Мрежа тунела испод Појаса Газе: Подземни рат између Израела и Хамаса у метроу страха štampaj

Налик мистериозним цртежима у јужноамеричкој пустињи Наска, испод површине Појаса Газе налази се огроман сплет подземних пролаза, који већ недељама окупира пажњу света. На основу плана које су после неколико година анализа начинили израелски обавештајци, тунели су пробијени у облицима који необично подсећају на апстрактне обрисе чудне птице, жабе и кривоногог бика.

Седмог октобра, када су припадници Хамаса упали на територију Израела, у једном кибуцу отели су осамдесетпетогодишњу Јошевед Лифшиц. Одведена је у Појас Газе и у заробљеништву је провела више од две недеље, а пуштена је уз посредовање катарских дипломата. „Држали су нас у подземним тунелима у Гази“, рекла је новинарима пошто ју је Хамас пустио из заточеништва. Сплет тунела у којима су је отмичари држали описала је као паукову мрежу.

Ти тунели представљаће један од највећих проблема са којим ће се израелска војска суочити када, на концу, покрене најављивану одлучну офанзиву против Хамаса.  

Ноћна мора Израелаца

Дужина подземних пролаза испод Газе, којих је Израел набројао безмало 1.300, процењена је на више од 500 километара, односно педесетак километара више од Шангајског метроа, који је други најдужи систем подземних железница на свету. Израелски извори наводе да се најдубљи налазе 70 метара испод темеља стамбених зграда, док је већина коридора на дубини од двадесетак метара.

За разлику од модерних линија метроа, ови тунели су тек клаустрофобични пролази висине мање од два метра, односно нешто унапређени шверцерски канали којима су оружје и свакојака друга роба, далеко од очију Израелаца и мимо бројних блокада уведених последњих деценија, допремани у Појас Газе из Египта.

Систем тунела, који се полако ширио испод читаве Газе, на крају је постао извор најмрачнијих кошмара Израелаца, посебно када су из једног од њих, 2006. године, излетели борци Хамаса и отели једног израелског војника.

Када су Израелци неколико дана касније ушли у тај тунел, пронашли су кесице чипса и урме, неколико ручних бацача и „калашњикове”, као и „Бошову” бушилицу – главни алат за бушење тунела, од којих су неки допрли и до километар дубоко у израелску територију.

Још дубље у тунелима налазило се и неколико мањих просторија, у којима су се припадници Хамаса крили и спавали. Ту су пронашли и неколико израелских униформи, нешто медицинске опреме и пар пластичних лисица, али су у пролазе ушли без икаквог отпора.

Седам година касније, група израелских специјалаца ушла је у један од тунела у Појасу Газе и спустила се двадесетак метара дубоко пре него што је експлодирала мина изненађења, једна од хиљада постављених у мрачним, уским коридорима како би се омео било какав упад у „Хамасов метро”. Том приликом рањено је укупно шест Израелаца, од којих је један остао слеп. Потера за Хамасовим командосима претворила се у спасилачку мисију.

Хамасов метро страха

Израелски стратези су, од самог почетка последњег у низу безбројних ратова са Палестинцима, упозорили да ће управо комплекс тунела испод Газе, када коначно почне права копнена офанзива, представљати највећи изазов за десетине хиљада израелских војника паркираних тренутно уз ободе ове енклаве.

Власти у Тел Авиву тврде да су, последњих година, успеле да униште бар стотину километара ових тунела, те да ће у „Хамасов метро” упасти војска која се сматра најспремнијом за за рат у урбаним срединама.

Поучена искуствима, израелска војска је још 2014. године почела обуку специјалаца за борбу у тунелима и формирала посебне јединице које, од тада, вежбају у сличним објектима. За рат у подземљу направљени су и посебни роботи, а израелска војска на дресуру је послала и псе.

Обука ових војника је појачана после 7. октобра, a тридесетак километара од Ашкелона преко ноћи никао je полигон на којем се снаге одређене за упад у Газу увежбавају за рат у насељеним местима. „Неки ће се крити у тунелима, неки у кућама. Неки ће у страху побацати униформе, али ће се неки борити до смрти“, рекао је телевизијској мрежи Си-Би-Ес шеф обуке, израелски потпуковник Мати Сечавч.

Рат у градовима сматра се једним од најсложенијих бојишта са којима се било која светска армија може суочити. У подземљу је, тврде Израелци, још горе, јер војници неће моћи да рачунају на чудеса модерне технологије попут уређаја за ноћно гађање, имаће проблема са комуникацијама, а по свој прилици мораће да носе боце са кисеоником и гас маске.

Tунели ће представљати једину шансу Хамаса да неутралише неке од предности које, без икакве дилеме, има израелска војска, укључујући број војника, напредно наоружање, авионе и хеликоптере, те на концу организацију. Мрежом међусобно повезаних подземних скровишта, Хамас ће имати шансу да неопажено пребацује борце на најугроженије положаје, те да, кријући се испод стамбених објеката, просто натера Израелце да гађају цивилне мете.

Инжењери који су испитивали тунеле дошли су до закључка да je изградња мреже тунела испод Газе коштала најмање два милиона долара. Ови тунели ће додати још једну димензију, подземну, рату између Израела и Хамаса у којем је до сада страдало више од 8.000 људи.

Шпијунирање копача тунела

Истовремено са Хамасовом операцијом градње тунела, Израелци су покренули озбиљну шпијунску акцију како би открили куда све воде Хамасове катакомбе и која им је основна намена.

Газом су шпартали израелски камиони натоварени радарима којима се откривају аномалије у саставу терена или уређаји за мерење промена у магнетним пољима и температурама, праћени су и звуци које производе пнеуматске бушилице, попут оних које су раније проналажене у тунелима.

Али у потрази за каналима ископаним испод стамбених зграда, сложена опрема, како се испоставило, није давала најбоље резултате, а временом су се и Хамасови градитељи извештили. Обавештајна битка је добила скоро биоскопски заплет, јер су Израелци пратили наслаге свеже ископане земље коју су градитељи, попут Тима Робинса или Стива Меквина у Бекству из Шошенка и Великом бекству, избацивали око тек пробијених канала, 

Корпорација РАНД је 2017. године објавила да су локације већине тунела за које су Израелци имали поуздане информације, откривене тек пошто су спекулације потврдили доушници. У компликовану акцију праћења додат је „нагли нестанак сигнала мобилних телефона” људи за које се претпостављало да имају важне улоге у овом грађевинском подухвату. Хамасови инжењери временом су пронашли и начин да се реше ископаног песка и земље а да то Израелци не примете, док је проблем комуникација решен старовременском технологијом – телефонским жицама које су пронађене у свим до сада откривеним тунелима.

Оружјем против отмичара

Ниједна војска никада у историји није била спремнија од израелске за рат у тунелима, али то је тек један од предуслова за успех у сложеној операцији која ће се истовремено водити испод и изнад земље.

Такође, нема сумње да су израелске обавештајне службе прикупиле гомилу информација о Хамасовој мрежи тунела, али опрезнији упозоравају да су Мосад и Шин Бет, упркос репутацији најбољих шпијунских организација на свету, некако превидели Хамасове припреме за напад 7. октобра.

Израелски генерал Јоав Мордекај је још пре пет година тврдио да су „израелски генији пронашли решење за тунеле које су изградили терористи”: „Као што имамо Гвоздену куполу (Iron Dome), тако имамо и челични кишобран за подземље, који је комбинација технологије и обавештајног рада”, рекао је тада израелски генерал, упозоравајући копаче тунела да их чека сигурна смрт.

Пре две године, израелска војска тврдила је да је за две седмице борби уништила око 100 километара Хамасових тунела у Гази, Кан Јунису и Рималу, те да је у њима разбијено више од 570 положаја на којима су скривани пројектили.

Али током досадашњих акција израелске авијације против Хамасовог система тунела показало се да се специјалне авионске бомбе, које могу да униште мете укопане и до 50 метара испод земље, нису показале претерано ефикасним.

У ранијим ратовима, укључујући и Први светски рат, у тунеле су пуштани бојни отрови, а у новије време сузавац. Али, експерти сматрају да те опције нису на располагању Израелцима пошто ће, неизоставно, изазвати одијум светске јавности, чија је подршка израелској страни већ прилично уздрмана снимцима гомила лешева цивила у Појасу Газе.

Последњих дана помињана је и могућност да тунели једноставно буду поплављени, што се не чини вероватном могућношћу. Битка ће свакако бити сложена, водиће се у мрачним и хладним ходницима у којима ће свака пуцњава подићи гомиле потенцијално опасне прашине.

Ни Хамас у битку не улази без проблема – Израел је претходних дана уништио добар део инфраструктуре у Појасу Газе, па већ данима нема струје неопходне за вентилацију тунела. Израелци се надају да би то Хамасове борце могло истерати на површину, а да би оно у чему би се потом затекли становници Газе могло Палестинце окренути против Хамаса.

Да ствари за Израел ни случајно не би кренуле наопако, Американци су у помоћ послали генерала Џејмса Глина, команданта снага које су 2004. године, у најжешћој кампањи коју су снаге САД покренуле још од Вијетнамског рата, са земљом сравниле Фалуџу у Ираку.

У сваком случају, како је „Њујорк тајмсу“ објаснио потпуковник Томас Арнолд, стратег америчке копнене војске и аутор неколико студија о борбама у урбаном окружењу на Блиском истоку: „Биће гадно“.