Марио Рељановић: Новинари се брину о туђим радним правима, а своја не познају уопште

„Током година сам чуо практично све од новинара и гледао сам врло чудне уговоре са очигледно незаконитим клаузулама. Ту су биле клаузуле да новинар не може да да отказ, да има право на годишњи одмор који је испод законског минимума, да му се не плаћа прековремени рад, да практично нема право на дневни и недељни одмор. Али још нисам наилазио на клаузулу да му је забрањено синдикално удруживање. Претпостављам зато што је то кривично дело“, одговара на питање о једној од многих новинарских заблуда о њиховом радном статусу др Марио Рељановић, директор Центра за достојанствен рад и сарадник Института за упоредно право.

У Бермудском троуглу овај стручњак за радно право одговара и на друге недоумице запослених у медијима које се убрзано множе са појавом нових прекарних облика запошљавања – шта новинару припада анексом уговора о раду уколико ради од куће и зашто је, без измене уговора, такав рад нелегалан, да ли су специфичности новинарског посла постале масован изговор послодавцу да не плати прековремени рад, на шта „хонорарац“ има право ако нема право ни на боловање, отказни рок, минималну зараду, штрајк ни плаћени одмор и како се одбранити од надничарења, односно рада на норму.

Рељановић описује како се позвати на приправност, институт који дефинише нови Закон о јавном информисању, који запосленима у медијима, у пракси, омогућава мерење и накнаду прековремених радних сати и даје им право да искључе мобилни телефон. С њим разговарамо и о постојећим правима којих се новинари масовно одричу поступајући супротно закону и Кодексу новинара, као што је утицај пословних интереса власника на извештавање медија.

Саговорник Бермудског троугла објашњава и зашто је „лажна самозапосленост“ која се, у Србији, први пут појављује баш међу новинарима, опасна пракса која од медијских радника ангажованих уговорима о пословној сарадњи прави екстремно рањиву категорију, одговара на питања шта су права и обавезе медијских радника који све чешће у договору са послодавцем отварају предузетничке радње, који су ризици таквог договора и како доскочити притиску послодавца да се у тај статус пређе.

Из искуства тврди да судови веома ефикасно одлучују да је реч о радном односу, а не ауторском делу или привременим и повременим пословима,  у случајевима новинара који свакодневно обављају посао, а дуже су време ангажовани, као и у случајевима доказивања злостављања на раду, којих се медијски радници ретко лате.