02.01: ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ štampaj

Врело је било то касно поподне првог летњег дана 1974. на Валд стадиону у Франкфурту, кад је тешку тугу шкотских играча на клупи за резерве накратко прекинуо изједначујући гол Џоа Џордана две минуте пре краја утакмице. Сви шкотски играчи с клупе од среће су скочили на ноге лагане, једино је Џими Џонстон, бео као креч, остао да седи.

У мислима му је био други јануар 1971, и дерби између Селтика и Ренџерса на Ајброксу, меч са сличним ритмом као овај сад против Југославије. Сада је водећи гол за Југославију постигао резервиста Караси, а ономад је баш он пред сами крај дао гол за Селтик и сви су мислили да је све већ готово. Навијачи Ренџерса у разочарењу су почели да напуштају трибине пре последњег судијског звиждука. Онда је, дословце у задњим моментима, Колин Штајн изједначио, па је почело славље, а одлазећи навијачи су кренули да се враћају. Од тежине великог броја људи попустили су потпорни зидови на степеницама. Погинуло је шездесет и шест особа, углавном младих, а преко две стотине их је повређено. Један од погинулих се звао Доналд Садерланд, као глумац који је годину дана раније, скупа са Клинтом Иствудом, снимао америчко-југословенску копродукцију Злато за одважне у Беочину и Обреновцу.

Нема среће од касног изједначења, мислио је Џонстон. Тако је и било. Иако у својој групи, са Бразилом, Југославијом и Заиром, Шкотска није изгубила ниједан меч, није прошла у други круг због лошије гол разлике у односу на Југославију и Бразил. То је било први пут у историји да са светског првенства у фудбалу испадне репрезентација која ни у једном мечу није поражена.

Навијачи Селтика су 2002. Џонстона прогласили најбољим играчем овог клуба свих времена. Имао је људске слабости због којих га је било лако волети. Био је алкохоличар и панично се бојао лета авионом. Кад је у другом колу Купа шампиона Селтик као домаћин играо прву утакмицу против Црвене звезде, тренер му је обећао да га неће водити на реванш ако победе са барем четири гола разлике. Џонстон је дао два гола и направио три асистенције, Селтик је победио 5:1. 

Џонстон заиста није допутовао на реванш. Као на Ајброксу двадесет три месеца касније, као на Валд стадиону још две и по године касније, мреже су мировале преко осамдесет минута. Онда је Селтик повео, а минут пре краја изједначио је Стеван Остојић. Још једно касно изједначење које није значило ништа.