Бизнис форум Копаоник, на све стране кисеоник: И милијардери и електропривреда морају бити здрави

„Ти си завршио економију, а ниси члан Савеза економиста, је л’ то због чланарине?“

Овако је Иван Станковић, директор „Комуниса“ почео разговор са бизнисменом Филипом Цептером, који се у уторак увече први пут појавио на Копаоник бизнис форуму. Ипак, о економији те вечери на Форуму и није било много речи. Цептер, чија се имовина процењује на пет милијарди долара, рекао је како је ваздух загађен, чак и на Копаонику, а вода није за пиће, јер је отровна.

„Кад ми кажу да је поскупело месо, ја кажем – фантастично, немојте јести месо. Кажу – нема шећера,  нема уља. Одлично, немојте јести то. То није здраво“, рекао је Цептер.

„Шта да једемо“, питао је Иван Станковић.

„Све остало“, одговорио је Цептер.

Али није милијардер Филип Цептер једини који после овогодишењег Копаоник бизнис форума мора, у духу Констрактине песме, бити здрав. То ће морати да буду и биланси ЕПС-а и Србијагаса. Јер како је учесницима форума рекла Дубравка Ђедовић, министарка енергетике, ова 2023. биће година реформи електроенергетског сектора, јер кризе и јесу време када се проблеми решавају. А Европа и Србија се налазе у енергетској кризи.

Шта реформа значи

А шта та реформа у пракси значи, чуло се од новог шефа Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) Доналда Мегетигена. Како он каже, није време за заустављање раста цена енергената. И струја и гас ће морати да поскупе. Инвестиције у енергетику су кључне, ЕПС мора да се трансформише у акционарско друштво, рекао је Мегетиген.

Политику Владе о ограничењу цена енергената на Копаник бизнис форуму бранио је Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“.

„Замислите да смо при оноликој увезеној инфлацији прошле године имали још и ефекат поскупљења цена“, рекао је Бајатовић. „Колике негативне ефекте би то имало на привреду, на пословање, на запосленост…“

Да је утицај поскупљења цене енергената на инфлацију много већи индиректно него директно, јер утиче и на произвођачке цене, рекла је на Форуму гувернерка Јоргованка Табаковић.

Ипак, представници ММФ-а и Светске банке, истакли су како је неопходно ангажовање и професионалног менаџмента у ЕПС-у.

„Осећате ли се због тога прозвано?“, питали су новинари Душана Бајатовића. Одговор је био негативан. Ако конкурс за директора Србијагаса буде расписан, актуелни директор ће, по сопственом признању, конкурисати.

Фискално крварење

Ипак, ефекти ограничења цена виде се у буџету. Те издатке је Јулија Устјугова, шефица канцеларије ММФ-а у Београду, описала као „фискално крварење“. У државној каси за ову годину за те намене планирано је 112 милијарди динара, а прошле године тај издатак је био планиран на више од 130 милијарди.

Александар Влаховић, председник Савеза економиста  и организатор Форума, рекао је како га радује долазак страних консултаната у ЕПС-у: „То је знак да је влада одлучна у намери да спроведе реформе у овим предузећима“.

Павле Петровић, председник Фискалног  савета рачуна да ће укупан буџетски трошак нереформисаних електроенергетских предузећа бити од 3 до 3,5 милијарди евра. Државна каса би била избалансирана да тих издатака у буџету нема и дефицит би био готово занемарљив (0,4%). На крају 2022. године он је износио 3,1% бруто домаћег производа (БДП).

Међутим, да повећање цена не може бити једина реформа, у томе су сагласни и Павле Петровић, председник Фискалног савета  и Душан Вујовић, бивши министар финансија.

„Ограничење цена није добра мера“, рекао је Вујовић. „Та формула нема решење, јер ако се струја и гас продају по цени нижој од производне, онда нема смисла да улажемо милијарде.“

А процена је да је у енергетику неопходно уложити чак 10 милијарди евра.

„На крају то увек неко плати“, рекао је Душан Бајатовић касније на форуму. „Или потрошачи или држава. Држава је у овом тренутку тај трошак преузела на себе, јер је то било одговорно.“

Душан Вујовић ипак мисли да држава треба да субвенционише само најугроженије слојеве становништва, јер оваквом политиком помаже и онима који возе аутомобиле од 150.000 евра.

„А шта је требало, да оставимо људе без гаса, без грејања, без струје? Не, ми смо све то преузели на себе", рекао је министар Синиша Мали и додао да је реформа ЕПС-а један од реформских циљева са ММФ-ом.

Директор компаније о којој се ове године највише говорило на Копаоник бизнис форуму није био присутан. Из Београда је послао отворено писмо. Насловио га је на Павла Петровића, председника Фискалног савета.

В.д. директор ЕПС-а Мирослав Томашевић у писму каже је да је ЕПС био у кризи, али да од последњег квартала 2022. послује позитивно. У том тромесечју је забележен плус од 5,8 милијарди динара.

Тачка сусрета

Није Томашевић једини који ове године на форуму није био. Изостао је и руски амбасадор који традиционално долази на овај скуп и учествује на амбасадорском панелу. Али оно што није изостало у неформалном делу форума су руске песме. На коктелу добродошлице у недељу увече оркестар је свирао руску песму Рјабинушка.

Форуму ове године није присуствовао ни председник Александар Вучић, који је врло чест гост на овом догађају.

А Форуму изгледа следеће године неће присуствовати ни бизнисмен Филип Цептер. Када га је Иван Станковић упитао хоће ли доћи догодине, уместо одговора уследила је драмска пауза.

„Како си преломио да дођеш ове године?“, питао је Станковић

„Звао ме је Аца“, уследио је Цептеров одговор.

„Који Аца, имамо ми више Аца“, питао је модератор.

„Аца Влаховић“, одговорио је Цептер.

„АВ значи“, нашалио се Станковић.

Копаоник бизнис форум је тачка у којој се у Србији среће све. И економија и политика и геополитика. О дијалогу Београда и Приштине, на пример, било је речи на амбасадорском панелу који је био посвећен и енергетској кризи.

Географска тачка испод Панчићевог врха је можда једина тачка на којој се у Србији срећу креатори актуелне и бивше економске политике.  На њој ће се, иако различитог дана и на различитим панелима, укрстити различити ставови. И гувернерке Јоргованке Табаковић и бившег гувернера Дејана Шошкића. И министра Синише Малог и његовог претходника Душана Вујовића. На Форуму је ове године био и Мирко Цветковић. Економску политику није коментарисао.