Рококо
29.04: Седамдесет štampaj
четвртак, 29. апр 2021, 20:42 -> 10:00
Двадесет девети април
Библијска Књига Псалама каже да је Бог човеку дао седамдесет година живота („The days of our years are threescore years and ten“; тако вели енглеска канонска верзија краља Џејмса, док српска верзија каже да „дани година наших достижу седамдесет година“). Можда и најчувенији стих целокупне светске поезије алудира на ово место. Кад Данте на почетку Божанствене комедије каже „Nell mezzo del camin di nostra vita“ (што ће рећи: „На пола нашег животног пута“), он циља на својих тридесет пет година и њихов однос према претпостављених седамдесет.
Ипак, мало је људи који су живели тачно (тачно!) седамдесет година. Један од њих био је највећи песник новогрчког језика, онај који је сопствени животопис овако сажео: „Из Цариграда сам пореклом, али сам рођен у Александрији – у једној згради у улици Сериф; напустио сам је јако мали, и добар дeо свог детињства провео сам у Енглеској. Касније, као одрастао човек, посетио сам опет ову земљу, али се нисам дуго задржао. Живео сам и у Француској. Као младић провео сам две године у Цариграду. Већ је много година како нисам био у Грчкој. Моје последње запослење било је место службеника у једном владином бироу у склопу Египатског министарства јавних радова. Знам енглески, француски, и мало италијански.“
Родио се двадесет и деветог априла 1863, а умро је двадесет и деветог априла 1933. године. Живео је седамдесет година, а – ако парафразирамо наслов његове знамените песме – Бог га је напустио тачно на његов седамдесети рођендан. Звао се Константин Кавафи.
