Крај последњег великог мафијашког кума: Матео Месина Денаро звани Дијаболик, шеф Суперкоза ностре

Матео Месина Денаро је последњи кум, последњи Корлеонезе, последња primula rossa Козе ностре и први сицилијански мафијаш који је направио квалитативан скок од хладнокрвног убице дечака и трудница до хиперуспешног предузимача који преко својих марионета управља предузећима и компанијама а од профита купује консензус, заштиту и „омерту“ у свом феуду у Трапанију, али и читавој Сицилији. 

„Матеа Месину Денара интересује искључиво лично богаћење и његово деловање излази из класичних мафијашких шема због чега је још теже ући у његов траг“, дефинисао је сицилијанског боса Алесандро Панса, бивши шеф италијанске полиције. Другим речима, за Денара је важан само „денаро“ (denaro значи новац на италијанском). 

Потрага за Денаром

Годинама се постављало питање где се налази лице са Форбсове листе најтраженијих криминалаца на свету и прво име на листи криминалаца у бекству коју је саставила Дирекција Aнтимафије (Direzione Investigativa Antimafia)? Једна школа мишљења га је смештала између три сицилијанске провинције Палермо, Агриђенто и Трапани, у руралним пределима у која није лако стићи а немогуће је доћи незапажено. Друга школа мишљење била је да је Денаро у Тунису и да из афричке земље води своје бизнисе а да по потреби, имајући у виду близину сицилијанске и тунижанске обале, долази рибарским бродовима у Мацару дел Вало. 

Након 30 година потере, агенција АНСА је 16. јануара објавила да је Денаро ухапшен у једној приватној клиници у Палерму.

Месина Денеро се налазио на листи приоритетних хапшења од јуна 1993. године, односно када је скупљено довољно доказа о његовој директној одговорности за атентате на Ђованија Фалконеа и Паола Борселина.

Претходни последњи сигуран траг који је упућивао на Денара датирао је од лета 1993. године, када је виђен у друштву браће Гравијано – са којима је извршио већину кривичних дела почетком деведесетих – у тосканском летовалишту Форте деи Марми. 

Од хапшења Бернарда Провенцана, Денаро је био први на листи мафијашких бегунаца. Чак ни мафијашки покајници и ухапшени криминалци повезани са Коза ностром нису могли или нису желели да дају прецизнији опис великог боса.

Денаро је постао нека врста лебдећег духа над западном Сицилијом, односно митска личност, о коме сви причају, сви осећају његово присуство али га нико није видео. Сви су чули, а неки се и куну да знају људе који знају друге људе који су га видели или причали са њим. Али нико не може да каже у првом лицу да је срео или имао директан контакт са последњим изданком једне од најстаријих мафијашких породица на Сицилији. 

Као Дијаболик

Матео је четврта генерација старе мафијашке породице Месина Денаро. Његов деда је био један од малобројних мафијашких главешина који је избегао депортацију током мандата челичног префекта Чезара Морија. Матеов отац Франческо је умро као бегунац, а током дванаестогодшњег скривања од руке правде ниједном није рескирао да буде ухапшен. 

О Месини Денару се писало и пише свашта: од тога да је као Дијаболик (његов омиљени јунак истоименог стрипа по којем је добио један од надимака), и да се уопште не скрива на Сицилији, да путује по свету, да вози своје омиљене аутомобиле марке „Астон Мартин“ специјално опремљене као да је Џејмс Бонд, до тога да не постоји, да је плод фантазије или симбол умируће мафије.  

Дијаболика сви траже. Карабињери, тужиоци истражитељи, специјалне полицијске снаге. Траже га и други мафијашки босови, тражио га је и бос над босовима Тото Рина док је био жив.

За Рину, званог Звер, његово „кумче“, које му је одрасло у кући, буквално на коленима, било је велико разочарење, пошто се, по Риним речима, петљао превише са политичарима, карабињерима, тајним службама и што није желео да обнови мафијашку куполу, поручивши свом некадашњем ментору да „свако ради у својој кући шта хоће“. А Дијаболикова кућа је Трапани и околина. 

Како је могуће да је најбогатији, најопаснији и једини преостали велики мафијаш из претходног века, и после три деценије непрекидних истрага и потера остао тако дуго на слободи? Штавише, увећавајући вртоглаво свој иметак. Мало у шали, а много више у збиљи говорило се да U Siccu (са сицилијанског дијалекта на српски би могао да се преведе као „Суви“ или „Мршави“, други надимак Денара) не броји већ мери на кантар новац које се слива са свих страна. 

Једно од кредибилних објашњења недодирљивости и неухватљивости Денара се базирало на доказима у његовом поседу чије би испливавање у јавност заљуљао из темаља Другу републику, историју Италије и све оно што мислимо да знамо о „Бомбашкој сезони“ сицилијанске мафије почетком деведесетих година прошлог столећа. 

Савезници у структурама

Бивша тужитељка Марија Тереза Принчипато је после дугог низа година трагања за Месином Денаром била уверена да је његова најјача карта то што је чувар најинтригантнијих и вероватно најопаснијих тајни по италијанску државу и да зато релативно лако проналази „савезнике“ у државним и парадржавним структурама.

Верује се да је управо Месина Денаро био тај који је „очистио“ кућу Тотоа Рине после хапшења, и да се богата „архива“ бившег боса над босевима налази у његовим рукама. Једна од највећих енигми италијанске новије историје јесте пропуст истражних органа да изврше претрес Ринине куће и да је ставе под стриктан надзор после хапшења „Звери“. 

„Месина Денаро је од тајни које чува направио непроцењив капитал“, говорила је Принчипато која је у међувремену прешла у Националну дирекцију Антимафија. „Будући да је начитан, интелигентан, марљив, он све анализира и захваљујући својој невероватној прибраности и хладноћи не прави ниједан погрешан потез. Ухапсили смо му готово целу најужу породицу, одузели милијарде евра у некретнинама и другим покретним вредностима, и нисмо успели да испровоцирамо један његов погрешан корак. Нема сумње да је Матео научио много од свог оца који се крио 12 година, али је запањујућа способност да задржи дистанцу према свима и свему што се догађа.“

Мафија на берзи

Непосредно пред почетак тзв. Максипроцеса у Палерму, тужилац Ђовани Фалконе је својим колегама открио да је Коза ностра прешла на трећи ниво, односно да је ушла на берзу. Иза те епохалне трансформације мафије крије се управо Дијаболик.

Само пар месеци пре него што су убијени Фалконе и Борселино, у режији Месине Денера предузетници из Алжира и са Малте су потписали уговор о изградњи супер луксузног туристичког села на Сицилији у вредности од 1.800 милијарди лира (око милијарду данашњих евра). Наравно, читава операција је служила за прање новца Сувог. 

Италијански истражитељи кажу да је тајна Денаровог успеха била у томе што нема амбиције да реконструише купулу нити да постане бос над босовима: интересује га само бизнис, односно профит. Захваљујући тактици да штити од рекетирања тзв. ситан бизнис (власнике ресторана, продавница, малих предузећа, занатских радионица), U Siccu је виђен као праведник и заштитник обичних људи. 

Попут јужноамеричких наркодилера Месина Денаро није малтретирао обичне људе. Штавише, последњи велики бос Козе ностре је креирао неку врсту мафијашке мреже социјалне заштите, помажући и финансирајући најсиромашније фамилије као и чланове породица мафијаша у затвору.

У кризним временима последњи велики сицилијански бос није гарантовао само брзу правду већ је био и једини послодавац који отвара нова радна места док други отпуштају раднике. У замену је тражио само једно: апсолутну верност и омерту. 

Филозофија Бруса Лија

До недавно, није постојала ниједна Дијаболикова фотографија, дигитални отисци прстију, видео или аудио запис. У тужилаштвима и станицама карабињера и полиције нико није ни покушао да га опише речима а камоли шта друго. Ни после 30 година бекства, нико није био спреман да изда Сувог.

Истражним органима није помогло ни то што су свуда по Трапанију и околини поставили видео камере и прислушкиваче. Постављени су чак и на гробу његовог оца Франческа.

Дијаболиковом избегавању руци правде није нашкодило ни дегенеративно оболење ока због којег је својевремено био и на операцији у Барселони.

Агенти и тужиоци увек су били два или три корака из Месине Денара, таман да констатују да је био на „пословним путовањима“ у Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Тунису, Грчкој и да има отворене канале са земљама произвођачима кокаина и два најуноснија европска тржишта у Француској и Немачкој. 

Дијаболик је у потпуности преузео филозофију Бруса Лија, ону о потреби да будеш прилагодљив као вода да би успео да победиш или надмудриш свог непријатеља.

У претходних 30 година, истражни органи су само једном били близу „Сувог“, и то 1997. године, када су открили његово скровиште у Улици Милвоки 40 у Палерму. Међутим, од Месине су остали само његови препознатљиви симболи: цигарете марке „Мерит“, кавијар, теглице рена, видео игрице и стрипови о „Дијаболику“.

 Апсолутна дискреција

Правило апсолутне тишине и дискреције је било кључно у деловању Денара и његове организације која је акумулирала богатство од више десетина милијарди евра. У последњих неколико година заплењена је покретна и непокретна имовина у вредности од преко пет милијарди евра, лицима која су оптужена да су тзв. позајмљивачи имена, односно особа које раде у своје име, али за рачун Месине Денара.

Агенти Дирекције Антимафија сматрају да је Денаро усвојио метод појединих западноевропских терористичких група између Другог светског рата и пада Берлинског зида, који предвиђа формирање два круга деловања и два заштитна ланца за врховног боса. Тако се једна посебна група најоданијих особа брине о сигурности Денара и његових јатака, док друга, потпуно одвојена, извршава само наређења која обухватају уцене, рекетирање, убиства као и дељење „мафијашке“ правде.

Денарова пословична сумњичавост га је држала свих ових година далеко и од његове ћерке Лоренце која је у међувремену постала пунолетна. Нема доказа да је за све ове године Лоренца видела свог оца, што се да закључити и на основу њених постова на друштвеним мрежама, али и на основу једног Денаровог писма једном пријатељу који је доспео у руке истражних судија.

Лоренца и њена мајка су се пре неколико година одселили из породичне куће Денарових, када се пронела вест да Денаро има још једно дете, којем се зна само име Франческо, по деди, док нема прецизних података ко му је мајка, где живи, чак ни кад је рођено, претпоставља се 2005. године. 

Суперкоза ностра

Неколико показатеља упућују да је мафијаш из Трапанија конструисао своју „Суперкоза ностру“. Реч је о сасвим другом типу мафије од оне сељачке, вулгарне, чији су симболи Корлеонези. Рина је према истим сазнањима 1991. године ауторизовао Месину Денара да направи своју коску у Трапанију која би деловала потпуно аутономно. Тада млади мафијашки бос почиње да плете своју мрежу контаката у центрима моћи у Палерму и Риму. Нови стил деловања обухвата инвестирање новца од мафијашких активности у легалне или полуилегалне послове.

После Ринине смрти 2017. године све је евидентније да постоје две Козе ностре. Једна конзервативна, архаична укорењена у провинцији и верна традиционалном функционисању и друга „модерна“ са дубоко пуштеним пипцима у великим градовима оријентисана на бизнис, јавне радове и велике пројекте.

Месина Денаро је једини бос који је објединио оба крила, обезбеђујући својој организацији контролу територије и уплив у велике послове, од илегалних (дрога) до легалних, који су у распону од грађевинарства преко трговинских ланаца до зелених технологија. 

Сматрало се да Месина Денаро није више толико опасан зато што је убица и јер носи одговорност за атентате на Борсолина и Фалконеа, већ зато што има толико велику моћ и везе да је у стању да загади својим прљавим новцем добар део легалне економије у Италији и да уништи локална и национална тржишта, од некретнина до енергије и нових технологија, зарад личног криминалног профита.

Шеснаестог јануара 2023. године стигла је вест да је коначно ухапшен, 25. септембра да је преминуо. 

________________________

Повезани текстови: 

Тужилац Фалконе и мит о Коза ностри

Шта чека Италију после хапшења Матеа Месине Денара

Марија Личарди звана „Мама Камора“, најопаснија мафијашка „босица“ у Италији