Милан Ћулибрк: Био бих у затвору да сам прихватао шта ми се нудило štampaj

„Кад се напише добар текст идеолошка потка, мени као уреднику, није битна. И право да вам кажем, више волим да прочитам текст са којим се не слажем, а да професионално не могу да му нађем замерку, него онај с којим се слажем, јер ми је то што пише мање-више познато. Највише волим да се изазове полемика, то највише и недостаје српским и светским медијима, па и НИН-у," каже о разлици коју прави између личних ставова и садржаја у НИН-у Милан Ћулибрк, главни и договорни уредник тог недељника.

С гостом Бермудског троугла разговарамо о разлозима због којих више није либерал, критеријумима по којима бира насловну страну, о томе ко слуша његове економске савете и процене, зашто се са сетом сећа дежурстава у Дневнику и времена проведеног у новосадским кафанама.

„Јесте ми било занимљивије да будем извештач из Скупштине, али био сам млад. Кад си дописник из Београда за регионални лист, ујутру си код гувернера на интервјуу, у подне на уличном протесту, а у десет сати увече мораш са студентима у шетњу. Сад се питам како смо уопште извештавали. Знао сам да између два говора на протесту на Теразијама, улетим у хотел Москву, оданде позовем редакцију, па они мене позову да не правим рачун хотелу. Издиктирам стенографу извештај и настављам да пратим протест до дубоко у ноћ. Кад су били протести због  крађе локалних избора 1996, седам дана сам извештавао, а онда су почели да преузимају извештаје Танјуга, јер им се моји нису допадали. Ја сам наставио да радим економију и срећа је моја била да нико у то време није схватао колико су за тадашњу власт биле битне економске теме, па оне нису биле табу као политичке."

У двадесет првој епизоди подкаста о медијима Чулибрк одговара на питања о дозвољеним и недозвољеним излетима из новинарског посла, статусу економског новинарства, уредничком односу према притисцима ван редакције и о утицају власништва на уређивачку политику НИН-а, али и Економиста и Дневника, у којима је радио.

„(Божидар) Ђелић ме је једном позвао да се жали да нема смисла што смо урадили интервју са свим министрима у Влади осим с њим. Рекао сам му да не може, јер је управо дао интервју "Данасу" и да може да се јави за шест месеци. Жалио се после и на опрему, размишљао да повуче интервјуу, па одустао. Власници имају право да именују главног уредника, али даље од тога немају право да утичу на уређивачку политику."

Саговорник Бермудског троугла не види недељнике као највеће жртве дигиталне трансформације него дневну штампу.

„Дневне листове тренутно  пуне вести од јуче. На срећу недељника, дневна штампа још увек не оде корак даље од вести коју смо сви већ видели. То урадимо ми. И мислим да ћемо због тога поново да дођемо у ситуацију су нам потребни врхунски професионалци, новинари који познају одређене области, какви су се некад гајили у редакцијама."