Стопе економског раста у 21. веку за источноевропске земље и пројекције развоја Србије до 2027. године

У периоду 2000-2022. наша земља остварила је просечни привредни раст од 3,6%, те се домаћи БДП кумулативно повећао за 116%. Ово су прорачуни аутора базирани на официјелним подацима Републичког завода за статистику, односно Међународног монетарног фонда, који су објављени 11. октобра 2022.

Наравно, кључно питање је како се наша земља позиционира међу земљама са којима има смисла да се поредимо (привредни раст по природи ствари мора и јесте скоро дупло бржи од оног на Западу, због њихове више базе), а то су бивше социјалистичке земље Европе. Анализа која следи обухватила је свих 20 земаља централне и источне Европе које су до краја 1980-их имале неку форму социјалистичког система.

Закључци до који смо дошло су релативно задовољавајући када су у питању перформансе српске привреде. Од двадесет бивших социјалистичких земаља, по стопи раста БДП-а у посматраном периоду Србија се налази у првој четвртини (тачније дели 5. место са Пољском) и знатно је изнад непондерисаног просека за све посматране државе.

Али, ако посматрамо цело раздобље тзв. транзиције (од 1991), стање је очекивано лошије, будући да просечна стопа раста у целом том периоду износи тек 1% (двоструко ниже од просека за обсериваних 20 држава), те је кумулативан прираст БДП-а Србије скромних 36% (1991-2022). Наравно, највећи део објашњења лежи у „слободном паду" домаће економије почетком 1990-их, али и у том погледу нисмо изузетак, будући да је значајан број обсервираних земаља имао снажну транзициону рецесију.

Међутим, подаци из чувене Медисонове базе, који инкорпорирају куповну моћ (која је спорије падала 1990-их и брже расла током година овог столећа, на шта указује и скоковит раст зарада у последњих двадесетак година, које би почетком наредне године у просеку могле бити три пута више него што су биле пре две деценије, изражено у еврима), показују да је кумулативан прираст националног дохотка Србије од 1991. до 2022. 62% (у анализу смо укључили и податке ММФ за 2019-22). Иначе, и за период од 2000. подаци из истог извора указују на знатно повољнију економску слику наше земље. Наиме, ово мерење указује да се укупна производња (БДП-а) повећала скоро два и по пута (тачније, за 149,1%).

На основу базе података ММФ-а (као и пројекција исте институције, закључно са 2027) израчунали смо просечне стопе раста за четири периода: 1991-2022; 2000-2022, 2010-2022, те 2000-2027. која обухвата и пет долазећих година, односно пројекције раста БДП-а за дате земље у том периоду. Просечне стопе раста, као и кумулативан прираст БДП свих посматраних земаља дати су у табели:

Брзина транзиције

Посматрајући раздобље од практичног почетка транзиције (тачније од 1991), па закључно са пројекцијом за ову годину, види се да најбоље перформансе имају социјалистичке земље Централне Европе (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, укључујући и Словенију), као и државе Балтика.

Ове државе почињу тржишне реформе већ 1990. и релативно брзо остварују брз напредак, што одсликава значајан раст њиховог БДП-а, али и осталих важних индикатора попут просечних нето плата које су у већини ових држава између 900 и 1.100 евра. За Русију је критична тачка дубока криза 1998, након чега је почео снажан опоравак, повезан са растом цена енергената, али који је у више наврата пресецан (2008-09, 2014-15, 2020, те коначно 2022). Бугарска и Румунија су нешто спорије у процесу транзиције, али је у другом делу деведесетих је ипак постигнут одређени прогрес. Украјина и Молдавија су специфични случајеви због тзв. реформског замора и ратова, док је Белорусија задржала елементе старог система.

Земље тзв. Западног Балкана су углавном касниле почеле тзв. процес транзиције, што се негативно одразило на кумулативни прилив страног капитала, последично ниску инволвираност у глобалне ланце снадбевања те низак ниво интегрисаности у међународну привреду (што се најбоље види кроз веома низак ниво извоза per capita свих држава тог региона).

Услед међународних санкција, распада тржишта СФРЈ, те фактичког губитка могућности пласмана на незахтевна тржишта источне Европе, домаћа економија суочила са драстичним привредним падом од 1990. те закључно са крајем 1993, када је скоро преполовљен ниво БДП-а. Истовремено, транзиционе економије Централне Европе, након ни изблиза тако драматичне рецесије у првим годинама 1990-их, показале су солидан раст (од 3,2%) у периоду од 1995. до 2000. У исто време, Србија је бележила скроман привредни раст у истом раздобљу (1,3% просечно), и то са веома ниске базе услед претходног драматичног пада привредне активности.

Након тога, српска привреда је остварила солидан просечан раст у периоду 2000-22. од 3,6%, што је више него непондерисани просек за 20 посматраних земаља (који износи 3%). Слична је ситуација када у анализу убацимо и прогнозиране стопе раста од стране ММФ-а за период до 2027. Наиме, просечни привредни раст Србије би у првих 27 година овог века требало да износи 3,6%, што је за пола процентног поена више него просек за обсервираних 20 земаља у транзицији. Иначе, и у периоду 2010-2022, када се глобални раст иначе успорио, економија Србије је такође брже просечно повећавала свој БДП него посматраних 20 земаља у просеку (растући 2,4% наспрам 2,1%).

Економске перспективе Србије до 2027.

Резултати дакле нису обесхрабрујући иако критички тон јавности наводи на таква размишљања. И перспективе, чини се, нису лоше. Наиме, у новом, јесењем, Извештају о светским економским изгледима (World Economic Ouotlook), ММФ пројектује раст Србије ове године на 3,5% и следеће на 2,7%, што је, имајући у виду ризике рецесије широм света, био релативно добар резултат.

ММФ предвиђа да ће српски БДП повећавати релативно брзо након 2023. (просечно 4%). Тако ће БДП по становнику порасти са процењених 9,2 хиљада долара ове на 14,5 хиљада текућих долара 2027, док ће БДП по куповној моћи са 24 хиљаде долара бити увећан на 33.000 долара у 2027.

У ММФ-у сматрају да ће стопа инвестиција, која је кључни генератор привредног раста, као удео у БДП-у, бити релативно стабилна (задовољавајућих око 26%) током посматраног петогодишњег раздобља. Прогнозе за фискални дефицит (консолидовани јавни приходи умањени за консолидоване јавни расходе, тј. јавну потрошњу) указују да ће он већ следеће године пасти на 1,4% БДП-а. Стога није изненађење да се предвиђа тренд опадања јавног дуга у целом раздобљу (на скромних 41,4% БДП-а у 2027).

ММФ процењује да ће се стопа незапослености благо смањивати, достижући 8,7% у 2027. Дефицит текућег рачуна Србије ће се, након високих 8,4% БДП-а ове године, практично константно смањивати у наредном петогодишту, спуштајући се на задовољавајућих 4,8% БДП-а на крају посматраног раздобља.

Генерално, извештај ММФ-а даје повода за оптимизам. Међутим, доза опреза није наодмет, имајући у виду да су прогнозе ове међународне организације генерално оптимистичне. На крају крајева, замислите да ММФ прогнозира кризу - она би се скоро извесно десила узимајући у обзир утицај ове финансијске институције на понашање тржишних актера.