Најскупља фотографија на свету: Зашто је Париз центар планете и без Олимпијских игара

Париз је град који препознаје генијалност. Тако је било пре сто година када је био главни град света не само јер су се и тад Олимпијске игре овде одржавале, тако је и данас када је Париз центар света због актуелне Олимпијаде.

Поред свега другог што градове чини великима у државама које чине „златну милијарду“, Париз је град који подразумева и лакоћу, стил, таленат. И претенциозно, а како другачије из Париза, ако бисмо тражили шта је симбол овог града а да није од гвожђа и изграђен за неки тадашњи Експо, за мене би то била – Енгрова виолина.

„La Violon d’Ingres“ заправо на француском значи – хоби. А идиом је настао јер је велики француски сликар Жан Огист Доминик Енгр осим што је био сликар свирао и виолину, али тек тако – гушта ради. Из хобија.

Лувр је и даље затворен, осим за председнике и високе званице, тако да још нисам уживао у ремек делима овог сликара за ког кажу да је био највећи мајстор линије. 

Дивио му се и Мен Реј. Реч је о човеку који је рођен као Емануел Радницки, у Јужној Пенсилванији. У себи је носио руску и јеврејску крв а цела породица која је живела од кројачких способности Мелаха (касније Макса) Радницког због етничке дискриминације 1912. је променила презиме у Реј.

Када се 1921. преселио из Њујорка у Париз, већ је био много више од талентованог фотографа и потписивао се као Мен Реј. У Паризу је упознао Алис Прин звану Кики, „краљицу Монпарнаса“, модела, сликарку, једну од жена око које се тада вртео цео уметнички Париз. Кики је позирала у Паризу и нашем, тада младом сликару Сави Шумановићу.

Бурна веза Мен Реја и Кики трајала је осам година, а  1924. године, на насловној страни дадаистичког часописа „Litterature“, у јунском броју, неколико дана пред почетак Олимпијских игара, појављује се фотографија која је променила све. „Енгрова виолина“.

Мен Реј спојио је љубав и страст, омиљеног сликара и жену коју је волео: Енгра и Кики. Кројачев син је знао колико је прецизност линија битна; сате и дане проводио је у Лувру гледајући Енгрове слике, а када се Кики први пут скинула у његовом атељеу он је у њој видео Енгрову „Велику Купачицу“ („La Bagnante Valpincon“, 1808). „Изашла је скромно држећи руку испред себе баш као Енгрова купачица“, писао је Реј у аутобиографији много деценија касније.

Реј је фотографисао Кики као Енгрову купачицу, голу у седећем положају, да јој се руке не виде, са погледом благо улево. Замолио ју је да јој око главе обмота украсни шал који га је подсећао на турбан. Након што је развио фотографију, на отиску је насликао ф-рупе виолине на њеним леђима и онда поново фотографисао. Виолинске рупе биле су посвета Енгровом хобију али и приказивање тела вољене жене као музичког инструмента.

„Божански је стварати, људски је репродуковати“, говорио је Мен Реј који је дочекао чак да се његова фотографија нађе у Лувру поред Енгрових слика. Није дочекао да види колика је вредност овог његовог дела, а „Енгрова виолина“ данас вреди 12,4 милиона долара. За толико је бар продата на аукцији куће „Кристи“ и постала најскупља фотографија на свету.

Париз нам је тако тачно пре сто година показао како настаје геније; фотографија тада још није сматрана уметношћу а син сиромашног руског кројача нам је показао да његова идеја може да мења свет и чак да покрене нове уметничке правце.

После Кики и чудесног успеха „Енгрове виолине“, фотографисао је Џојса, Пикаса, Далија, Коктоа, Гертруду Стајн, Пеги Гугенхајм. Оженио се плесачицом са Гвадалупа у Карибима, која се, наравно, појављивала на његовим фотографијама. Почетком четрдсетих га је у Паризу дочекало све оно што и његову породицу у Пенсилванији три деценије раније. Због Другог светског рата преселио се у Лос Анђелес, али град снова за њега је ипак био Париз.

Већ 1951. вратио се у Париз где је живео још четврт века, објавио аутобиографију „Аутопортрет“ и створио бројна дела данас изложена углавном у „Помпидуу“, Музеју савремене уметности са кога се пружа најлепши поглед на Париз. 

Тачно преко пута гигантског „Помпидуа“, преко чије фасаде гледамо посвете Олимпијским играма, налази се Српски културни центар. Презиме под којим се родио Мен Реј звучи као име фудбалског клуба из града у којем се родио најбољи кошаркаш Србије и света. Селектор Америке који је носио мајицу са натписом „брате“ довео је на Олимпијаду један од два или три најбоља кошаркашка тима икад састављена. Најбољи тенисер света свих времена у Паризу је лагано победио човека по коме ће се једном звати Ролан Гарос.

Божански је стварати, људски је репродуковати. Као и пре сто година Париз је и данас град који препознаје генијалност.