Добре и лоше вести из Давоса: Светска економија спава ходајући, хоће ли српска привреда остати будна?

Светска економија спава ходајући. И то се у изјави Кристалине Георгиеве, директорке Међународног монетарног фонда (ММФ), није променило у последње две недеље, од Вашингтона до Давоса. Иако је новогодишњи интервју за амерички CBS news, који је снимљен у згради на Пенсилавнија авенији у Вашингтону, где се налази седиште ММФ-а, почела са: „Имам лоше вести“, а већ у првом минуту свог излагања на Светском економском форуму у Давосу рекла: „Имам добре вести“.

Између ове две крајности заправо стоје исте чињенице, које у својој основи имају прогнозу ММФ-а према којој ће трећина светске привреде ове године бити у рецесији.

„Сва три мотора глобалне економије, а то су Америка, Кина и еврозона значајно су успорила, и то у исто време“, објашњава Милош Вуковић, шеф одељења за инвестиције у компанији „RBC Global Asset“ из Канаде, због чега шефица ММФ-а мисли да глобална економија спава ходајући.

Према прогнози ММФ-а, половина еврозоне ући ће у рецесију. Али, највећи проблем, чини се, сада је Кина.

„Кина је успорила драматично у 2022. години због политике нултог ковида. Први пут после 40 година, кинески раст је био на нивоу глобалног раста или чак испод тог просека“, рекла је директорка ММФ-а за CBS news.

То да Кина расте спорије од остатка света није се догодило деценијама. Ова економија до скоро је расла по стопи од 7, 8 па чак и 10 одсто. Процењује се да је прошле године тај раст износио од 2,8 до 3,2 одсто. А светска привреда у просеку је расла 3,2 одсто. За ову годину очекује се раст глобалне економије од 2,7 одсто. А у Кини је и даље на снази политика нултог ковида.

Али, Кина није једини разлог због кога шефица ММФ-а каже да светска економија тренутно спава ходајући. Шефица ММФ-а израчунала је и колико кошта глобални трговински рат између Кине и Америке. Због тога глобална привреда годишње губи чак 1.500 милијарди долара. О коликом новцу је реч говори податак да толико износи укупни бруто домаћи производ (БДП) Руске Федерације. На Светском економском форуму у Давосу у рачуници је отишла и корак даље. Израчунала је колико, у најгорем сценарију, светску економију може да кошта то што су покидани ланци снабдевања, то што глобализација иде у супротном смеру.

„То је чак 7.000 милијарди долара годишње. А то су БДП Немачке и Јапана заједно“, рекла је Кристалина Георгиева. 

Има ли добрих вести?

Ако ће 2023. бити тежа од 2022. године, шта је онда добра вест из Давоса?

То што ће успоравање глобалне економије, највероватније достићи дно ове године. Најједноставније речено, добра вест је то што ће 2024. бити боља од 2023. године.

Али, три су изазова за то: рат, инфлација и камате. Рат у Украјини и даље траје. Инфлација, иако је почела да пада, и даље је висока. У еврозони је већа од 9 одсто, у Америци је већа од 6 одсто. А инфлаторни циљ и Европске централне банке (ЕЦБ) и америчких Федералних резерви (Фед) је 2 одсто. У Србији је, на пример, инфлација на крају прошле године износила 15,1 одсто.

Друга добра вест из Давоса је што ће инфлација ове године почети да пада. И у свету и у Србији. Међутим, ту се крије узрок још једне лоше вести из Давоса: камате ће наставити да расту. Јер, гувернери водећих централних банака растом камата обарају цене. Практично, тиме повлаче новац из система. Међутим, задуживање онда постаје скупље: и за привреду и за грађане и за државу.

Какве везе, међутим, ове поруке из Давоса имају с нама? То објашњава Милан Трајковић, заменик директора Сектора за статистику у Народној банци Србије (НБС).

„Како бисте комшници из Лесковца, одакле сте, објаснили зашто је за њену судбину важно оно што ће урадити директорка Европске централне банке Кристин Лагард, коју никад у животу није видела“, питали смо Трајковића.

„Зато што њена судбина зависи од две ствари“, одговара. „Један је извоз и то је разлог зашто имамо повећање плата и пензија. Од тога зависи финансирање јавног дуга. Од одлука Феда у Америци и одлука ЕЦБ-а зависи и какве ће бити каматне стопе по којима се наша држава задужује“, објашњава Трајковић. Јер, раст камата, осим што хлади цене, хлади и привредни раст, али подгрејава и дугове. Задуживање у еврима и доларима сада је скупље за све. Србија ће ове године морати да се задужи 7,8 милијарди евра. Све то како би покрила минус у буџету и на време измирила рате које доспевају на име старих дугова.

Занављање дуга у економији раде све државе и то није необично, али оно што је сада новост је што ће нови дуг бити скупљи, па креатори српске економске политике више неће моћи скупе старе кредите да мењају новим, јефтиним. Сада се дешава обрнуто. Јер на секундарном тржишту наше евро- обвезнице продају се по камати од 6, 7 одсто. А емитоване су уз камату од око 2 одсто. То су услови по којима би Србија сада могла да се задужи.

На ту чињеницу подсећа Милојко Арсић, професор Економског факултета. „Задуживање по ниским каматама је био резултат кретања у светској привреди. Пре две године сви су се задуживали по ниским каматама, па и Србија. Сада камате расту за све, па и за нас. Наше камате су веће него за европске земље“, каже професор Арсић.

Милан Трајковић из Народне банке Србије каже да ће, чак и уз задуживање по скупљим каматама, удео јавног дуга у БДП-у наставити да пада 1 одсто годишње. НБС рачуна да ће српски БДП расти брже од раста нашег јавног дуга.

Фактор Вокер

Може ли, ипак, и Србији и свету да се понови оно што Ернесто Талви, бивши министар финансија Уругваја, зове „фактор Вокер“? Поготово, јер Кристалина Георгиева, директорка ММФ-а, упозорава: „За земље у развоју раст камата може бити разарајући.“

О чему је заправо реч?

И Србија и свет су у сличној ситуацији били осамдесетих година прошлог века. Инфлација је и тада, баш као и сада, била глобални проблем. Томе је, баш као и сада, такође претходила енергетска криза. Свет је крајем седамдесетих прошао кроз два нафтна шока током којих је цена нафте скочила чак осам пута. Такође, томе је претходило и велико штампање пара, али и рат у Вијетнаму. Све то је почетком осамдесетих година прошлог века изазвало инфлацију која се проширила на цео свет. Занимљиво је, рецимо, како београдски недељник НИН 8. марта 1981. године објављује текст под насловом „Како осујетити пуч цена“.

„Пуч цена захватио нас је попут шпанских гардиста“, писао је овај београдски недељник. „Свакодневна поскупљења, што их доживљавамо на нашем тлу, неумерена и необјашњива, улетеше нам у станове.“

Мање је битно то што НИН прави паралелу са шпанским гардистима који су тада, под вођством пуковника Антонија Техера, покушали државни удар и са машинкама улетели у парламент, пуцајући у плафон. Оно што је битно за разумевање такозваног „фактора Вокер“ догодило се касније.

Наиме, Пол Вокер, тадашњи шеф Феда, покушавајући да се избори са инфлацијом повећао је камате чак 20 одсто. Успео је да обори цене, али је америчку економију, а самим тим и скоро цео свет, увео у рецесију. Неке задужене земље Латинске Америке, попут Аргентине, тада су банкротирале. Зато се сада, када се очекује да шеф Феда Џером Пауел подигне камате на 5 одсто, спомиње „фактор Вокер“ за Латинску Америку. Камате последично подиже и Европска централна банка. Очекује се да ускоро достигну 3,25 одсто.

„Многи су заборавили, али и Југославија је 1981. године банкротирала. То се тада звао мораторијум на отплату дуга, али то је de facto био банкрот“, подсећа професор Милојко Арсић. „Сада је мало вероватно да се тако нешто догоди. Али је извесно да ће задуживање бити скупље“, каже професор Арсић. 

Проблем број 1

Милош Вуковић из одељења за инвестиције „RCB Global Asset“ сматра да је то што ће централне банке наставити да дижу камате тренутно највећи проблем светске привреде. Занимљиво је, рецимо, како је у првој половини 2021. године, када је свет тресла корона криза, Милош Вуковић за Око магазин рекао: „Ковид криза више није тема, инфлација је светски проблем број један“.

Сада када цео свет тресе инфлација, Милош Вуковић каже: „Инфлација више није тема, успоравање привредног раста је светски проблем број један. Цене настављају да падају. Падају цене аутомобила, робе. Трошкови превоза робе вратили су се на ниво пре ковида, залихе расту. Због чега треба очекивати даљи пад цена робе у овој години. Цена нафте у Европи пала је 75 одсто од њене највише тачке“, објашњава Милош Вуковић зашто мисли да је инфлација за глобалну привреду завршена прича.

Њујорк тајмс пише да је и у Европи и у Америци достигнут инфлаторни врх. И да ће цене наставити да падају. Међутим, оно што Европску централну банку „држи будном усред ноћи“ јесте базна инфлација која наставља да расте. Она представља инфлацију из које су искључене цене хране и енергената, које су по правилу колебљиве . Због раста инфлације ЕЦБ, Фед али и остале централне банке не смеју да зауставе раст камата. Јер би то, сматрају неки, било прерано.

Међутим, има ставова да су водеће централне банке са повећањем камата почеле прекасно. То мисли и бивши амерички министар финансија Лоренц Лари Самерс. 

Узроци инфлације

Али, да се вратимо на почетак. Није све почело са ратом у Украјини.

Када је 2020. године свет погодио корона вирус, границе су биле затворене па су били заустављени и камиони с робом. Тако да делови за производе који се праве у једној, а склапају у другој земљи, нису могли да стигну на време. Због тога су се јавиле несташице. Покидани су ланци снабдевања и још тада је глобализација кренула уназад. И о томе ових дана на Светском економском форуму у Давосу говори Кристалина Георгиева.

Водеће светске централне банке су онда почеле да штампају новац како би помогле привреди и грађанима. Наштампано је више него икад - чак 20.000 милијарди долара. То чини чак четвртину укупног светског БДП-а. Тај новац, који се у теорији зове „хеликоптерски“, подељен је као помоћ грађанима и привреди.

Ова огромна количина новца онда се сударила са робом које није било довољно, али потрошачи су били спремни да плате више. Тако се целом свету догодила инфлација. Тако се инфлација у највећој мери догодила и Србији. Тачније, тако се Србији догодило две трећине инфлације, с тим што Србија новац није штампала, али је током претходне три године кроз неколико пакета помоћи грађанима и привреди потрошила скоро девет милијарди евра.

„Цене производа у еврима које увози Србија повећане су за 25 одсто. То је мера увезене инфлације“, објашњава професор Арсић. „Тачно је да смо увезли две трећине инфлације, али, истовремено, Србија је имала издашне фискалне подстицаје, експанзивну фискалну политику, која је помогла да се привреда Србије опорави брже. То је истовремено допринело да се повећа тражња и то је наш допринос инфлацији.“

Међутим, није све то било тако јасно 2020. године када је свет погодила корона криза. Неки од најбољих економиста света тврдили су да се због великог штампања пара инфлација неће догодити. Неки, попут нобеловца Пола Кругмана, сматрали су да су поскупљења резултат несташица неке робе, а не последица великог штампања пара. Други, попут Лари Самерса, сматрали су да је узрок инфлације велико штампање пара.

Аутори „Кварталног монитора“, који уређује професор Милојко Арсић, писали су да су узроци инфлације на страни тражње. Односно, да штампање пара утиче на раст цена. 

Политика камата

Народна банка Србије је од априла прошле године до данас 10 пута повећала референтну каматну стопу како би оборила инфлацију. Последњи пут то је учинила на састанку Извршног одбора одржаној 12. јануара. Референтна каматна, која је нека врста диригентске палице за динарске кредите комерцијалних банака, тада је са 5 повећана на 5,25 одсто.

Професор Милојко Арсић сматра да се са иницијалним повећањем камата у априлу закаснило, као и да је очигледно да је НБС прошле године чекала да прођу избори па да повећа камате.

Милан Трајковић из НБС то негира: „Одговор на то питање крије се у факторима који су довели до инфлације. Ако је питање да ли централне банке својим политикама могу значајније да утичу на инфлацију ако је она вођена на страни понуде, односно када су у питању проблеми у ланцима снабдевања, недостатак енергената и 10 пута веће цене енергената? Одговор је да не могу. Не би било велике разлике да смо кренули неколико месеци раније“, одговара Трајковић.

Ако су централне банке сада пред избором да оборе цене или да сачувају привредни раст, шта нас од та два сценарија, како грађане тако и привреду, више кошта? У Народној банци тврде да је инфлација већи трошак од оног који настаје растом камата.

„Узмимо као пример домаћинство које хипотетички троши 100.000 динара на храну“, каже Трајковић. „Ако је храна поскупела 30 одсто, онда то домаћинство даје 30.000 динара више за храну, а рата за стамбени кредит је порасла 5.000, 10.000 или 15.000 динара. Ту видите колика је разлика у економској штети коју прави инфлација и економској штети коју прави повећање каматних стопа.“

А економска штета коју раст камата прави компанијама видеће се на крају овог тромесечја, тврди Милош Вуковић из „RCB Global Assetа“: „У финансијским извештајима многих компанија тада ћемо видети минусе у пословању.“ 

Српска економија, инфлација и рецесија 

Катарина Станчић, истраживач у билтену Макроекономске анализе и трендови (МАТ) за најновији број ове публикације написала је са Миладином Ковачевићем текст под насловом „Да ли је 2023. година рецесије?“. За Око магазин Катарина Станчић тврди да су многи бизниси сада постали неисплативи: „Чак 70 одсто погона хемијске индустрије у Европи је затворено. Чак 50 одсто индустрије метала је такође затворено. Та производња не функционише зато што су цене топљења метала скупље од продајне цене на берзи. На пример, за топљење једне тоне алуминијума потребно је 5.000 евра, а тона на берзи кошта 2.000 евра“, објашњава Катарина Станчић.

Она упозорава и да је немачка Бундесбанка прогнозирала рецесију од минус 0,5 одсто за Немачку. „Рецесија је прогнозирана и за италијанску економију, а она је у далеко компликованијој ситуацији, јер је после Грчке то најзадуженија економија еврозоне. Њен јавни дуг износи 150 одсто БДП-а“, каже Катарина Станчић и подсећа да су обе земље наши најважнији спољно-трговински партнери.

Једним делом и због тога успорава и српска индустријска производња. Према подацима званичне статистике, врти се око нуле. У новембру прошле године у односи на исти месец 2021. године, имала је раст од свега 0,4 одсто. И то само због производње струје која је порасла око 8 одсто. Претходног месеца српска индустрија била је у паду. Пала је производња метала, хемикалија, гуме, пластике, подсећа Катарина Станчић.

Ако је у глобалној економији све тако повезано, хоће ли Србија, након што је увезла инфлацију, сада да увезе и рецесију? Према свим прогнозама, укључујући и Министарсто финансија и НБС и ММФ и МАТ и Квартални монитор, то се неће догодити. У зависности од тога ко прогнозира очекује се раст од 2 до 3 одсто. Али и за глобалну привреду ММФ прогнозира у просеку раст од 2,7 одсто.

„Светска економија спава ходајући, али пробудите се, ипак смо у Давосу“, рекла је 17. јануара Крситалина Георгиева на овом економском форуму.

Њујорк тајмс пише да Европа и Америка стоје на врху леденог инфлаторног брега. Иза тог брега цене падају.

Хоће ли, онда и српска економија преко тог леденог брега?

Ако је глобална привреда у зимском сну, хоће ли успети да остане будна?

Или је, кад сви спавају, теже држати очи отвореним?