Права фармацеутска мафија: Индустрија фалсификованих лекова, најбрже растућа криминална делатност на свету štampaj

Давно је поводљиви Дон Залучи (иначе базиран на стварном, легендарном мафијашу – краљу Детроита Џозефу Зерилију – сараднику Ал Капонеа лично) убеђивао великог Корлеонеа да подржи трговину наркотицима од стране мафије. Кум се опирао, сматрајући да су коцка, алкохол, чак и проституција – основне области деловања Коза ностре, и да тако треба и да остане.

Питам се, је ли на неком тајном састанку неке савремене мафијашке „Комисије“ најмоћнијих породица, попут оне имитиране у Кополином класику, постављено питање да ли се треба бавити фалсификованим илити лажним лековима? И можда је неки други, стари а стварни, и непознати нам Кум, размишљао о ризицима, не само на оперативном већ дубљем, чак и моралном нивоу – рачунајући број жртава такве делатности?

Да би коначно рекао... не. 

Најгори заједнички садржалац

А шта су уопште лажни лекови и зашто су толико опасни?

Сви фалсификовани медикаменти представљају огроман ризик по здравље, све до нивоа претње по сам живот због њиховог обједињујућег именитеља  – ниског квалитета производа. Они који нелегално справљају ове таблете, али и сирупе, креме, чак и инјекционе пен-ове и вакцине, очигледно нису заинтересовани за било какво обезбеђење њиховог квалитета, а камоли безбедности, нити их брине инспекција надлежног министарства.

У неким случајевима, истражитељи су открили да су ови илегални производи чак и садржали исправне активне састојке, нарочито оне баш јефтине, али да није постојала хомогена дистрибуција супстанце међу различитим дозама, која се може постићи само софистицираном и скупоценом опремом у великим производним погонима правих фармацеутских фабрика.

Стога је могуће наћи у једној таблети занемарљиву и неефикасану дозу кључне супстанце – на пример опиоидног аналгетика оксиконтина, моћног лека против болова – а у другој двоструку и потенцијално леталну дозу. То је, на пример, узрок драстичног пораста броја предозирања у САД у последњих неколико година – и до преко 100.000 мртвих годишње.

Штавише, фалсификатори додају у лажне лекове против болова, који се издају на рецепт изузетно ефикасан анестетик фентанил, 50-100 пута јачи од хероина! Тиме изазивају скоро па инстант зависност на опиоиде навучених пацијената, али и вероватноћу да их убију на месту. Свестан ризик, јер ионако има још 2,5 милиона других муштерија само у САД – којима треба тo исто.

Још више забрињавају ситуације проналажења правих отрова који имитирају изглед правих састојака, као што је мишомор, тешки метали, боја за путеве, восак за под, прах цигле – супстанце које нико при здравој памети не би ставио у уста. А које се користе просто јер конзистенцијом или бојом подсећају на неки од елемената правог лека.

Али тај пацијент не зна шта пије, и у томе је суштина проблема.

Микробиолошка онечишћења – то јест на те производе успут накачене којекакве бактерије и вируси, и други патогени који се покупе у изразито нестерилним подрумским лабораторијама и другим шупама и рупама у којима се исти справљају – да не помињемо. Заражавања разним болештинама, оштећења бубрега, јетре, срчани удари и алергијске реакције, па чак и стања коме, и коначно – смрт, само су неке од учесталих и широм света свакодневно евидентираних нежељених реакција оваквих „лекова“. Који не да не лече, већ управо супротно – разбољевају, и привремено или трајно угрожавају здравље конзумената, све до могућег, и уопште не тако ретког леталног исхода.  

Сваки сувишни проценат

Иако су статистички подаци о нивоу заступљености фалсификованих лекова на глобалном нивоу променљиви и благо речено дискутабилни, постоји релативно општа сагласност, пореклом од Светске здравствене организације, о томе да тај проценат варира између 10-15% светског фармацеутског тржишта у вредности. Што је незамисливо много. У неким регијама света, или пак појединачним земљама – нарочито у подсахарској Африци, југоисточној Азији и централној Америци – тај проценат иде и до 20, чак и преко 30 процената целокупног тржишта лекова!

Чак и у развијеним земљама са уређеним системима, набавке и дистрибуције лекова – у које се убраја и наша, где је проценат паушално одређен на до 1% – када се прерачуна у око 180-190 милиона евра од скоро 2 милијарде годишњег промета свих медикамената, то већ добија сасвим нову перспективу, зар не?

Уз то, и што је неупоредиво важније од статистике, је могућност да једна мала количина лажних лекова која се појави на тржишту може да се претворити у катастрофу по јавно здравље, као у случају фалсификованог сирупа за кашаљ који је према извештајима СЗО широм света – углавном источној Африци и на Блиском Истоку – убио више стотина људи, највише дечице до пет година старости у последњих годину и по дана.

Сви расположиви показатељи показују јасно да је учесталост проблема све већа. Висока зарада (нпр. једна бочица антиканцерогеног производа може да кошта више хиљада евра) и ниске казне у поређењу са другим нелегалним активностима, привлаче криминалне организације ка фармацеутском тржишту попут ноћних лептира светлу.

Истичемо од почетка италијанску (фармацеутску) мафију, али се у суштини највећи произвођачи оваквих квазилекова налазе у Индији, Кини, Пакистану, Мексику, чак и Северној Кореји! Користећи мреже дистрибуције разрађене за класичне дроге, они успевају да пласирају своје производе на циљана, најлукративнија тржишта западне и северне Европе, САД, Аустралије, Јапана, Јужне Кореје... Али се не либе ни да за маргиналну зараду преплаве и целе континенте попут афричког и јужноамеричког јефтиним антибиотицима – који уз то ни не делују. 

Чињенице које нам долази из релевантних извора, као што су СЗО, Савет Европе, Европска комисија, Светска трговинска организација и већег броја других међународних организација и тела које се делимично или потпуно баве овом проблематиком, као и самих фармацеутских кућа и њихових асоцијација, су мало је рећи забрињавајуће – а више алармантне и шокантне. У доба када смо после пандемије десензитивисани на сваке бројке, па и оне о смртним случајевима, бројка од 700.000 смртних случајева због лажних лекова ипак мора нешто да значи.

Још да нагласим како су већина тих жртава деца – која ама баш ништа нису била крива, нити су сама набављала лек, већ је он до њих дошао као наводно спасоносна терапија за маларију, сиду, туберкулозу, жуту грозницу... и није их спасио. 

Најбрже растућа криминална делатност на свету

Према подацима Интерпола у питању је најбрже растућа криминална делатност на свету са огромном зарадом, и без ограничења у погледу типа лекова и места фалсификовања. Глобална илегална индустрија лажних лекова према проценама поменутих тела годишње обрне од 75 до чак 200 милијарди долара, чинећи је „успешнијом“ од трговине класичним наркотицима.

Чак до 96% лекова који се продају преко нерегистрованих сајтова су фалсификовани, а према подацима СЗО сваки други лек који се прода онлајн је лажан, чак и у земљама где је тај промет дозвољен. Очигледно је да пацијенти који тако набављају медицинске производе то чине улазећи у непотребан ризик по здравље. Али, то се још колико-толико може контролисати, нарочито у земљама као што је наша – где је промет лекова преко интернета забрањен. Па је стога и порука једноставна и јасна: не купујте лек било где осим у физичкој апотеци.

Ипак, криминалне мреже, праве злочиначке организације које делују не само преко националних граница већ читавих континената, сада чине нешто много опасније: препознајући велику зараду која се крије у скупим лековима, нападају и легалне ланце дистрибуције – велепродаје и апотеке. 

Шта се фалсификује

Али, који се то лекови уопште кривотворе?

Најједноставнији одговор је... сви. Скоро да нема познатијег лека, или терапијске групе која у овом или оном тренутку, негде на планети бар једном није фалсификована. Наравно, постоје фаворити и трендови. Пре свега, диктирани потражњом и платежном моћи муштерија. Драстичне су и разлике у зонама интереса. У Африци ће се чешће фалсификовати лекови против ХИВ инфекције или маларије, док ће у развијеним земљама, где су такве болести ретке, фокус бити на неким другим, мање есенцијалним али итекако познатим производима.

Деловаће помало смешно, али један од главних фактора непролазне популарности конкретне групе препарата на илегалном онлајн тржишту лажних лекова... је стид. Стид да се уђе у апотеку и пита за конкретан тип производа, и истрпи евентуални поглед најчешће жене за рецептуром – фармацеуткиње или техничарке. Зато је лакше и мања срамота купити то преко интернета.

Резултат свега наведеног је да су најчешћи „брендови“ који се могу набавити преко илегалних канала дистрибуције дуго година у развијеним државама били лекови за лечење еректилне дисфункције, односно мушку потенцију, попут силденафила (Viagra©) и тадалафила (Cialis©) – односно њихове генеричке паралеле попут индијске Камагре и безброј других. Њих чак можемо открити како се рекламирају и по бандерама у сваком већем месту у Србији.

Често су присутни у илегалном промету и они лекови за које је на многим тржиштима употреба ограничена– односно издају се искључиво преко рецепта који није лако добавити. То су пре свега разноразни психоактивни производи – препарати за смирење, антидепресиви и моћни опиоидни лекови против болова. Као и наравно, прави лекови за хемијски потпомогнуто мршављење – нарочито у последње време преко друштвених мрежа и од познатих личности бесомучно рекламирани семаглутид (Ozempic©).

Кризе попут недавне пандемије КОВИД-19 генеришу привремене потребе тржишта за различитим лековима, као што је на пример и даље популарни ивермектин – за којег никада није доказана ефикасност против САРС-КоВ-2 вируса. А чак су се током пика интересовања за имунизацију појавиле и лажне вакцине против короне!

Лажни дијететски суплементи су нови тренд у овој области, што практично значи да криминалци користе ове мање регулисане производе као носаче за активне састојке из лекова, или као алтернативу за скупље лекове.

Имајући у виду пораст броја фалсификованих лекова у Европи али и региону, као и забрињавајући тренд да се уместо досада најчешћег фалсификовања рекреативних лекова („lyfestyle medicines“), као што су поменути производи за еректилну дисфункцију и мршављење, анаболички стероиди или препарати за раст косе, све чешће кривотворе лекови за животно угрожавајућа стања и болести („life saving medicines“), нпр. Антинеопластици, лекови против рака, затим лекови за имунолошке поремећаје, ретке болести и хронична стања попут дијабетеса и кардиоваскуларних проблема, јасно је једно. Да се сви актери здравственог система – од фармацеута и другог особља у апотекама, лекара свих могућих пракси и други надлежни органи – са овим проблемом морају суочити што радикалније, како кроз законске одредбе тако и у погледу раду на терену, почев од свести да проблем постоји. И у нашем дворишту.

Коначно, неопходно је подизање и одговорности код опште јавности о опасности од фалсификованих лекова. Пре свега понављањем чињенице да се набавком лекова изван легалног дистрибутивног ланца, односно апотека, вишеструко увећава ризик од присуства оваквих производа на тржишту – јер где има потражње биће и понуде. Али и да тиме расте и ризик самих пацијената да постану не само жртве преваре, већ и буквалне жртве тровања или нелечене болести. 

Уже гледано, фалсификовање лекова и онлајн трговина лековима су две блиско повезане појаве које су недавно достигле веома опасне размере, посебно због њиховог утицаја на јавно здравље. Без интернета, друштвених мрежа и паметних телефона, трговина лажним лековима се никада не би проширила до те мере у последњих неколико година, нарочито у развијеним земљама – али и у Србији.

Онлајн мафија

Коришћење интернета и пратећих онлајн решења за лаку и дискретну комуникацију омогућава правим правцатим локалним криминалцима, али и члановима организованих криминалних мрежа да продају потенцијално опасне производе у великим количинама, и то директно купцима, а заобилазећи све уобичајене и сигурне канале дистрибуције.

Осим тога, није лако позабавити се онлајн тржиштем фалсификованих лекова због техничких и правосудних проблема: на пример, они који воде овакву „трговину“ довољно су паметни да редовно сами обарају сајтове, или пак делују преко друштвених мрежа, затворених група за комуникацију на Viber-у, WhatsApp-у, Telegram-у, па чак на скривеном, тајном делу интернета – дубокој мрежи Deepweb или мрачном интернету Darknet. Све како би се избегли покретање истражних и кривичних поступака полиције и тужилаштва.

Ризици везани за ово илегално тржиште су још већи данас, јер изгледа да купци, односно пацијенти, потцењују опасност. Процењује се да се више од два милиона Европљана сваки дан ослања на самомедикацију и посету сајтовима и форумима на којима наручују лекове не питајући пре тога никога за професионално мишљење.

Контрола ове, условно речено паралелне мреже, скоро је па немогућа због њене невероватне динамике и управо је то правац нових развоја како илегалне трговине уопште, али све више, трговине лековима или нечим што на лекове подсећа. Могућност да купите најразличитије производе „испале из камиона“, односно крадену, шверцовану, или мимо пореских контролора произведену и дистрибуирану робу, по наравно значајно нижим ценама од званичних места продаје укључујући и апотеке, експлодирала је у последње време на друштвеним мрежама.

Изгледа да су времена шанера који робу ваљају из гепека или станова на периферији прошла. Ово ново доба им наравно погодује, и питање је када ће и како уопште било која држава или међународна заједница моћи да стане на пут овом сивом тржишту, односно сајтовима, страницама и постовима који се појаве као печурке после кише, и исто тако нестану према потреби. А све на плодном тлу и за промет лекова на црно, од којих су већина фалсификати.

Штавише, нова филозофија која се пропагира од прошле године, нарочито из Италије, земље одакле долази велики број крадених лекова, јесте да све лекове који макар и на кратко изађу из легалног ланца снабдевања – треба сматрати фалсификатима. Зашто?

Па, пре свега, јер се не зна на који начин су чувани, нарочито ако се ради о производима за које је неопходан такозвани „хладни ланац“, односно да се константно чувају на температури од рецимо 2-8°C. Чак и за друге лекове који се могу да се држе на собној температури нема гаранције да нису били изложени Сунцу, влази, пали на под... и  да се тако развио неки нуспроизвод, потенцијално токсичан а свакако непознат и нежељен. Односно најпростије: ти лекови су лажни јер је лажирано њихово порекло, и то је више него довољно. Стога тако и појам „шверцованог“ лека треба да оде у прошлост. 

Понуда која мора да се одбије

И за сам крај – пар сочних примера како то делује насловна „права“ фармакомафија.

Један од кључних случајева који је показао вунерабилност здравственог система конкретно у ЕУ, а посебно комплексног модела набавке лекова са већим бројем актера које је тешко контролисати, јесте такозвана „Операција Вулкан“, позната и као „Случај Херцептин“, који је започет 2014. године са истрагом која се развлачи ево већ десету годину.

Овај случај је покренут након упозорења од стране медицинских сестара на одељењима онколошких института и болница у Немачкој. Оне су приметиле две ствари. Најпре, како пацијенткиње после хемотерапије након одстрањивања дојке због канцера не добијају уобичајене нуспојаве. А онда и како су гумени чепови на бочицама из којих су извлачиле лек – Херцептин© (трастузумаб) за инфузију – већ бушени, па су рупице невешто маскиране лепком и лаком за нокте.

Испоставило се да су бочице и паковања украдене из болница у Италији, поново коришћене, односно фалсификоване тако што су пуњене обичном водом, и изнова уведене у легални ланац снабдевања односно у болничке апотеке других земаља. Лекови су били праћени и лажним документима од стране неких неовлашћених али чак и потпуно ауторизованих велепродаја – саучесника у криминалној шеми.

Заплене фалсификованих бочица су спроведене од стране надлежних у Немачкој, Финској и Великој Британији, а доказана је дистрибуција овог фалсификованог лека и у другим државама Уније. Након темељне истраге од стране италијанске полиције и Агенције за лекове АИФА, идентификовани су додатни лекови који су украдени у Италији и такође касније увођени у болнице у другим државама, опет уз одговарајућу, али фалсификовану документацију о квалитету и аутентичности. А све то је чинила криминална организација повезана са моћном италијанском мафијом из региона Напуља – Камором.

У лето 2015. године, у организованој акцији на 8 локација широм Италије ухапшено је 60 људи, а крађе лекова из болница, којих је било и до 3 недељно пре тога, ефективно су заустављене на дужи период.

Важно је напоменути како је цео овај процес, који због своје сложености изузетно отежава посао тужилашту и судовима, омогућен кроз саучествовање више компанија и организација које су имале формална седишта на Кипру, у Мађарској, Летонији, Румунији, Словачкој, Словенији и Грчкој. Оне су издавале лажне фактуре како би се реализовала продаја украдених лекова од стране овлашћених велепродаја из Италије и са Малте. Те велепродаје, односно брокери лекова, потом су извозили ове производе на друга тржишта ЕУ. Компликовано, зар не?

Далеко се дошло од курпулентног, беспризорног човека у белом оделу који рекетира бакалнице из Кума 2...

Много фришкији случај десио се прошле, 2023. године, када су италијански карабињери специјализовани за управо фармацеутске злочине, открили логистичку базу криминалне групе која је деловала из мини-државе Сан Марина. Истражитељи су идентификовали подземну лабораторију у забаченом селу, намењену за производњу, обележавање и паковање допинг производа који се користе у теретанама али и на спортским такмичењима.

Полиција је запленила велике количине допинг супстанци у облику бочица, таблета, капсула, боца и амбалаже, све намењене продаји у Италији, као и око 180.000 евра у готовини. Осумњичени је наводно увезао чисти Нандронол, анаболички стероид класификован као наркотик у Италији, а његове руте трговине протезале су се широм Европе па све до Кине.

А оваквих случајева има сваке године, и све више.

У закључку, ако већ немате ту несрећу да живите у неког убогој средини где играте фармаколошки руски рулет јер је сваки трећи лек лажан, а ви немате избора па их купујете на пијацама или вам стижу као преусмерена „хуманитарна“ помоћ, просто – немојте. Немојте куповати лекове преко интернета. Нема тог попуста, доступности или стида који је вредан вашег здравља, а можда и самог живота. Будите јачи од тог искушења, а пре свега паметнији.

„Не будите будала која плеше на концима у рукама моћника.“