађанске свести, да нису наметнуте од стране државе.

                    Писмо о правди

                    Пре две године у Харперс магазину  објављен је апел 153 уметника и интелектуалаца против „загушљиве атмосфере" новог догматизма, бацања љаге на појединце и забране слободе јавног изражавања. Међу потписницима Писма о правди и отвореној дебати били су и Салман Рушди и Џоан Роулинг, која се такође нашла на мети хајке због изреченог мишљења о владајућој политици бирања рода. У Писму се, између осталог, наводи да забрана дебате, било од стране репресивне владе или нетолератног друштва, неизбежно погађа оне без моћи и чини их још мање способним за учешће у демократији:

                    „Лоше идеје се побеђују аргументима а не ућуткивањем и одстрањивањем", каже се у њему. „Одбијамо лажни избор између правде и слободе јер прво без другог није могуће."

                    Један од потписника Писма је и амерички писац и критичар културе Томас Вилијамс, по оцу потомак робова, који сматра да се филм Прохујало са вихором десио, и да не можемо да учинимо да се он није догодио. „Не желим да ме потцењују као гледаоца и објашњавају ми шта је то што ја гледам", изјавио је у аустралијској ТВ емисији 60 минута и додао да је стигматизовање људи без могућности њихове одбране веома опасно, а да је паљење књига алармантно. 

                    Оно што знају сви који су искусили тоталитарне режиме јесте да је пут у пакао поплочан добрим намерама. Све се чини за добробит заједнице, за правду, морал, здравог човека. Паљење књига и прекрајање прошлости не звучи добро и тешко да има на крају више икакве везе са одбраном било чијих права.

                    Да ли сме да се Џонију Депу пожели добродошлица у Србију или се то сад сматра подршком брачном насиљу? Ако волите Депове филмове, значи ли то да ћете гласати за СНС? Баш се закомпликовало - није лако волети Џонија у овом тешком тренутку.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пољска у Андрићевом срцу: Мирно београдско поподне са Шимборском и Вајдин филм о травничком слону Филу
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Пољска у Андрићевом срцу: Мирно београдско поподне са Шимборском и Вајдин филм о травничком слону Филу
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Лектира
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Пише:  Станислав Винавер
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.