OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Економија

                    Стопе економског раста у 21. веку за источноевропске земље и пројекције развоја Србије до 2027. године štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Горан Николић

                    недеља, 16. окт 2022,  09:28 -> 22:13

                    У новом, јесењем Извештају о светским економским изгледима, ММФ пројектује раст Србије ове године на 3,5% и следеће на 2,7%, што је, имајући у виду ризике рецесије широм света, био релативно добар резултат. ММФ предвиђа и да ће српски БДП повећавати релативно брзо након 2023. (просечно 4%). Тако ће БДП по становнику порасти са процењених 9,2 хиљада долара ове на 14,5 хиљада текућих долара 2027, док ће БДП по куповној моћи са 24 хиљаде долара бити увећан на 33.000 долара у 2027.

                    У периоду 2000-2022. наша земља остварила је просечни привредни раст од 3,6%, те се домаћи БДП кумулативно повећао за 116%. Ово су прорачуни аутора базирани на официјелним подацима Републичког завода за статистику, односно Међународног монетарног фонда, који су објављени 11. октобра 2022.

                    Наравно, кључно питање је како се наша земља позиционира међу земљама са којима има смисла да се поредимо (привредни раст по природи ствари мора и јесте скоро дупло бржи од оног на Западу, због њихове више базе), а то су бивше социјалистичке земље Европе. Анализа која следи обухватила је свих 20 земаља централне и источне Европе које су до краја 1980-их имале неку форму социјалистичког система.

                    Закључци до који смо дошло су релативно задовољавајући када су у питању перформансе српске привреде. Од двадесет бивших социјалистичких земаља, по стопи раста БДП-а у посматраном периоду Србија се налази у првој четвртини (тачније дели 5. место са Пољском) и знатно је изнад непондерисаног просека за све посматране државе.

                    Али, ако посматрамо цело раздобље тзв. транзиције (од 1991), стање је очекивано лошије, будући да просечна стопа раста у целом том периоду износи тек 1% (двоструко ниже од просека за обсериваних 20 држава), те је кумулативан прираст БДП-а Србије скромних 36% (1991-2022). Наравно, највећи део објашњења лежи у „слободном паду" домаће економије почетком 1990-их, али и у том погледу нисмо изузетак, будући да је значајан број обсервираних земаља имао снажну транзициону рецесију.

                    Међутим, подаци из чувене Медисонове базе, који инкорпорирају куповну моћ (која је спорије падала 1990-их и брже расла током година овог столећа, на шта указује и скоковит раст зарада у последњих двадесетак година, које би почетком наредне године у просеку могле бити три пута више него што су биле пре две деценије, изражено у еврима), показују да је кумулативан прираст националног дохотка Србије од 1991. до 2022. 62% (у анализу смо укључили и податке ММФ за 2019-22). Иначе, и за период од 2000. подаци из истог извора указују на знатно повољнију економску слику наше земље. Наиме, ово мерење указује да се укупна производња (БДП-а) повећала скоро два и по пута (тачније, за 149,1%).

                    На основу базе података ММФ-а (као и пројекција исте институције, закључно са 2027) израчунали смо просечне стопе раста за четири периода: 1991-2022; 2000-2022, 2010-2022, те 2000-2027. која обухвата и пет долазећих година, односно пројекције раста БДП-а за дате земље у том периоду. Просечне стопе раста, као и кумулативан прираст БДП свих посматраних земаља дати су у табели:

                    Брзина транзиције

                    Посматрајући раздобље од практичног почетка транзиције (тачније од 1991), па закључно са пројекцијом за ову годину, види се да најбоље перформансе имају социјалистичке земље Централне Европе (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, укључујући и Словенију), као и државе Балтика.

                    Ове државе почињу тржишне реформе већ 1990. и релативно брзо остварују брз напредак, што одсликава значајан раст њиховог БДП-а, али и осталих важних индикатора попут просечних нето плата које су у већини ових држава између 900 и 1.100 евра. За Русију је критична тачка дубока криза 1998, након чега је почео снажан опоравак, повезан са растом цена енергената, али који је у више наврата пресецан (2008-09, 2014-15, 2020, те коначно 2022). Бугарска и Румунија су нешто спорије у процесу транзиције, али је у другом делу деведесетих је ипак постигнут одређени прогрес. Украјина и Молдавија су специфични случајеви због тзв. реформског замора и ратова, док је Белорусија задржала елементе старог система.

                    Земље тзв. Западног Балкана су углавном касниле почеле тзв. процес транзиције, што се негативно одразило на кумулативни прилив страног капитала, последично ниску инволвираност у глобалне ланце снадбевања те низак ниво интегрисаности у међународну привреду (што се најбоље види кроз веома низак ниво извоза per capita свих држава тог региона).

                    Услед међународних санкција, распада тржишта СФРЈ, те фактичког губитка могућности пласмана на незахтевна тржишта источне Европе, домаћа економија суочила са драстичним привредним падом од 1990. те закључно са крајем 1993, када је скоро преполовљен ниво БДП-а. Истовремено, транзиционе економије Централне Европе, након ни изблиза тако драматичне рецесије у првим годинама 1990-их, показале су солидан раст (од 3,2%) у периоду од 1995. до 2000. У исто време, Србија је бележила скроман привредни раст у истом раздобљу (1,3% просечно), и то са веома ниске базе услед претходног драматичног пада привредне активности.

                    Након тога, српска привреда је остварила солидан просечан раст у периоду 2000-22. од 3,6%, што је више него непондерисани просек за 20 посматраних земаља (који износи 3%). Слична је ситуација када у анализу убацимо и прогнозиране стопе раста од стране ММФ-а за период до 2027. Наиме, просечни привредни раст Србије би у првих 27 година овог века требало да износи 3,6%, што је за пола процентног поена више него просек за обсервираних 20 земаља у транзицији. Иначе, и у периоду 2010-2022, када се глобални раст иначе успорио, економија Србије је такође брже просечно повећавала свој БДП него посматраних 20 земаља у просеку (растући 2,4% наспрам 2,1%).

                    Економске перспективе Србије до 2027.

                    Резултати дакле нису обесхрабрујући иако критички тон јавности наводи на таква размишљања. И перспективе, чини се, нису лоше. Наиме, у новом, јесењем, Извештају о светским економским изгледима (World Economic Ouotlook), ММФ пројектује раст Србије ове године на 3,5% и следеће на 2,7%, што је, имајући у виду ризике рецесије широм света, био релативно добар резултат.

                    ММФ предвиђа да ће српски БДП повећавати релативно брзо након 2023. (просечно 4%). Тако ће БДП по становнику порасти са процењених 9,2 хиљада долара ове на 14,5 хиљада текућих долара 2027, док ће БДП по куповној моћи са 24 хиљаде долара бити увећан на 33.000 долара у 2027.

                    У ММФ-у сматрају да ће стопа инвестиција, која је кључни генератор привредног раста, као удео у БДП-у, бити релативно стабилна (задовољавајућих око 26%) током посматраног петогодишњег раздобља. Прогнозе за фискални дефицит (консолидовани јавни приходи умањени за консолидоване јавни расходе, тј. јавну потрошњу) указују да ће он већ следеће године пасти на 1,4% БДП-а. Стога није изненађење да се предвиђа тренд опадања јавног дуга у целом раздобљу (на скромних 41,4% БДП-а у 2027).

                    ММФ процењује да ће се стопа незапослености благо смањивати, достижући 8,7% у 2027. Дефицит текућег рачуна Србије ће се, након високих 8,4% БДП-а ове године, практично константно смањивати у наредном петогодишту, спуштајући се на задовољавајућих 4,8% БДП-а на крају посматраног раздобља.

                    Генерално, извештај ММФ-а даје повода за оптимизам. Међутим, доза опреза није наодмет, имајући у виду да су прогнозе ове међународне организације генерално оптимистичне. На крају крајева, замислите да ММФ прогнозира кризу - она би се скоро извесно десила узимајући у обзир утицај ове финансијске институције на понашање тржишних актера.

                    Друштво
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Економија
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Пише:  Аница Телесковић
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Свет
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Историја
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Једна вишенационална држава на рушевинама друге: Зашто је створена Југославија?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Једна вишенационална држава на рушевинама друге: Зашто је створена Југославија?
                    Култура
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Пише:  Љубица Влаховић
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Музика
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.