Рококо
21.06: Осетљивост štampaj
понедељак, 21. јун 2021, 09:16 -> 12:37
Двадесет први јун
Двадесет првог јуна 1976, Ото Бихаљи-Мерин пише писмо Данилу Кишу: „Драги Данило, хвала за књигу у моје и у Лизино име. Прошле ноћи сам је прочитао. Имагинарна географија Ваших повести доказује наивност science fiction-a у нашем времену. Поетичност и снага Ваше прозе лежи - тако ми се чини - у имагинарној игри логике, страха и метафизичког ужаса истине. (...) Први пут упућујем писмо Кишу, а да то није Егон Ервин, који ми је био пријатељ. Ипак, у Вашем стилу и осетљивости Ви сте мени ближи. Волео бих да се једанпут нађемо и стварно упознамо. Врло срдачно Вас поздрављам и у име Лизе. Ваш О. Бихаљи-Мерин".
Књига о којој је реч је, наравно, „Гробница за Бориса Давидовича". Киш је Бихаљи-Мерину сам послао књигу, што ће рећи да му је било стало до његовог мишљења, вероватно подједнако због његових високих естетских критерија, као и због биографских детаља који су га чинили једним од савршених читалаца такве књиге. За познаваоце Коминтерниног деловања у Европи између два светска рата, већ и двоструко помињање Бихаљи-Меринове супруге Лизе у контексту ове књиге отвара цео колоплет асоцијација. А паралела Данило Киш и Егон Ервин Киш уз потенцирање осетљивости писца који је написао књигу с поднасловом „За децу и осетљиве" скоро дође као пролог за ненаписани дугачки есеј.
Не знамо да ли су се два кореспондента заиста „нашли и стварно упознали", али ако јесу, то је, по свој прилици, морао бити разговор вредан пажње.
