Бермудски троугао
Горанка Матић: Немам тугу за старим временима štampaj
петак, 03. јун 2022, 20:30 -> 18:35
Како је фотограф постала из љутње што није добила други посао, а како је знајући само за „Тита и Слобу“ учила о другим политичарима да би их „обрађивала“, зашто јој је Зоран Ђинђић асистирао док је фотографисала, шта мисли о редакцијама са све мање фото-репортера, а шта о времену највеће доступности фотографије у историји, за Бермудски троугао говори Горанка Матић, фотограф и професорка фото-журнализма у пензији.
„Некад су ретки били писмени, па смо сад сви писмени, тако да ја не видим проблем у томе што данас сви могу да фотографишу. Немам тугу за старим временима. Али фотографија је као медицина, усмерена на разне ствари и специјализована. Ми, у Србији, то не признајемо.
Мислим да је то колегама напорно. Иако је важно на почетку проћи кроз све, радити у истом тренутку и политику и забаву, сликати храну, догађаје и у студију – не ваља. Исто је то као када бисте ви писали и о свадбама, Скупштини и о ликовној сцени истовремено", каже Матићева.
Гошћа седамнаесте епизоде подкаста о медијима одговара на питања о томе шта је радила са онима који се пред фотографом осећају „као да ће им извадити зуб“, како је „тезгарила“, зашто није фотографисала кришом, шта лажно види на фотографијама рата у Украјини и о својој улози у стварању „новог таласа“.
„'Идоли' су били врло самосвесна група, заједно смо смишљали ствари, били су образовани и знали су дух свога времена боље него ја. Моје је било да им будем подршка. То је као са редитељима, он је као бајаги направио филм, а триста људи иза њега. Ако имаш добру екипу, урадићеш добро.
Невоља је у томе што многи фотографи нису чували своје негативе. И стицајем околности, ја испадох звезда. Добро, нису лоше моје фотографије, али захваљујући томе што су доступне, постале су симбол новог таласа. Кад би оне нестале, појавиле би се неке друге.“
Искуство у гужви: Фотографије Горанке Матић
