Политички хаос у Румунији: Тик-ток цунами под командом Влада Цепеша štampaj

„Момци, позовите пријатеље и идите да се борите. Уколико ми то не урадимо, неће нико. Глобалисти покушавају да изведу државни удар и Румунија мора да прокључа“, гласи порука коју је својим „војницима“ упутио Хорације Потра, лидер румунске варијанте плаћеничке организације „Вагнер“.

Потра, који се налази у притвору још од када је покушао да на улице изведе присталице пошто је Врховни суд 6. децембра прошле године поништио први круг председничких избора, један је од главних присталица Калина Ђорђескуа, који је на том гласању добио највише гласова. Суд је одлуку о поништавању избора тада донео позивајући се на наводе о руском мешању у корист Ђорђескуа, што је Москва демантовала.

Румунија се тада, после Потриног позива на протесте, тек донекле узбудила, па је према полицајцима који су штитили седиште изборне комисије полетела киша каменица и шута, након чега је жандармерија одговорила салвом патрона сузавца. Без озбиљније повређених, обе стране су се повукле чекајући бољи тренутак за нови обрачун.

Елиминација Ђорђескуа

Изборна комисија поништила је кандидатуру Ђорђескуа за поновљене председничке изборе који су заказани за 4. мај. Такву своју одлуку оправдала је тврдњама да је Ђорђеску озбиљно нарушио изборна правила још у новембру, када се у првом кругу избора појавио као потпуни аутсајдер, шокирао јавност и однео победу над ривалима. На вест о поништавању Ђорђескуове кандидатуре дошло је до сукоба његових присталица са снагама безбедности испред канцеларије изборне комисије у Букурешту.

На мети претњи нашао се и Богдан Јонеску, букурештански адвокат, који је изборној комисији и поднео пријаву против Ђорђескуа. Од тренутка када је комисија донела одлуку, Јонескуу су почеле да стижу претње „силовањем, убиством, батинама“.

„Остала ми је само једна порука – ако падне демократија у Румунији, пашће и цео демократски свет“, написао је Калин Ђорђеску на свом Фејсбуку. „Ово је само почетак. Једноставно је – Европа је сада диктатура, а Румунија је под тиранијом.“

Неколико амбасадора земаља чланица Европске уније у Румунији поздравило је поводом ове одлуке „независност румунских институција“. Истовремено, чланови администрације америчког председника Доналда Трампа осудили су одлуку румунских власти, сматрајући да се оваквим потезима „гуши слобода говора и уништавају политички противници“.

Најбогатији човек света и саветник у Трамповој влади Илон Маск написао је на мрежи Икс, некадашњем Твитеру, да је одлука – „луда“.

Ђорђеску је уложио жалбу на одлуку којом је Изборна комисија поништила његову кандидатуру за поновљене председничке изборе, али је Врховни суд Румуније потврдио 11. марта ту одлуку. Одмах затим, окупљене присталице кандидата деснице почеле су да негодују вичући ”издаја, издаја” и ”зауставите диктатуру”.

Тик-ток цунами

Румунске власти су у децембру поништиле први круг председничких избора, оптужујући Русију да је сајбер-нападима и „тик-ток цунамијем“ утицала на резултат до мере да је Уставни суд те државе био принуђен да их поништи. Тужилаштво је тада навело да се ради о феномену какав никада раније није виђен.

Десничари, чији је кандидат освојио највише гласова у првом кругу, потез суда назвали су „државним ударом“. Остатак румунске политичке сцене сматрао је да је поништавање избора једини логичан потез.

„Огромна герилска политичка кампања“ и „брутални сајбер-напад“ – тако су румунски обавештајци описали позадину изборног процеса после којег је кандидат десничара, проруски опредељени Калин Ђорђеску на свеопште изненађење освојио највише гласова и фаворита, премијера Марсела Чолакуа, избацио из другог круга избора.

У укупно пет објављених докумената тајних служби се наводи да је Ђорђеску у последње две недеље пре децембарских избора имао огромну помоћ ултрадесничарске Партије младих, која је путем „Тик-тока“ спровела „масовну промотивну кампању“. Ђорђеску, који је током кампање најављивао ускраћивање помоћи Украјини, тврдио је да током трке за председника није потрошио ниједан леј.

Истрага против Ђорђескуа уследила је пошто је румунска полиција на неколико локација, које су повезиване са Хорацијом Потруом, пронашла велику количину оружја, муниције и око милион долара. Потру је, према истрази, одржавао блиске везе са руском плаћеничком формацијом „Вагнер“, са чијим се представницима састајао у Дубаију и Москви. Помињу се и бивши припадници француске Легије странаца и њихове везе са чеченским лидером Рамзаном Кадировом и генералом Замидом Алијевичем Чалајевом.

Команда Влада Цепеша

Од почетка године, ситуација у Румунији се додатно закомпликовала па се иза решетака нашао и 101 годину стари пензионисани генерал авијације Раду Теодору, чија је организација вампирског назива „Команда Влада Цепеша“, названа по влашком војводи из 15. века познатијем под именом Влад Дракула, оптужена за рушење уставног поретка, промену имена државе, заставе, химне, али и померање граница.

Теодору је као млади официр био учесник Другог светског рата, прво као пилот немачког „месершмита“ на Источном фронту, а затим као обичан војник у борбама против нациста у Румунији. У Румунији је статус хероја добио пошто је преживео чак 13 ваздухопловних несрећа, те као један од пробних пилота локално направљеног ловца „ИАР-80“.

Ветеран румунске авијације је ухапшен јер је „Команда Влада Цепеша“ у последњих десетак дана претила властима у Букурешту и Европској унији, оптужујући их за масовну пљачку и „сатанистичке планове“ везане за судбину Румуније.

Планирао је формирање „Већа стараца“, „Већа мудраца“ и „Већа потомака“ која би заменила све уставом прописане институције. Наводно се састајао са руским дипломатама, па су двојица дипломата из те државе одмах након хапшења генерала протерана из Румуније.

Његов гласноговорник Адријан Дину је, путем друштвених мрежа, објављивао захтеве за драматичним променама политичког система у Румунији, тврдећи да има подршку милион становника ове земље, али и целе Русије.

Помињао је прогонство, грађански рат и озбиљне последице по све оне који се оглуше о захтеве „Команде Влада Цепеша“, коју је пре три године формирао управо Дину, представљајући се као председник Румунско-америчке фондације. Након последњих претњи је ухапшен, заједно са стогодишњим генералом, и још укупно четири особе.

Руска веза

Руска веза је разлог због којег је полиција покренула истрагу и против Ђорђескуа. Ђорђеску је, крајем фебруара, био накратко ухапшен и испитиван због наводних веза са екстремистичким организацијама и плаћеницима, што је изазвало озбиљан револт његових присталица и демонстрације у неколико румунских градова.

Разлог због којег је Ђорђеску приведен је наводно „учешће у фашистичкој организацији и јавној промоцији контроверзних идеологија“, те величања Јона Антонескуа, лидера румунских фашиста током Другог светског рата.

Одлука изборне комисије уследила је упркос упозорењима Вашингтона да власти у Букурешту морају да поштују вољу грађана.

Истраживања јавног мњења које је објавио румунски „Социопол“ показала су да би Ђорђеску, да му је било омогућено да се заиста кандидује, однео убедљиву победу у првом кругу избора заказаних за мај.

Децембарски избори у Румунији први су поништени избори у Европској унији, још од када су на сличан начин 2010. године поништени избори за представнике у уставотворној скупштини Исланда. Шест година раније, украјински суд је због бројних фалсификата поништио председничке изборе, што је представљало увод у серију догађаја који су названи „наранџаста револуција“.