Рококо
04.05: Кјеркегор štampaj
уторак, 04. мај 2021, 10:23 -> 14:45
Четврти мај
Четвртог маја 1849, дан уочи свог тридесет и шестог рођендана и око шест и по година пре своје смрти, Серен Кјеркегор у свом дневнику записао: „Меланхолија је присутна и у ужасном је интензитету у последње време као пратња свих мисли које ме муче, а тичу се мене као аутора."
Има нечег скоро невероватно сигнификантног у овој једној реченици, пошто се у њој здружују доминантна емоција која је Кјеркегора пратила целога живота и свест о вокацији која му је била судбина. Мада га је уобичајено називати филозофом, Кјеркегора би тачније било звати аутором.
Има тих ретких људи за које се с правом каже да више подсећају на ликове из књижевности него на стварне особе. Постоје у историји људи за које се чини да не би били могући без књижевног узора, не у смислу свесног угледања на литерарни лик, него у смислу касније неверице због множине подударности која се доима немогућом или волшебном. На такав се начин човеку може учинити да Серен Кјеркегор не би био могућ без Шекспировог Хамлета.
У историји културе обојица су готово па синоними за Данску, своју домовину. Слични су по темпераменту, по интензивној меланхолији. Најчувеније Хамлетове реплике комотно је могао изговорити (односно исписати) и Кјеркегор. Веже их и однос према романтичној љубави, према женама. То им је важно, најважније, али није довољно за спас. У Хамлетовом животу постоје две жене: краљица и девојка са иницијалом О. Код Кјеркегора је само једна: с краљицом у имену и иницијалним О. у презимену. Напослетку, њихова (през)имена, малим словом писана, у форми заједничких именица, имају индикативна значења, па је принц (на енглеском језику, оном на којем је проговорио) у ствари заселак, док је филозоф (на свом данском) заправо - гробље.
