Трампови трговински ратови и последице: Вашингтон против Европске уније, Кине, Мексика и Канаде

У обраћању Конгресу 4. марта, Доналд Трамп је сигнализирао наставак своје контроверзне политике. Амерички, али и инвеститори широм света, који су првобитно поздравили председникова обећања о смањењу пореза и дерегулацији, су постали забринути да би започети трговински рат нове администрације према главним економским партнерима могао да преполови амерички привредни раст. С тим у вези, водеће америчке берзе су од краја фебруара практично у константном паду, те је њихов кумулативни раст од победе Трампа практично анулиран.

Генерално, калкулације су забрињавајуће и указују да ако би свеобухватне царине остале на снази током целе године (укључујући одмазду америчких трговинских партнера), то утицало на смањене стопе раста америчке привреде за више од једног процентног поена. Истовремено, инфлација би била увећана за 0,6%, што би за просечно домаћинство у САД значило додатни трошак од око хиљаду долара у овој години.  

С тим повезано, Индекс неизвесности америчке економске политике (Economic Policy Uncertainty Index) је на максималном нивоу од локдауна везаних за пандемију Ковида, док је његов глобални еквивалент на историјском рекорду.

Рат царинама

И пре поновног уласка у Белу кућу, Трамп је шокирао свет бујицом економских претњи. Остављајући по страни бомбастичне најаве о куповини Гренланда, пријапајању Канаде и преузимању Панамског канала, највеће глобалне импликације ће несумњиво имати практично објављен трговински рат Кини, Канади, Мексику, чији извоз у САД је оцарињен по стопи од 20%, односно 25%.

Како ствари стоје, од почетка априла под истим ударом ће се наћи ЕУ, за чим би уследиле додатне царине на практично целокупни амерички увоз аутомобила, фармацеутских производа, чипова, бакра, челика, алуминијума (укључујући и тзв. реципрочне царине). 

Имајући у виду да су поменуте четири економије истовремено највећи трговински партнери САД, те да је слична ситуација и обрнуто, може се схватити озбиљност ситуације.

Шансу за постизање царинског компромиса, посебно са тзв. савезницима (ЕУ, Канада, Британија) отежава то што је председник САД, упркос противљењу осталих чланица НАТО-а, обуставио (војну) помоћ Украјини и почео отопљавање односа са Москвом (поред осталог, заустављајући америчке сајбер операције против Русије).

С тим у вези, индикативна је недавна процена Светске банке о трошковима трговинског рата, где се указује да би повећање америчких царина за све трговинске партнере за 10% у 2025. могло да успори глобални привредни раст за 0,3% ове године, под условом да амерички трговински партнери узврате сопственим царинама.

Ризици Трампове политике за ЕУ

С друге стране Атлантика, најава историјског заокрета према већој јавној потрошњи од стране будућег канцелара Немачке Фридриха Мерца, којa је дошла у исти дан када је Европска комисија предложила 800 милијарди евра вредан план за одбрану ЕУ, изазвала је снажан раст евра, али и цене задуживања држава чланица зоне.

Европска централна банка је 6. марта, у покушају да подржи посусталу привреду, опет снизила своју базну камату за четврт процента. Наиме, прогнозе раста су снижене услед високе глобалне неизвесности, поред осталог и у погледу царинске политике, те се сада очекује да ће БДП евро-зоне бити увећан за скромних 0,9% ове године, односно 1,2% и 1,3% у 2026. и 2027. 

Оно што је главна брига европских стратега, поред расцепа са Вашингтоном по питању Украјине и саме безбедности Старог континента, јесте могућност да би глобални трговински рат могао нанети огромне штете привреди ЕУ, те да би главна жртва политике нове администрације у Белој кући могао постати не Пекинг, већ Брисел.

Наиме, чини се да САД прецењује ефикасност царина као инструмента за обуздавање Кине, посебно када су комбиноване са обећањима о великим редукцијама пореза и радикалној дерегулацији код куће. Поменути потези ће вероватно повећати профите америчких корпорација и цене њихових акција, што ће убрзати прилив ино-капитала у САД.

Последично јачање долара ће ублажавати негативан ефекат царина на конкурентност кинеских извозника на америчко тржиште, те ће утицај нових царина на кинеске произвођаче бити скроман. Истовремено, огромна потреба америчког тржишта за увозним робама – које је последица гепа између домаће штедње и инвестиција – подмириваће се из земаља попут Вијетнама или Индије.

Оно што ће бити нус-појава је да ће огромни индустријски и извозни капацитети Кине бити преусмерени ка другим тржиштима, пре свега европском. Парадоксално, као резултат Трампових царина, ЕУ ће се суочити са појачаном компетицијом од стране кинеских фирми. Огроман трговински дефицит ЕУ у размени са Кином од чак 305 милијарди евра у 2024, скоро извесно ће се даље увећавати.

Повезано с претходним, све израженији зид који ограђује америчке и кинеске дигиталне технологије већ користи великим компанијама у обе земље, истовремено додатно редукујући значај европских корпорација у том домену, и услед тога што фирме из ЕУ све више преусмеравају своја инвестиције ка САД.

Криза еврозоне

Ипак, чињеница да би царине на робу из ЕУ могле да изазове рецесију широм Европе и још једну дужничку кризу еврозоне је нешто што би могло да доведе до преиспитивања одлуке о њима у Вашингтону. Наиме, криза грчког дуга 2010. снажно је потресла америчка и светска финансијска тржишта. Очекивано је да би сличне кризе у већим државама блока, попут високо задужене Италије или пак Француске, имале далекосежније последице и то је нешто што Трамп заиста не би желео.

Највећи ризик је ипак Немачка, која је практично три године у стагнацији услед поремећаја у ланцима снабдевања у вези са пандемијом Ковида, претрпљеним енергетским шоком повезаним са изолацијом Русије, те великим успоравањем кинеске потражње за немачким капиталним добрима и повећаном конкуренцијом кинеских фирми (посебно у аутомобилском сектору и сектору чисте енергије).

С обзиром да извоз чини скоро 50% БДП-а Немачке, те да је претходне године остварила рекордни трговински суфицит од чак 72 милијарде долара са САД, највећа европска привреда би заста тешко поднела америчке увозне царине. Бундесбанка је недавно упозорила да би америчке царине могле да доведу до смањења немачке привреде за 1,5% до 2027.

Треба додати да би евентуална рецесија у еврозони вероватно уздрмала америчко тржиште акција, будући да се 40% профита компанија које улазе у реперни индекс америчке берзе, S&P 500, потиче од њихових операција у иностранству, доминантно у Европи. 

Контрамере

У сваком случају, Брисел је одавно направио спискове америчке робе на које ће се увести узвратне царине, а моделирани су различити сценарији у зависности од тога како ће изгледати америчке мере (практично ће се применити мере које су уведене као одговор на америчке царине током Трамповог првог мандата).

Одговор ће ипак бити одмерен (слично се понашао и Пекинг), имајући у виду значај америчког тржишта за европске корпорације, као и препознавање одређених царинских асиметрија (на пример, царине на аутомобиле из САД износе 10%, док су америчке царине на исте призводе из ЕУ тек четвртина тог износа).

У неким европским круговима активирана је неформална прича о промовисању евра у напору да се заштите домаћа предузећа од потеза нове администрације у Белој кући. Полази се од тога да је евро друга водећа светска валута у којој је деноминирано око петине глобалних девизних резерви, док је 52% робе коју ЕУ увози и 59% робе коју извези фактурисано у монети еврозоне (подаци за 2022).

Међутим, сваки план за јачање међународне улоге евра захтева снажнију политичку подршку чланица Уније да би се креирало тржиште капитала на нивоу еврозоне, те емитовали значајнији износи европских обвезница. За сада, за неке чланице еврозоне, попут Немачке, овакви кораци су анатема.

Aмеричка глобална супремација

Америчка финансијска доминација и превласт долара у међународним финансијама је важан фактор капацитативности администрације САД да фактички некажњено води своју агресивну (економску) политику, или пак да финансијски санкционише друге земље. У прилог томе говори и тренутна снага те валуте, који је на нивоу који је скоро рекордно висок у односу на друге валуте – максимум који није виђен од 1985. и 2002.

Главни разлог супремације долара лежи у томе што су америчке обвезнице и акције de facto незаобилазне активе (хартије од вредности) за скоро сваког већег инвеститора, укључујући и централне банке широм света. Чак и ако би било која група страних инвеститора из било ког разлога одлучила да промптно прода своје америчке обвезнице (или акције), мало је вероватно да би сви страни инвеститори донели ову одлуку, што имплицира да не би дошло до обрушавања вредности америчких актива (то је зато што просто нема довољно алтернативних начина да се уложи вишак ликвидности).

Нова администрација у Белој кући разуме огромне економске и геополитичке бенефите које омогућава статус долара као главне светске резервне валуте, и није изнеђујуће да је Трамп током кампање најављивао да ће увести стопроцентне царине земљама које буду „заобилазиле“ долар. И поред тога, Трампова политика би могла угрозити глобалну позицију долара.

Наиме, спровођење (фискалних) обећања нове администрације ће скоро извесно убрзати тренд раста већ високе задужености САД и довести до последичног повећања скепсе инвеститора поводом способности Америке да сервисира своје спољне обавезе. Такође, све је вероватније да ће доћи до даље глобалне финансијске фрагментације и с тим повезане могућности да друге валуте – традиционалне (попут евра или јуана) или дигиталне – делимично преузму привилеговану позицију америчке монете. 

Вепонизација долара

Са Кином и другим економијама у развоју, које имају све већи удео у глобалном БДП-у и трговини, те са растућим значајем прекограничне употребе националних валута, тешко је замислити да се развијање платних система независних од долара неће убрзати ако Трамп настави да да „вепонизује“ долар. Потези бројних држава широм света у правцу дедоларизације би могли да редукују потребу за гомилањем доларских девизних резерви (чиме се слабије економије осигуравају од екстерних шокова и финансијске нестабилности) и тиме тражњу за америчком валутом.

Индикативно је да Бангладеш има 46,4 милијарде долара у девизним резервама, на које остварује скоро три пута нижи принос од осмо-процентне камате коју плаћа на своје државне обвезнице. Иначе, процене указују да су средином 2000-их годишњи трошкови гомилања, односно држања девизних резерви за земље у развоју износили чак 2% њиховог БДП-а.

Интензификација трговинских ратова, поред осталог и путем тзв. „реципрочних царина“ америчким трговинским партнерима, имплицира значајно отежано пословање за америчке, али и компаније широм света. Међутим, већ од 2008. године растући економски, геополитички и климатски ризици, заједно са напретком у аутоматизацији, фундаментално су променили калкулације фирми у вези са глобалним ланцима вредности.

С тим повезано, иако корпорације имају мотива да задрже одређене пословне активности на страном тлу ако већ не могу да се аутоматизују и остану „код куће“, тренд појачаног фокуса на домаће тржиште ће се убрзати.

Иако је Трампова трговинска политика, по већини академских економиста, контрапродуктивна, она вероватно неће произвести драматично негативне ефекте за земљу коју води. Наиме, економска, дипломатска и војна супремација САД је још увек толико снажна да чак и истовремени конфликти са главним глобалним актерима не могу да нанесу непоправљиву штету Вашингтону.