Рококо
22.03: Дипломатија štampaj
понедељак, 22. мар 2021, 21:31 -> 15:11
Двадесет други март
Двадесет другог марта 1957, Вељко Мићуновић, тадашњи амбасадор Југославије у Совјетском Савезу, у свој дневник записује: „На пријему код Мађара, чија се врхунска делегација налази у званичној посјети СССР-у, сусрео сам се с више чланова Президијума. Хрушчов ме упитао какви су наши утисци о његовом реферату на фебруарском пленуму ЦК о реорганизацији руководства индустријом у СССР-у. Казао сам да његов реферат не знам, јер овдје није био објављен, на шта је Хрушчов рекао да су нам реферат послали па је мислио да сам упознат. Хрушчов је мислио да је његов реферат раздијељен од стране нашег ЦК, па да сам га и ја добио. Наши очевидно тако нијесу мислили нити су ми реферат послали, изгледа да то сматрају као повјерљиву партијску кореспонденцију".
С језичке тачке гледишта, у овом пасусу су подједнако очигледни бирократски вокбулар („од стране") и ауторово црногорско порекло („нијесу"). Кад је о меритуму реч, занимљиво је да Мићуновић не доводи у сумњу Хрушчовљеву тврдњу да је реферат послан Савезу комуниста Југославије, па кривицу за своју неупућеност приписује „нашем ЦК". Уосталом, ако је и тачно да је СКЈ добио реферат, управо је Хрушчов могао да тражи да се он третира као поверљива партијска кореспонденција.
Имајући у виду тајминг (мање од две године од Хрушчовљеве „каносе" односно пет месеци од совјетске инвазије на Мађарску), у овом опису скоро рутинског протоколарног сусрета има нечег од стереотипа о леденим сантама: девет десетина важности онога што је речено је заправо испод површине.
