Драгољуб Дража Петровић: Ђилас нема утицаја на Данас štampaj

„Публика је подељена на ровове и чак кад нам неко ко је мањи ешалон од Вучића да изјаву то изазива невероватан бес код наших читалаца. Они су привржени Данасу и сматрају то издајом, иако наши принципи нису никада били да будемо једнострани. Оваква ситуација у новинарству публици ствара очекивања да више нема две стране. Љуте се и опозициони политичари, јер сматрају да је Данас њихов," каже за Бермудски троугао Драгољуб Дража Петровић, главни и одговорни уредник дневног листа Данас.

Гост осме епизоде подкаста о медијима говори о улози Данаса у креирању таквог укуса публике, о односу тог листа према власти, захтевима новог власника и променама које се су у Данасу догодиле након што постаје део Јунајтед медија групе.

„Бесмислено је да неко од нас очекује да ћемо критиковати (Драгана) Шолака. Не знам ни једну редакцију која критикује власника. А кад пишемо текстове о сукобу Телекома и СББ стављамо дисклејмер да смо у њиховом власништву. Само ненамерном омашком се дешава да понекад прескочимо да се оградимо. Шолака не познајем, никад га нисам видео и немам његов број телефона, тако да ми немамо никакав утисак да нам је он власник. Корпоративна логика доноси неку сигурност, али тешко се, на пример, навикавамо на стално пуњење сајта. Идеал новинарства није ни да се укуцавате на радном месту, та правила су у штампаним медијима бесмислена. Главни уредник не треба да буде задњи у менаџменту, него први међу новинарима и покушавам ствари да решавам тако."

Петровић говори о томе како је на Равну гору ишао као члан СПО-а, пореди стање у медијима са деведесетим годинама прошлог века и његовим првим годинама у новинарству, у листовима Борба и Наша борба, где се обрео након што га је мама пријавила у новинарску школу, иако новинарством није мислио да ће се бавити. „Завршио сам у црној хроници, јер тиме нико није хтео да се бави и зато што је један мој друг био у чувеној Магдињ групи, па сам о томе знао много. Тако сам почео да пратим Арканову странку и да после идем на ратишта. Тад ми је то изгледало бенигно, а сад бих размислио да ли бих се толико замерао неким ликовима. Али црна хроника је сектор који вас најлакше избаци на површину, јер се чита, па ми је добро дошло да не морам да правим текстове са пијаце."