Још један Санремо без њега: Адријанo Ћелентанo, дух боље прошлости и другачијег света štampaj

Туристи и пролазници и даље застају да се сликају испред броја 14 у Улици Кристофа Глука у Милану. Више их нема много, али неки и даље то раде. У обичној згради окер боје у некадашњој радничкој четврти, 6. јануара пре 86 година, рођен је Адријано Ћелентано. Те 1938. године у фашистичкој Италији уочи рата, Улица Кристофа Глука – немачког музичара и композитора из 18. века – била је мирна лука на периферији.

Данас је Глукова једносмерна, споредна улица, недалеко од прометне и бучне главне железничке станице у Милану. Углавном је насељена дошљацима из Африке или са Блиског истока, са великом кинеском заједницом, продавничицама свих етничких група, малим ресторанима са храном за понети и три центра за масажу. 

Ћелентанови родитељи су на север земље дошли из сиромашне Пуље, у југоисточној Италији, а он је био најмлађи од петоро деце. Године срећног и слободног детињства на рубу града оставиле су трајни траг у његовим потоњим делима, у којима је почео да евоцира једноставнију, оптимистичнију Италију.

Дечак из Глукове улице

Године 1966. певао је о томе у једној од својих најпознатијих нумера, “Il ragazzo della via Gluck” („Дечак из Глукове улице“), носталгичној песми о Италији несталој након ратних катастрофа и великих промена које је донео економски процват земље 50-их и 60-их година прошлог века. Носталгичној и бесној песми, тачније, јер је тај Милано и та Италија о којој пева, по Адријану, страдала од нерегулисаног урбаног развоја који је пратио послератну обнову.

Средином педесетих година прошлог века, синглица „Rock Around the Clock“ Билија Хејлија и његових Кометa променила је Адријанов живот.

„Када је у свету настао рокенрол, ја сам био часовничар и једини у породици који није певао“, причао је Ћелентано у једном интервјуу. „До тада, усуђивао сам се само да звиждућем. Али када сам чуо Билија Хејлија, осетио сам потребу да певам као он, да се жустро крећем. Од тада сам занемарио посао, такорећи потпуно. Добар део дана проводио сам трудећи се да научим његову песму. И то је био почетак моје пустоловине. Пре тога нисам ни сањао да ћу постати певач. Веровао сам да ћу читавог живота остати часовничар. А сањао сам да ћу бити плесач. Као Фред Астер.“

Године 1957, на првом италијанском рокенрол фестивалу, одржаном у Милану, наступио је са својом групом „Рок бојс“ и победио, након чега је следио и његов први професионални уговор. Песма „Твој пољубац је као рок“ („Il tuo bacio e' come un rock“), коју је снимио две године касније, постала је велики хит. 

Са позорнице Санрема кренуо је 1961. године на пут с песмом „24mila baci“, а његова музика је постала саундтрек Италије која се мењала. Исте године је у Санрему Адријано прекршио и сва правила веома формалне јавне телевизије када је певајући ову песму окретао леђа публици у позоришту Аристон. 

Увек другачији

Веома мали број младих Италијана данас разуме како је овај сада 86-годишњак донео револуцију у италијанској музици. Он, наравно, није био једини, али је био – и донекле и даље јесте – најуспешнији од италијанских певача изниклих из бурне музичке галаксије педесетих, када је рокенрол са друге стране океана запљуснуо тада још увек веома традиционалну земљу.

Девет година после „24mila baci”, Ћелентано је 1970. године победио на Санрему отпевавши у дуету са супругом Клаудијом Мори песму „Chi non lavora, non fa l’amore” („Ко не ради, нећe водити љубав“), још један велики хит, који је постао својеврсна химна радничке класе тих година, говорећи о дилемама радника разапетих између лојалности штрајку и љутитих жена код куће. 

Следили су бројни хитови, попут „La coppia piu' bella del mondо“, „Ciao ragazzi“,„Azzuro“,„Svalutation“, „Storia d'amore“, „Soli“, „Il tempo se ne va“...

Још шездесетих година прошлог века основао је продуцентску кућу „Клан Ћелентано“, на чијем је челу тада била, и још је увек, глумица и певачица Клаудија Мори, с којом је Ћелентано у браку пуних 60 година, још од 1964. године. Клаудија је 12. фебруара прославила свој 80. рођендан.

„Клан Ћелентано“ је продуцирао и бројне филмове у којима су играли Клаудија и Адријано, од којих је Ћелентано четири и режирао. Најпознатији је „Yuppi du“ из 1975. године, у коме поред њега и његове супруге игра и Шарлота Ремплинг.

Музика из тог филма освојила је награду на фестивалу у Кану 1976, а истоимена песма постала је велики светски хит.

Снимио је укупно четрдесет два албума. Албум који је 1998. године направио са Мином, својом најбољом пријатељицом, продат је у милион и шест стотина хиљада примерака.

Последњи студијски албум „Facciamo finta che sia vero“ (Хајде да се претварамо да је све истина) снимио је 2011, а пет година касније још један заједнички албум са Мином „Le Migliori“, који је постао најпродаванији CD у Италији те године.

Крајем 2018. изашла је и анимирана телевизијска серија „Адријан“, заснована на његовом животу, на којој је сарађивао и чувени Мило Манара. Након тога, Ћелентано се потом повукао са сцене.

Повлачење

Ћелентано више не живи у Милану. Има велику вилу јужно од најбогатијег града Италије, са базеном и тениским тереном. Клаудија Мори живи с њим повучено, далеко од рефлектора, који је Ћелентано одабрао последњих неколико година. Какав контраст у односу на деценије током којих је имао богату глумачку каријеру, био шоумен и певач који је продао више од 150 милиона плоча, познат и ван граница Италије.

Његово последње појављивање на телевизији било је на Каналу 5, у власништву покојног Силвија Берлусконија, 2019. године. На јавном сервису, РАИ, није се појавио од 2007.

Ипак, увек круже гласине о могућем повратку, или барем гостовању у некој од многих ток-шоу или музичких емисија које цветају на италијанској ТВ сцени. Гласине су се појачале средином јануара ове године, када га је неколико дана након 86. рођендана један од водећих италијанских шоумена, Розарио Фјорело, позвао током своје јутарње емисије. „Адријано, врати се! Потребан си нам“, рекао је Фјорело позивајући га на овогодишње издање Фестивала у Санрему, које је одржано од 6. до 10. фебруара. „Био би то сјајан догађај и гостовање упоредиво с Папиним!“

Како су дани пролазили, а почетак Фестивала се ближио, позиве су понављале и друге водеће личности италијанског јавног сервиса. Чак се и директор РАИ телевизије придружио хору и рекао за новине да „постоје контакти“ да се Ћелентано појави на фестивалу у Санрему, где би се прославила и 70. годишњица самог РАИ-jа. Ћелентано није одговарао.

Ћелентанов глас

Ћелентанова последња појављивања у ТВ емисијама била су само телефонска, углавном када је нека емисија имала везе с Миланом.

У децембру 2023. звао је током једне од најпопуларнијих недељних поподневних телевизијских „причаоница“ да саопшти да „има спремну нову емисију“, али ипак „није знао који канал ће је емитовати“. Ћелентанове фан групе на друштвеним мрежама су полуделе, на Фејсбуку су се те групе утркивале с теоријама, хипотезама и питањима: Који канал? Зашто не РАИ? Каква емисија?

Неки су тврдили да је Ћелентана са РАИ-ја протерала италијанска влада, забринута због његове чувене непредвидљивости, посвећености еколошким циљевима и људским правима.

На то су други одговарали да би његово појављивање и повратак после толико година одсуства донело велики скок популарности италијанском јавном сервису, која иначе све више пада. Повећање популарности, али и прихода од спонзора.

Прича о забрани од стране власти звучи помало нелогично и зато што је Адријано 7. марта 2023. на свом званичном инстаграм налогу написао: „Никада нисам био десничар... али ми се не свиђа начин на који се осуђује стил владања 'наше Ђорђе' (Мелони, премијерке Италије)... Можда грешим, али понекад ми се чини да гледам мудрог ходача по ужету.“

Ћелентанове званичне објаве попут ове су ретке, понекад прође и неколико месеци између њих. Његов званични надимак на Инстаграму је Celentanoinesistente, што значи „непостојећићелентано“. То све говори.

Неки од његових обожавалаца имају још један надимак за њега: „Његова (краљевска) одсутност“. Баш као краљ који живи у некаквом самонаметнутом егзилу или квазирелигиозни ауторитет који је одлучио да напусти свет који му се више не свиђа.

За италијанску јавност, Ћелентаново ћутање је једнако речито као и његове песме. Стога не чуди ни што славни глумац-певач-шоумен нити је потврдио нити демантовао гласине из италијанског етра и са друштвени мрежа.

И његове године и здравље би могли бити проблем. У фебруару 2023. у листу „Коријера дела Сера“ појавила се вест да је примљен у болницу у Милану на лечење од неког респираторног проблема.

Неколико дана касније, у саопштењу за штампу музичке куће „Клан Ћелентано“ стајало је да је „Ћелентано веома добро“. Извори вести били су други пацијенти који су са њим делили чекаоницу и описали Адријана као „љубазног, нежног и веома срдачног“. То је, изгледа, била тек рутинска контрола.

Дух бољих времена

Али, зашто се онда није појавио на Санрему?

Санремо је за многе Италијане више од музичког фестивала. То је догађај на коме се мешају гламур, музика, политика, друштвена питања, и на коме може да се осети пулс промена у италијанском друштву. Свака од четири дуге фестивалске ноћи током програма који је уживо емитован на РАИ1, ове године окупила је више од десет милиона гледалаца испред телевизора.

То је била, и поново би била, савршена позорница за Ћелентана.

Ипак, када је почело певачко такмичење у Санрему, о поменутим контактима с Ћелентаном се више није говорило, а претходне гласине су утихнуле, преплављене трачевима, вестима и расправама о неком новом реперу или певачици старе гарде.

Можда ће се „то“ десити следеће године. Телевизијски водитељи, продуценти, а пре свега његови фанови, чекају његово „појављивање“ на телевизији, да се бар још једном укаже попут бога музике или духа из далеке прошлости. Духа из споредне улице у близини главне железничке станице у Милану, из неког другог времена и друге, једноставније и оптимистичније Италије.