Међународни монетарни фонд и Србија: Од љубави до мржње и назад

Главна критика ребаланса буџета која може да се чује ових дана је да држава није добро планирала. А држава је, чини се, урадила баш све онако како је планирала.

Наравно да су креатори економске политике у новембру знали да ће и ове године имати трошкове по основу пакета помоћи грађанима и привреди, поготово што су неке од мера и прошле године најављиване. Ако и обим помоћи грађанима и привреди није могао у потпуности да се предвиди, расходи за инфраструктуру сигурно јесу, а они се ребалансом такође повећавају за око 330 милиона евра.

Шта се, међутим, променило од новембра до данас? Само једна ствар. Србија тренутно нема аранжман са ММФ-ом. Претходни програм истекао је у фебруару ове године, а нови аранжман из предострожности још није склопљен. Иако је договор о новом аранжману постигнут, борд директора ММФ-а би програм са Србијом требало да одобри тек крајем јуна.

У преводу, буџет који је скоцкан у новембру морао је да прати неки фискални оквир који је поставио Фонд. Овај, скоцкан ових дана, не мора.

Тренд кретања јавног дуга

У вакууму између два аранжмана дефицит у буџету је повећан са три на 6,9 одсто. ММФ, је иначе, приликом кројења буџета за ову 2021. годину као фискални праг поставио границу од три одсто дефицита, јер тај ниво минуса у каси гарантује да ће јавни дуг Србије остати стабилан.

Наравно, нико ММФ-у овде ништа није подвалио у смислу да су српске власти радиле нешто без знања Фонда. Јер је управо у недељама кад је кројен ребаланс Србија са Фондом имала консултације по члану 4. Статута ММФ-а, по коме ова финансијска институција има увид у финансије. За разлику од аранжмана, када Фонд даје оцене, у овом случају само скенира макроекономску ситуацију. Једноставније речено, овај контролни није био за оцену.

Ипак, кључна разлика између две државне касе које је од новембра до данас скројио министар финансија Синиша Мали је у томе што ребаланс изгледа мења тренд кретања јавног дуга Србије.

Прошлу пандемијску 2020. годину Србија је завршила са минусом у буџету од рекордних 8,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), или свега онога што грађани и привреда створе за годину дана. Преведено у паре, наш дефицит био је око 3,7 милијарди евра.

Минус у буџету и јавни дуг

Буџетом за 2021. годину било је планирано да се Србија држи такозваних мастрихтских критеријума (правила која важе за земље ЕУ), по којима мањак у каси не може бити већи од три, а јавни дуг од 60 одсто БДП-а. Ни у овој, ни током претходне финансијске кризе многе земље чланице ова правила нису поштовале. Али многи светски економисти, попут Оливијеа Бланшара, некадашњег главног економисте ММФ-а, сматрају да за земље у развоју праг јавног дуга мора бити нижи него за развијене економије, које се најчешће задужују у својој валути, а уз то имају и могућност штампања пара.

Прекројена државна каса, међутим, уместо стабилизације јавног дуга, по свему судећи, увећава укупан ниво државних дуговања. Фискални савет је рачунао да би, са овим увећањем дефицита, јавни дуг до краја године могао да достигне 61 до 62 одсто БДП-а, што је, кажу, претерано за земљу попут наше. Министар финансија Синиша Мали, са друге стране, током расправе о ребалансу уверавао је посланике да јавни дуг неће прећи границу од 60 одсто. 

На крају прошле године укупна државна дуговања износила су 57,4 одсто, односно 26,7 милијарди евра.

Шта кажу бројке? Шта је оно што је у ребалансу највише увећало расходе, осим 330 милиона евра намењених за инфраструктуру и улагања з екологију? Издвајања за помоћ привреди већа су од 700 милиона евра. Тек десети до тог износа усмерен је за секторе који су највише погођени кризом, као што су хотелијерство, угоститељство, аутобуски превоз и самостални уметници. Преостали износ односи се на исплату минималне зараде целом приватном сектору.

После прошлогодишњих 100 евра, друга тура такозваног „новца из хеликоптера" буџет ће коштати око 450 милиона евра. Толики су издаци у ребалансу за исплату два пута по 30 евра за све грађане Србије, плус 50 евра за све пензионере. Кад се на то дода и 60 евра које ће добити сваки незапослени и још 100 евра за све српске грађане на Косову, укупна помоћ становништву достиже пола милијарде евра.

Шта раде други

Сличне антикризне мере доносе и друге земље, али су наши пакети актикризних мера били међу издашнијима у региону, укључујући и пакете „новца из хеликоптера", у чему смо били јединствени. Ми смо на три пакета помоћи потрошили око 8 милијарди евра, што је више од 17 одсто БДП-а. По величини интервенција, можемо да се меримо са свега неколико земаља у окружењу.

Словенија, која је чланица ЕУ, до сада је потрошила скоро девет милијарди евра на чак осам пакета помоћи, што је, према нашој рачуници, више од 18 одсто словеначког БДП-а.

Занимљив је и случај Пољске која је само у првом таласу пандемије на антикризне мере потрошила чак 13 одсто БДП-а. Други пакет помоћи пољској привреди био је нешто јефтинији (1,7 одсто).

Албанија је, на пример, кроз три пакета помоћи такође помогла грађанима и привреди. Али, укупан трошак у прошлогодишњем и овогодишнем буџету износи свега 3,6 одсто.

Развијене европске економије биле су галантне. Немачка је на три ковид пакета потрошила чак 350 милијарди евра, што је више од 10 одсто немачког БДП-а.

И помоћ коју је Аустрија давала својој привреди и грађанима била је издашна и само до краја јуна прошле године достигла је више од 13 одсто БДП-а. До краја године Аустрија је још једном помогла својим грађанима, али је та интервенција била испод два одсто БДП-а.

Они који не воле ММФ вероватно прижељкују сценарио у коме би Србија, попут Боливије, једне од најсиромашнијих држава Латинске Америке, најурила кући озлоглашене кредиторе из Вашингтона. После оставке дугогодишњег левичарског лидера Ева Моралеса 2019. године, привремена влада Жанин Ањес задужила се код МФФ-а. Када се непуну годину дана касније Моралесова социјалистичка странка МАС вратила на власт, Боливија је у фебруару ове године демонстративно вратиле цео кредит у износу од 346,7 милиона долара, са све каматама. Боливијска банка тада је саопштила да је овај зајам био „нерегуларан, финансијски неповољан и да је изазвао милионске трошкове за боливијске пореске обвезнике".

Историја односа

Међутим, шта се у Србији догађа кад оде ММФ? Подаци показују да, по правилу, у периоду кад наша земља нема аранжман са Фондом буџетски дефицит расте.

На пример, 2005.  године када је истекао трогодишњи аранжман Србије са ММФ-ом, консолидовани буџет је био у суфициту од један одсто. За три године, колико Србија није имала програм с Фондом, дефицит је порастао и на крају 2008. године достигао 2,5 одсто.

Следећа 2009. година била је кризна, тада су се ефекти Велике депресије прелили и на нашу земљу па је минус у каси био 4,2 одсто. Те године у јануару Србија је ушла у нови програм са Фондом, а дефицит се у кризна времена кретао од 4,3 до 4,5 одсто.

Аранжман је истекао у пролеће 2011. године, а влада Мирка Цветковића затражила је нови програм са Фондом. Пред изборе 2012. аранжман је прекинут, јер је Цветковић, који је тада био министар финансија, ставио испод црте расходе веће од 30 милијарди динара. Делегација Фонда је тада напустила преговоре и демонстративно првим авионом из Београда отишла за Вашингтон. Те године, када је дошло и до смене власти, а дефицит у буџету достигао је чак 6,4 одсто.

Следеће, 2013. године био је 5,1, а 2014. године мањак у нашој каси био је један од највећих у Европи (6,2 одсто).

Следеће, 2015. године Србија је поново ушла у аранжман са Фондом, тада је и почео процес фискалне консолидације, који је подразумевао и тешке мере смањења плата и пензија. На крају те године дефицит је био 3,5 одсто, да би 2016. пао на 1,2 одсто. Наредне две године наш буџет је био у суфициту, а 2019. године на нивоу целе године имали смо тек благи дефицит од 0,2 одсто. Све време Србија је имала програме са Фондом.

Година ковида

Прошла година била је кризна, па је неупоредива, а Србија је, када се посматра БДП, остварила добар резултат. Није била прва, како су тврдиле наше власти, али јесте пета економија у Европи, што је добар резултат. Како је саопштио Евростат, званична статистика ЕУ, најбољи резултат имала је Ирска, која је остварила раст од 3,4 одсто. Иза ње на табели је Турска са растом од 1,8 процента. Следе Норвешка и Литванија са минусом од по 0,8 одсто и Србија са стопом од минус један одсто. Али је дефицит у буџету био рекордних 8,1 одсто.

Ако ће дефицит, судећи према ребалансу, ове године износити око седам одсто, нови аранжман са ММФ-ом можда је и најбоља ствар која може да се догоди Србији, не због кредитних аранжмана који у овом тренутку Србији не требају, већ због међународног кредитног рејтинг. Да, истина је да се земља у коју дође делегација из Вашингтона добровољно одриче свог фискалног суверенитета и предаје га у руке другима. Али, новија српска историја показује да кад год ММФ одавде оде, у буџету настаје фискални харикири. Ко год овде био на власти, за пореске обвезнике Србије увек се највише исплати кад су креатори фискалне политике под неком врстом контроле.