Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос

Са отварањем берзи широм света током раних сати у понедељак, 23. јуна, након америчких удара на иранска нуклеарна постројења током викенда, цене сирове нафте су оствариле значајан раст. Нафта типа Брент, међународна референтна вредност, је са отварањем тржишта у Азији тог 23. јуна порасла на чак 81,4 долара по барелу – петомесечни максимум – да би се током истог дана њена цена редуковала на нешто преко 70 долара. Већ следећег дана цена „црног злата“ пала је на 66 долара, да би се благо опоравила до петка, 27. јуна достижући 68 долара по барелу.

Раст и пад цене нафте са (де)ескалацијом ратa

Наиме, „Трампово примирје“ и поред одређених мањих кршења је ступило на снагу и берзански трговци нафтом су могли да одахну. Дакле, претње удара на нафтне инсталације се нису материјализовале, те је снабдевање нафтом са Блиског истока остало непромењено.

Када су у питању даља кретања цене нафте, она би могла да буду под евентуалним утицајем сукоба ниског интензитета са иранским савезницима у Јемену – Хутима, уколико би они гађали енергетску инфраструктуру, танкере или америчку поморску флоту у Заливу. Оно што је најважније, претње потпуног затварања Ормуског мореуза, односно могућност да се ракетама и минама гађају појединачни танкери, кључне луке, нафтна поља и инфраструктура америчких савезника у региону (Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Кувајт) за сада су стављене ад акта.

Иначе, Трампова реторика о иранској нафти је збуњујућа, што није неуобичајено. Наиме, амерички председник је сугерисао да Кина може слободно да купује нафту од Ирана ако жели. Истовремено је позвао Пекинг да уместо тога купује више америчке сирове нафте, у суштини сугеришући да је већи број нафтних споразума цена за деескалацију са Ираном. Кинеска куповина иранске нафте скочила је на преко 1,5 милиона барела дневно, а америчка администрација, упркос описивању напада на иранска нуклеарна постројења као стратегијска по значају, постаје наизглед више заинтересована за извозну конкурентност него за ограничавање „илегалних“ трговинских токова.

Cмиривање цене нафте 

Након свих турубуленција, цене црног „злата“ су у расту за око 5-6% у односу на стање пре него што је Израел извео први изненадни напад на Иран 13. јуна. Међутим, оне су и поред тога ниже него што су биле у јануару ове године. Наиме, иако је ирански извоз сирове нафте од око 2 милиона барела дневно делимично поремећен, повећана производња из картела ОПЕК+ и тренутне глобалне залихе значе да тржиште може да буде довољно снабдевено.

Сукоб око Ирана је наравно непредвидив, али се он дешавао на тржишту чији је глобални капацитет производње у вишку за око 4%, или 4 милиона барела дневно (очекивања су да ће се прекомерна понуда задржати најмање до краја 2026). Чак и да је дошло до зaтварања Ормуза, то би само делимично могло да заустави транспорт у региону. Поента је да Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати практично контролишу вишак капацитета, те да би у случају затварања кључног пловног пута кроз Ормуски мореуз две заливске силе могле да мањак нафте испoручују заобилазно.

Иначе, према ММФ-у, сваки пораст цена нафте од 10% повећава глобалну инфлацију за око 0,4%, на тај начин стварајући додатни притисак економијама које се већ суочавају са проблемима заосталим од пандемије и високих каматних стопа. Оно што би могли да очекујемо у наредним недељама, наравно у одсуству конфликта на Блиском истоку, је да би цене Брента могле додатно да падну. Нафтни аналитичари компаније Морган Стенли сматрају да би цене могле да падну на 60 долара по барелу.

Дуги низ година консензус био је да би израелски напад на ирански нуклеарни програм подстакао сирову нафту да премаши рекордну вредност од 147 долара по барелу, достигнуту средином 2008, те да би цена могла да oдe нa 200, 300 или чак 400 долара по барелу (ово последње су биле процене иранске пропагандна машинерије).

Међутим, док су тe 2008. сви мислили да је то „мајка“ свих геополитичких ризика за нафту, ситуација се променила са нафтним бумом, тј. хидрауличким фрeкингом у САД. Наиме, Америка данас, након 55 година, опет производи више од петине светске нафте (Саудијска Арабија и Русија чине по око десетину глобалне производње) – 2,8 пута више него пре две деценије.

Недавне кризе у региону показале су да утицај нафтних шокова има тенденцију да буде краткотрајан. Додатно, многи тржишни учесници очекују да би завршетак тренутног сукоба могао резултирати доношењем више стабилности и мира на Блиски исток.

Ефекти ескалације конфликта на берзе

Иако су постојали страхови да ће америчко бомбардовање Ирана унети нову неизвесност, која би се могла пренети на погоршана очекивања по питању инфлације и економске активности широм света, тенденције берзанских индикатора не указују на тако нешто.

Са светским берзама и тржиштима обвезница које користе сирову нафту као одредницу за реакцију на кризе попут иранске, изузетно брз преокрет, односно раст па пад цена нафте током раних часова 23. јуна, може се повезати са благим променама на главним светским берзама. Док је у раним часовима дошло до пада на европским тржиштима капитала, те благе корекције јапанске и корејске берзе, убрзо су уследила позитивна кретања водећих кинеских и америчких берзанских индекса. У наредна четири дана, закључно са 27. јуном, практично све главне светске берзе бележиле су раст, односно водећи берзански индекси су у непрестаном расту.

Генерално, реакције тржишта биле су пригушене у односу на оне после првог напада Израела на Иран. Истина, на почетку сукоба глобална тржишта акција су пала, али су од тада показала знаке стабилизације (иако је неизвесност остала висока).

Водећи амерички индекс, Standard&Poor’s 500, благо је пао у петак 13. јуна (за 1,1%), као реакција инвеститора на геополитичке импликације нове фазе ескалације конфликта Израела и Ирана. Потом се следећег радног дана, 16. јуна, S&P 500 практично вратио на пређашњу вредност, да би током наредна четири радна дана благо слабио и скоро се вратио на вредност коју је имао на затварању 13. јуна.

Првог радног дана након америчког уласка у конфликт, 23. јуна, супротно очекивањима S&P 500 је забележио благ раст (као и други водећи амерички индекси акција), који се потом наставио до краја радне недеље. Сличан тренд – раст берзанских индекса био је карактеристичан и за друге водеће берзе широм планете.

Укупно гледано, након благих падова главних светских берзанских индекса њихова се вредност стабилизовала, како су инвеститори очекивали да ће сукоб бити локализован, без ширег утицаја на глобалну економију. Када се након „Трамповог примирја“ смиривање ситуације коначно и десило, позитивне тенденције на берзама су могле да буду настављене, те је у петак 27. јуна S&P 500 достигао нови историјски максимум.

Иначе, инвеститори у акције били су већ калкулисали могућност америчке интервенције у Ирану тако што су смањили своју изложеност (потражња за хеџингом порасла је у данима пре ваздушних напада). Ипак, и током најнеизвеснијих дана израелско-иранског конфликта цене акција су биле минимално редуковане и гро нестабилности је тада било концентрисан на нафтним тржиштима.

Када су у питању тржишта капитала, индикативан је раст израелске берзе од почетка конфликта, која је по свом расту надмашила већину глобалних берзи од почетка рата 13. јуна. Тако су у недељу, 23. јуна израелске акције достигле рекордне вредности, управо након америчких напада на иранска нуклеарна постројења. Наиме, верује се да су амерички удари нанели озбиљну штету иранском нуклеарном програму, спречавајући Техеран да у скорије време развије нуклеарно оружје, што је појачало поверење израелских инвеститора који верују да ће економија напредовати услед антиципације веће безбедности.

Упркос благом паду у понедељак, 23. јуна водећи индекс берзе у Тел Авиву (Тел Авив 125) порастао је 9% од почетка конфликта, иако је и сама зграда берзе оштећена током иранског напада. Благ раст берзе у Тел Авиву, за додатних 2%, наставио се у периоду 24-27. јуна.

Показало се да се и у случају ескалације сукоба берзе суочавају са плитким падовима, јер су политике централних банака данас много прилагодљивије него у претходним нафтним кризама. Оно што се чини извесним је да и са евентуалнм најгорима сценаријима, које упркос примирју још увек не треба потпуно искључити, никако нећемо имати размере пада берзи какве смо имали 2022, када су S&P 500 и европске акције пале за 20%.

И приноси на америчке трезорске обвезнице, које су сматрају сигурним уточиштем за време криза, су остали практично непромењени – 10-годишњи приноси остали су заглављени на око 4,3%. Супротно очекивањима у сличним ситуацијама, цене злата су пале у понедељак, 23. јуна (благ пад настављен је и током 26-27. јуна) – тренд супротан ономе након раста првог дана сукоба две блискоисточне државе.

Иако валута „сигурног уточишта“, долар није забележио снажнији раст током дана интензивног конфликта. Америчка монета је према главним светским валутама (као што указује WSJ Dollar Index) била 23. јуна јача тек 1,2% у односу на вредност 12. јуна. Међутим, након тога америчка монета је ослабила, посебно према евру, али се то може довести у везу са другим факторима.

Раст цене ЛНГ-a

Иако поседује поседује друге највеће светске резерве природног гаса (после Русије) и трећи је светски произвођач гаса, Иран је релативно мали извозник течног природног гаса (ЛНГ) са 16 милијарди кубних метара у 2023, на тај начин потенцијално вршећи само умерен притисак на повећање глобалних цена ЛНГ-а. Његово најважније гасно поље је Јужни Парс, које се налази у Персијском заливу и дели га са Катаром, али се преко 90% домаће производње користи интерно. 

Међутим, важније од тога је да отприлике петина глобалног ЛНГ-а путује кроз уски Ормуски мореуз, већином из Катара. Сваки поремећај ових токова могао би утицати на глобалне цене природног гаса, али знатно мање него што је био случај током ценовних шокова 2022. након почетка рата у Украјини.

Иначе, цене холандских предмесечних фјучерса (Dutch front-month futures), који се сматрају европским стандардом за гас, порасле су са 36,2 евра (12. јуна) на 41,6 еура мегават-сат (23. јуна), да би наредних радних дана те седмице остали на практично непромењеној вредности.

Оно што је од посебно значаја за цену ЛНГ-а је да је ирански напад на базу Ел Удеид у Катару у којој се налазила америчка војска био тако конципиран да избегне било какво оштећење ЛНГ капацитета те заливске земље.

Ризици за глобалну економију

Израелски удари против иранског војног руководства и нуклеарних објеката разлог су снажно повећаног ризика за ионако несигурно стање светске економије. Глобална финансијска тржишта су у петак, 13. јуна, показала класичне потезе од тражења безбедних актива до бекства из ризичних финансијских инструмената – са индикацијама да би почетак новог сукоба на Блиском истоку могао деловати као стагфлациона сила за остатак света, посебно имајући у виду да глобални ланци снабдевања већ дуже време покушавају да се стабилизују услед још увек незавршеног царинског рата Трампове администрације против Кине, који тренутно изгледа као да је на добром путу да буде окончан, и других трговинских партнера САД.

Главни утицај даљих израелско-иранских сукоба на глобалну економију и финансијска тржишта био би због цена нафте. Наиме, евентуално драматично погоршана геополитичка ситуација представља велики извор ризика за стање глобалне привреде.

Ипак, оружани сукоб на Блиском истоку тешко да представља нешто што је неочекивано за глобалне инвеститoре. Последично, тржишни поремећаји нису добили веће размере, што указује на то да инвеститори нису ни очекивали да ће економска штета бити озбиљна или дуготрајна.

Дакле, цене нафте су флуктуирале због забринутости због потенцијалних поремећаја у снабдевању са Блиског истока повезаних са израелским ударима на Иран, али до стварног смањења снабдевања није дошло. A Ормуски мореуз, витални пролаз за глобалне испоруке нафте, али и ЛНГ-а, остао је отворен упркос тензијама.