OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Политичка димензија мундијала

                    Спорт, геополитика и корупција: Било је лепо у Катару, видимо се у Вашингтону štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Франко Белмонте

                    понедељак, 19. дец 2022,  10:36 -> 19:12

                    Међународни олимпијски комитет и ФИФА већ неколико деценија су у сталним циклонима корупционашких скандала, афера, процеса. И док су у МОК-у, барем се тако чини, увођењем стриктнијих контрола успели да смање размере корупције, ФИФА је са актуелним председником Ђанијем Инфантином пред новом „експлозијом”, можда још озбиљнијом него оном коју је доживела са Сепом Блатером.

                    Спорт, поготово фудбал, у својој сржи има и геополитичку димензију и поред тога што не утиче стратешки на важне одлуке лидера и држава. Владе и вође готово свих земаља посвећују све већу пажњу „најважнијој споредној ствари" и спортским активностима уопште, јер су лако употребљиве и на унутрашњем и на спољном плану. 

                    Олимпијске игре и мундијали су наличје света подељеног на државе-нације у сталном надметању. Уз уобичајену сценографију са заставама, грбовима, бојама, химнама, као такви идеални су да производе снажне емоције, привуку пажњу на планетарном нивоу и самим тим постају корисни за каналисање више или мање суптилних политичких порука. А веома су ефикасни и као дипломатско-геополитичко средство. 

                    Наравно, и друге планетарне и континенталне спортске смотре имају свој значај, од кошарке до рагбија, од атлетике до пливања, од тениса до Формуле 1, али оне су лимитиране на одређени број земаља или пробрану публику. Само су Олимпијске игре, поготово летња варијанта, и фудбалски мундијали свенародни догађаји који делују магнетски привлачно erga omnes на свим географским ширинама и дужинама.  

                    Кандидатуре и домаћини

                    Није зато случајно да су готово сва додељивања олимпијских игара и мундијала у последњих 30 година праћена корупционашким, шпијунским и политичким скандалима и аферама. Број држава које могу да организују ова два најважнија спортска догађаја прилично се редуковао, али је конкуренција постала бескрупулознија. Само одређене државе, спремне да поднесу огромне финансијске губитке, који се мере милијардама долара, могу себи да дозволе луксуз организације централних спортских хепенинга који се са нестрпљењем очекују сваке четири године.  

                    Мотива да се организују Олимпијске игре или Мундијал у фудбалу има напретек, поготово за режиме који желе да покажу своју снагу, престиж, утицај, достигнућа, раст, иновације и пре свега да заузму или утврде позиције у регионалним, континенталним или чак планетарним оквирима. Такође, организације највећих такмичења служе да се брендирају и земља и власт, да се улепша и утврди слика о режиму, како за унутрашњу тако и за спољну употребу. 

                    За регионалне и планетарне силе, организација Олимпијских игара или Мундијала представља крунски доказ не само угледа и статуса државе већ и капацитета да се организују догађаји за чије одржавање није довољан само новац већ и пратећа инфраструктура, функционални апарат, технологија и обучени кадар. 

                    Ако погледамо списак земаља које су организовале највеће догађаје од 2008. године, уочавамо да су најактивније биле чланице тзв. БРИКС-а - Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република - и азијске земље. Кина је организовала летње и зимске Олимпијске игре у Пекингу (2008. и 2022. године); Русија је била домаћин Зимских олимпијских игара у Сочију 2014. године и Мундијала 2018. године; Јужноафричка република је прва афричка земља која је угостила Светско првенство у фудбалу 2010. године; Бразил је имао у само две године оба највећа догађаја: Мундијал 2014. и Олимпијске игре 2016. године у Рио де Жанеиру; Индија се задовољила организацијом Комонвелт игара 2010. године и светских првенстава у крикету (најпопуларнијем спорту на азијском подконтиненту).

                    Јужна Кореја, Јапан и Катар употпуњују ову слику са Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу 2018. године, Олимпијским играма у Токију и Светским првенством у фудбалу ове године у заливској петромонархији.  

                    Новац (не) смрди

                    На први поглед изгледа као коинциденција да ћемо у следећих десет година све највеће догађаје имати у тзв. западном делу света (Аустралија припада Западу и поред своје географске реалности): наредне Олимпијске игре одржаће се Паризу 2024, Лос Анђелесу 2028. године и Бризбејну 2032. године). Зимске олимпијске игре 2026. године ће бити угошћене у Милану и Кортини д'Ампецо.

                    Следећи Мундијал 2026. године се игра у САД, из бочну помоћ Мексика и Канаде, који ће угостити део утакмица новог проширеног издања са 48 тимова. Још једна бесмислена акција ФИФА-е са само једним циљем: обезбедити гласове и сигуран реизбор Ђанија Инфантина: на следећим изборима за председника ФИФА у Кингалију он неће имати противкандидата.  

                    Реч је о директном одговору, али и последици претходних корупционашких скандала који су потресали ФИФА.

                    Корупција постоји свуда, без обзира на тип државног уређења, разлика је у независном судству и слободним медијима. 

                    Никола Саркози, бивши председник Француске, правоснажно је осуђен за корупцију, бивши шпански краљ Хуан Карлос је морао да абдицира због корупције, бивши италијански премијер Бетино Кракси је умро као бегунац од закона да не би био осуђен за корупцију, а против Силвија Берлусконија се и даље воде процеси. У Француској је пре пар месеци покренута истрага против председника Емануела Макрона због нелегалног финансирања његове изборне кампање. Себастијан Курц, аустријски политички вундеркинд, приморан је да напусти канцеларску функцију и политику због корупционашког скандала. 

                    Корупција је препозната као једна од рак рана сваког друштва које жели да буде здраво. Међу грађанима је појачан сензибилитет када је у питању борба против корупције, а у западном свету више нема недодирљивих, укључујући и чланове Међународног олимпијског комитета, ФИФА-е или УЕФА-е који су до пре десетак година уживали неку врсту имунитета. Више није могло да се толерише да чланови најважнијих спортских установа гласају по систему „ко плати више". 

                    Док се у ЕУ шире истраге о корупционашкој афери „Катаргејт" а медији брује само о томе, у Дохи је то табу тема. Цинични би рекли да као што постоје „културе" које пропагирају дискриминацију жена и мањина, тако постоје и „културе" где је корупција прихватљиво, чак пожељно средство пословне политике. 

                    Кост-бенефит 

                    Велике спортске манифестације су у прошлом веку имале много позитивније ефекте на привреду, туризам, а с времена на време и на политику. Олимпијске игре у Лос Анђелесу 1984. године биле су последња манифестација која је својим организаторима донела зараду. Од тада се бележе само губици, од оних подношљивих до оних који су гурали земље у банкрот, попут Грчке 2004. године, или у неразумно велике трошкове као што је био случај са Зимским олимпијским играма у Сочију које су коштале преко двадесет милијарди долара, а да не говоримо о Мундијалу у Катару чији ће завршни рачун износити преко 200 милијарди долара. Поређења ради, Бразил и Русију су организације светских првенстава у фудбалу коштале око 15 милијарди долара. 

                    Нису сви градови профитирали ни од угошћавања олимпијских и фудбалских такмичења. Конкретне бенефите који су направили епохалне или важне заокрете имали су само Барселона (1992), Торино (2006) и Лондон (2012). И ту треба направити разлику: Шпанију су папрено коштале Олимпијске игре у главном граду Каталоније, док је зимска олимпијада у Торину коштала најмање у овом веку (око четири милијарде евра). 

                    Корејци су остварили велики политички успех са Олимпијским играма 1988. године. Не само да су ујединили свет после наизменичног бојкота Москве 1980. и Лос Анђелеса 1984, него су искористили прилику да обнове дипломатске односе са тадашњим СССР-ом и другим државама комунистичког блока. На зимској олимпијади 2018, у Пјонгчангу су спортисти две Кореје први пут били заједно на церемонији отварања, а у хокеју на леду имали су и заједничку репрезентацију. 

                    Руски председник Владимир Путин није остварио ефекат који је желео у Сочију 2014. године, али је много боље прошао на Мундијалу 2018. године када је могао да угости од принца престолонаследника Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана до председника Француске Емануела Макрона.

                    С друге стране Дилми Русеф нису помогли ни Мундијал ни Олимпијске игре да подигне своју популарност и сачува власт. Штавише непосредно после игара у Рију 2016. године није имала други избор него да поднесе оставку због бројних афера. 

                    Од великих спортских догађају прилично je профитираo Борис Џонсон, градоначелник Лондона 2012. године, који је тада лансирао своју политичку каријеру, а јужноафрички председник Џејкоб Зума је 2010. учврстио своју власт. 

                    Катаргејт 

                    Међународни олимпијски комите (МОК) и ФИФА већ неколико деценија су у сталним циклонима корупционашких скандала, афера, процеса. И док су у МОК-у, барем се тако чини, увођењем стриктнијих контрола успели да смање размере корупције, ФИФА је пред новом „експлозијом", можда још озбиљнијом него оном коју је доживела са Сепом Блатером. 

                    Председник ФИФА Инфантино је пре више од годину дана пребацио своје пребивалиште у Доху с изговором да би директно пратио завршне радове око организације Мундијала. Први пут председник ФИФА у тако дугом периоду не држи састанке у Цириху, у седишту ове организације, већ одржава тзв. видеоконференције и избегава да се појави на територији Швајцарске и ЕУ. 

                    Швајцарски медији, али и италијански, француски и шпански, почињу све чешће и отвореније да пишу о пословима и потезима Инфантина. Директно се доводи у сумњу његов изговор због чега се преселио у Катар, тим пре што је заједно с њим у Персијском заливу завршила читава његова породица, укључујући и децу која похађају школу у Дохи. 

                    У Швајцарској је отворена барем једна судска истрага против Инфантина, а није искључено да још неколико тужилаштава широм Европе пажљиво проучава документа везана за Мундијал у Катару. Поготово после скандала у Европском парламенту, названог „Катаргејт", где се под истагом налази неколико десетина европарламентараца и њихових сарадника да су примали мито од званичника Катара како би „улепшавали" слику о емирату у Персијском заливу.  

                    Бивши италијански премијер Ђулио Андреоти је имао обичај да каже „Мислити лоше (о другима) је грех, али се често погоди". 

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Економија
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Свет
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Историја
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Пише:  Слободан Бубњевић
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Култура
                    Филмски ратови за мртвачке сандуке: Топаловићи и Фишерови против кинеске погребне индустрије
                    Пише:  Вуле Журић
                    Филмски ратови за мртвачке сандуке: Топаловићи и Фишерови против кинеске погребне индустрије
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Музика
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Пише:  Жикица Симић
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.