Блиски исток пред новом ескалацијом: Израелска акција „Дом и башта” и Џенин као мета у безбедоносном вакууму štampaj

Ново заоштравање у Израелу стигло је као „бодљикаво цвеће” операције „Дом и башта”, коју су у понедељак у 1.00 сат после поноћи започеле Израелске одбрамбене снаге (ИДФ). Најпре је око 1.000 припадника војске интервенисало у једном од највећих избегличких кампова на свету у Џенину, у којем живи око 18.000 Палестинаца, а само дан након ове акције дошло је до против-акције у Тел Авиву, када је повређено 9 грађана у нападу камионом у пешачкој зони. Нападач који је познати активиста Хамаса ликвидиран је, а одговорност за ову акцију преузела је палестинска организација Хамас која управља појасом Газе.

Израел је покренуо велику ваздушну и копнену офанзиву на окупирани град Џенин на Западној обали, што је највећа војна операција на палестинској територији у последњих неколико година, коју израелски званичници описују као „опсежан напор против тероризма“. Наводи се да је најмање 10 Палестинаца убијено када су стотине израелских војника, уз подршку дронова, ушле у камп у понедељак ујутро, што је изазвало интензивне борбе са милитантима. Од јутра 4. јула, дронови ИДФ-а су већ уништили 20 циљева, док су ИДФ-ови командоси, Маглан, падобранци, редовна пешадија Менаше, снаге Шин Бет (Израелска безбедносна агенција) неутралисале низ других циљева, укључујући  велико скривено складиште оружја испод џамије. 

До упада је дошло у време све већег притиска унутар Израела за оштар одговор на серију напада на насељенике Западне обале, укључујући пуцњаву прошле недеље у којој су погинуле четири особе. Око 3.000 Палестинаца отишло је у понедељак увече из избегличког кампа Џенин на Западној обали бежући од борби, док су израелске снаге наставиле са великом антитерористичком операцијом.

Раст напетости

Од почетка године, више од 140 Палестинаца – војника и цивила – убиле су израелске снаге или насељеници на окупираној Западној обали и у источном Јерусалиму, док је још 36 убијено у Појасу Газе. Двадесет четири Израелца, два странца и палестински радник убијени су у нападима Палестинаца у Израелу и на Западној обали током истог периода. Сви су били цивили осим једног војника који није био на дужности и једног припадника израелских снага безбедности.

Током ноћи, операција је довела до протеста широм Западне обале, укључујући и онај на контролном пункту у близини града Рамала, у којем је један Палестинац погинуо након што га је војска упуцала у главу, као и до генералног штрајка широм ове територије у понедељак. Израелски системи противваздушне одбране стављени су у стање приправности због потенцијалне узвратне ракетне паљбе из блокираног Појаса Газе.

Израелски извори су у понедељак поподне сугерисали да ће им требати још најмање 24 сата да заврше операцију. 

Израел је, како се наводи, обавестио Белу кућу о својим плановима, док је високи званичник Хамаса позвао младиће на Западној обали да се придруже борбама. Салех ал-Ароури, заменик шефа политичког бироа Хамаса, поручио је: „Нашим херојима на Западној обали, од југа до севера: ово је ваш дан, младићи! Борите се свим оружјем, свим својим бесом и свим могућим средствима, да одбраните нашу част у Џенину.”

У саопштењу групе Исламски џихад коју подржава Иран у Гази, наводи се: „Отпор, супротставити се непријатељу и бранити палестински народ, све опције су отворене да се нападне непријатељ и одговори на његову агресију на Џенин.“

Камп у Џенину

Камп на периферији града Џенина на северној Западној обали постављен је 1950-их, а област налик гету, који је дом за око 18.000 људи, дуго се сматрала леглом онога што Палестинци сматрају оружаним отпором окупацији, а Израелци тероризмом. Стотине наоружаних бораца из милитантних група, укључујући Хамас, Исламски џихад и Фатах, налазе се тамо, а полуаутономне палестинске власти готово да нису присутне.

Ујутро 4. јула, портпарол ИДФ-а, контраадмирал Данијел Хагари, рекао је да је операције планирана месецима унапред – чиме је имплицитно сугерисао да она није резултат политичког притиска чланова актуелне израелске владе или одговор на било који терористички напад.

Претходног дана, на пријему америчке амбасаде поводом прославе Дана независности САД, израелски премијер Бењамин Нетанјаху бранио је одлуку о покретању војне операције у Џенину.

„Последњих месеци Џенин је постао сигурно уточиште за тероризам, а из тог уточишта су дошли жестоки напади на израелске грађане“, рекао је Нетанјаху. „Израелски војници чине све да избегну цивилне жртве, као што Израел чини све да искористи своје право на самоодбрану”. Нетанјаху је још рекао да ће се операција „наставити све док је потребно да се мисија заврши“.

Израелски опозициони лидер Јаир Лапид и његов колега, шеф опозиционе странке Бени Ганц, који тренутно води у анкетама као преферирани лидер Израела, чак и испред Нетанјахуа – обојица су изразили своју подршку војној операцији, док су истовремено захтевали од владе да прекине напоре да једнострано донесе делове контроверзног плана реформе правосуђа.

„Ко год прети израелским грађанима завршиће у затвору или у гробу“, рекао је Ганц израелским медијима, додајући: „Сви подржавамо безбедносне снаге и израелску армију, верујемо им да ће извршити мисију и молимо се да се врате кући у миру. Ми, као одговорна опозиција, подржавамо Владу у њеној борби против терора”.

У Рамали, руководство Палестинске управе (ПА) је у јануару објавило да прекида сву безбедносну сарадњу са Израелом као одговор на претходни напад и хапшење тражених терориста у Џенину.

Џенин са процењених 67.000 становника најсевернији је град на Западној обали, око пет километара јужно од линије примирја из 1967, познате и као „Зелена линија“, и само 15 килоометара јужно од израелског града Афула са 60.000 становника.

Према Споразуму из Осла, Џенин је додељен Области А – што значи да је она, потписаним споразумом, под пуном цивилном и безбедносном контролом палестинске аутономије. Област Б је под потпуном палестинском цивилном контролом и заједничком палестинском и израелском безбедносном контролом, док је Зона Ц под потпуном израелском војном управом и безбедносном контролом.

Џенин је део „Џенин гувернората“ – једног од 16 које има Палестинска аутономија. Последњих година, намерно или због других разлога, безбедносне снаге ПА су се потпуно повукле из Џенина и знатно ослабиле своје присуство у оближњем Наблусу (процењује се да има преко 200.000 становника), највећем граду на северној Западној обали. Избеглички кампови под управом УН још из рата 1948. у околини Џенина и Наблуса, који су били главна чворишта терористичких активности током Друге Интифаде (2000-2005), поново су постали пуни оружја и територија где делују радикалне организације. 

Немири на Западној обали

Шта је то посебно у вези са северном Западном обалом и како то да толико недавних палестинских терористичких напада потиче одатле?

Као део израелског плана раздруживања из 2005. године, Израел се повукао из своја једина два насеља у региону Џенина и своја једина два насеља између Наблуса и Џенина. Ова евакуација насеља створила је највећу територију без насеља на Западној обали, која се састоји већином провинције Џенин и великих делова гувернората Наблус, Тубас и Тулкарем .

Иако је тачно да ово подручје простор није у целости у Зони А, у временима смањених тензија овде постоји минимално присуство израелских снага, у поређењу са остатком Западне обале, што су екстремисти искористили да планирају и изводе нападе, као и да затим успешно побегну назад у градове на северу Западне обале.

Ова операција долази у деликатно време за Нетанјахуову владу, и на унутрашњем и на спољном плану. Нетанјахуова коалиција је снажно усмерена ка изградњи и заштити јеврејских насеља, па су радикалне акције могле да се очекују од раније. Али, влада замало није доживела своје „израелско пролеће”, након великих и упорних демонстрација које је опозиција организовала због предвиђене реформе правосуђа.

На спољном плану, највише бриге задаје Иран који је недавно уз кинеско и руско посредовање успео да нормализује односе са Саудијском Арабијом, што је значајано ослабило позиције Израела.

У исто време, САД раде на поновном укључењу у Свеобухватни споразум о иранском нуклеарном програм, а вратиле су се у Унеско који су биле напустиле због Израела.

Истовремено, Израел је нашао путеве побољшања односе са Турском, с којом већ деценију има веома велике напетости, још од инцидента са бродом „Мави Мармара“ који је допремао хуманитарну помоћ блокираној Гази. Сарадња у операцији Азербејџана у Карабаху, чини се, утицала је на ово зближавање. Најважнији резултат тога је попуштање односа у западном Медитерану око кипарских гасних налазишта, али и пуно обнављање дипломатских односа у лето прошле године.

Турска и даље жели да буде укључена у палестинско питање. Због тога је неким припадницима Хамаса и даље дозвољено да буду активни на турском тлу, иако та активност углавном укључује Хамасово политичко крило. Заменик шефа политичког бироа Хамаса Салах ал-Арури – који у ствари надгледа деловање Хамаса на Западној обали – сада се налази у Либану, након пресељења из Турске. Партија АКП посматра Хамасово политичко крило као сестрински покрет. 

Улога Ирана

Хамас сам по себи можда и не би био проблем да израелска влада није уверена да је реч о нечему другом – о де факто иранском присуству на Западној обали преко контроле палестинских милиција и борбених организација. У то их уверава и чињеница да је портпарол иранског министарства спољних послова Насер Канани оптужио Израел 3. јула, након покретања велике израелске војне операције у Џенину, за „државни тероризам“ како би се ослабило присуство група које подржава Иран.

Терористичке организације као што су Исламски џихад и Хамас присутне су у Џенину више од две деценије. Међутим, у последње време добијају појачану подршку Ирана да подстакну хаос на тој територији.

Генерални секретар Исламског џихада, Зијад ал-Накхалех, 1. јула признао је улогу Ирана. „Несумњиво“, рекао је он, „ми признајемо да је Исламска Република пружила помоћ палестинском отпору, укључујући експертизу, обуку и економску помоћ. Ту је и хуманитарна помоћ породицама страдалих и породицама затвореника“.

Од рата у Гази 2021, израелски одбрамбени званичници су и приватно и јавно упозоравали да Исламска Република Иран наоружава, обучава и финансира неколико терористичких група на Западној обали. Постоје даље индикације да ирански режим овим групама даје смернице о тактици и стратегији за случајеве као што је овај, када израелске снаге делује на терену. Израелски безбедоносни стручњаци сматрају да „Иран усваја тактику коју је применио у разним земљама Блиског истока, као што су Либан, Јемен и Ирак: опремање група у регионима у којима недостају адекватна управа и ефикасна примена закона да би се успоставио утицај и дестабилизовала област.

Кананијеве оптужбе против Израела не би требало да буду изненађење. У извештају америчког Стејт департмента из 2021. године наводи се да Хамас и Исламски џихад добијају финансијска средства, обуку, оружје и опрему од Ирана. У извештају се процењује да Техеран пружа до 100 милиона долара годишње за комбиновану подршку палестинским терористичким организацијама.

У априлу 2023, Хосеин Салами, врховни командант иранске Исламске револуционарне гарде, сугерисао је да Иран подржава терористичке групе на Западној обали. „Невидљиве руке су наоружале Западну обалу, и ви сада видите модерне аутоматске пушке и аутоматско оружје у рукама Палестинаца“, рекао је он.

Ал-Накхалех је у априлу 2023. рекао да „оружје које Палестинци користе за борбу долази из Ирана, односно да Иранци или плаћају ово оружје или га дају. „Ово траје већ 30 година. Ако израчунам сав новац који су Иранци платили Палестинцима у ових 30 година – то су милијарде долара“, рекао је он. 

Палестинске власти 

Палестинске власти (ПА) суочавају се с опадањем популарности међу Палестинцима, а режим у Техерану је увидео стање Палестинске аутономије као драгоцену прилику и повећавајући подршку наоружаним прохамасовским организацијама да даље дестабилизују Западну обалу и убрзају могући колапс ПА. Насиље наоружаних бораца  повезаних са више организација – укључујући Исламски џихад, Хамас и Бригаде мученика ал-Акса – порасло је на Западној обали. Палестинске власти су изгубиле контролу над градовима као што је Џенин, дозвољавајући хамасовским организацијама да се шире и изводе терористичке акте против Израелаца.

Џенин и оближњи Наблус били су главне мете израелске операције „Валолом“ пре више од годину дана, која је укључивала скоро целоноћне нападе и неке од најжешћих борби на Западној обали од завршетка Друге Интифаде 2005.

Неколико дана пре прошломесечног напада беспилотних летелица у Џенину, први пут од Друге Интифаде војска је користила хеликоптере да помогне извлачењу трупа и возила из напада на град, након што су тамошњи борци употребили експлозив против снага послатих да ухапсе двојицу осумњичених.

Бела кућа је саопштила да брани право Израела на безбедност и да пажљиво прати ситуацију на Западној обали, док је британски премијер Риши Сунак позвао је израелску војску на уздржаност.

Портпарол палестинског председника Махмуда Абаса назвао је операцију „новим ратним злочином против нашег беспомоћног народа“, док је милитантна група Хамас са седиштем у Гази позвала младиће на Западној обали да се придруже борбама.

Порекло Хамаса

Име „Хамас“ заправо је акроним пуног имена организације „Ḥarakah al-Muqāwamah al-ʾIslāmiyyah“ – „Исламски покрет отпора“. У том облику настао је 1987. године, после почетка прве палестинске побуне против израелске окупације Западне обале и Појаса Газе. Сопственом повељом обавезао се на уништење Израела. Његове вође, шеф Политичког бироа Исмаил Ханија и Хамасов шеф у појасу Газе Јахја Синвар имају одлучујућу улогу у организацији. Синварову позицију раније је заузимао Исмаил Ханија. Ханији већ од раније приписују блискост са Ираном, а то је на неки начин потврђено његовим одласком на сахрану убијеног шефа Иранске револуционарне гарде Касема Сулејманија.

Хамас је првобитно имао двоструки циљ, да води оружану борбу против Израела – предвођену војним крилом, бригадама „Изедин Ал Касам“ – и да спроводи програме социјалне помоћи. Али од 2005. године, кад је Израел повукао трупе и досељенике из Газе, Хамас се укључио и у палестински политички процес.

Добио је парламентарне изборе 2006, пре него што је наредне године учврстио моћ у Гази свргнувши ривалски покрет Фатах председника Махмуда Абаса. Од тада су из Газе водили три рата против Израела, који је заједно са Египтом одржао блокаду Појаса да би изоловао Хамас и извршио притисак на њега да прекине са нападима.

У складу са таквим утицајима, идеологија Хамаса темељи се на сунитском исламизму и локалним националистичким и антиционистичким аспирацијама. Присталице Хамаса заговарају „свети рат“, односно џихад, што се претходних деценија махом односило на акције усмерене против Израела.

За разлику од умереног покрета Фатах, који је на власти у Западној обали, Хамас се противи преговорима или постизању компромиса око статуса палестинске државе, тврдећи да за овај проблем „осим џихада нема другог решења“.

До првог окршаја између присталица Хамаса и Израела дошло је 1989. за време Интифаде, када су два израелска војника заробљена и ликвидирана. Сукоб се опет распламсао 2000. избијањем Друге Интифаде и наредних пет година у сукобима је погинуло око 5.500 Палестинаца и 1.100 Израелаца.

На парламентарним изборима у Палестини, одржаним у јануару 2006, Хамас је однео већинску победу у односу на супарнички Фатах, освојивши 76 од укупно 132 парламентарних места. После тих избора дошло је до сукоба две фракције, после кога је Фатах морао да се повуче из Газе и у потпуности је препусти Хамасу.

У одређеном степену, Хамас мора јеврејској држави да захвали на постојању. Хамас је наиме настао у време Прве Интифаде, односно побуне, повељом која је сада озлоглашена по свом антисемитизму. Али више од једне деценије пре тога израелске власти су омогућиле његов успон.

У то време главни израелски непријатељ била је странка Фатах покојног Јасера ​​Арафата, која је чинила срце Палестинске ослободилачке организације (ПЛО). Фатах је био секуларан и уклопљен у шаблон других револуционарних левичарских герилских покрета који су водили побуне широм света током Хладног рата.

ПЛО је вршио атентате и отмице и, иако су га суседне арапске државе признале, Израел га је сматрао терористичком организацијом. Оперативци ПЛО-а на окупираним територијама суочили су се са бруталном репресијом израелске безбедносне државе.

Египат је изгубио контролу над Газом након арапско-израелског рата 1967. године, када је Израел заузео Западну обалу. Насер је 1966. године погубио Сеида Кутба, једног од водећих идеолога Муслиманског братства, а  Израелци су Кутбове присталице на палестинским територијама, укључујући шеика Јасина, каснијег оснивача Хамаса, видели као мање зло од Арафатовог ПЛО.

Активности исламиста повезаних с египатским забрањеним Муслиманским братством биле су дозвољене у Гази – што је било радикално одступање од времена када је Појасом управљала секуларно-националистичка египатска влада Гамала Абдела Насера.

Као и у сличним претходним ситуацијама када је Хамас био укључен у акције, може да се очекује да ће израелске снаге после напада у Тел Авиву извршити узвратне ваздушне ударе на командне центре Хамаса у Гази, што би опет могло да буде праћено узвратним Хамасовим ракетирањем израелских градова, укључујући Тел Авив и Јерусалим. Тако је било у последњој већој израелској акцији у мају 2021. када је Газа била изложена једанаестодневном бомбардовању. Израелске антиракетне одбрамбене снаге и „Iron Domе” сада се налазе у стању пуне борбене готовости. Дакле, Блиски исток се, очекивано, налази пред новом ескалацијом.