Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света štampaj

Саопштење америчког председника од 16. јула, када је најавио да ће преко 150 земаља обавестити о новим царинама уколико што пре не коригују своју „неправедну“ трговинску политику према САД, није ни за кога било превелико изненађење. Наиме, Доналд Трамп је у априлу увео царине за огроман број држава, а недуго потом их је паузирао на 90 дана како би се преговарало о појединачним споразумима. Будући да се тромесечни „грејс“ период завршио, Трампова „писма“, којима опет одлаже примену за неколико седмица, изгледају као наставак започете политике.

Председник САД је већ 8. јула послао писма на двадесетак адреса, у којима је навео висину нових царина на робу увезену у САД из тих држава. Нови основни нивои царина углавном се крећу од 20% до 40%. Нешто пре тога, Трамп је најавио царину од 35% на канадске производе, а недуго затим царине од 30% за ЕУ и Мексико.

Поред Јужне Кореје и Јапана, које би требало да оптерети царинама од по 25%, Трамп је изнео планове за царину од 40% на робу из Мјанмара и Лаоса, 36% на робу из Тајланда и Камбоџе, 35% на робу из Србије и Бангладеша, 32% на Индонезију (за коју је потом објавио да је са њом постигао „дил“), 30% на робу из Јужне Африке, те царине од 25% на робу из Малезије и Туниса.

Већина санкцијама погођених земаља су економије релативно мале величине. Имајући у виду њихов слаб левериџ, тј. могућност да у преговорима условљавају америчку страну, најбоље чему се могу надати је да ће санкције бити одложене, те да ће се од њих на крају одустати. Наиме, маргинална вредност увоза САД из ових држава је оно што им иде на руку. Тако би се Трамп могао показати дарежљивим не губећи пуно.   

Иначе, амерички председник је одвојено најавио царине за кључне секторе, као што су челик и аутомобили, наводећи забринутост за националну безбедност. Запретио је повећањем царина на друге производе, као што су фармацеутски производи и полупроводници. Све ове најављене мере иду уз паузиране „реципрочне царине“, те ће ступити на снагу почетком августа, укључујући и оне на увоз бакра и дрвна грађе.

„Посебан третман“ овога пута добио је Бразил, будући да је Трамп запретио царинама од 50% на увоз из ове земље почев од 1. августа, све док се не одбаце оптужбе против бившег председника Болсонара због навода да је био умешан у покушај пуча након председничких избора 2022. То није све, Трамп је навео да је Бразил наштетио америчким компанијама, посебно у областима дигиталне трговине и услуга електронских плаћања.

Међутим, Трампова царина од чак 50% за Бразил поставља преседан с обзиром на амерички трговински суфицит са том земљом, и то не само 2024. и 2023, већ последњих деценију и по кумулативно. То је потпуно неусклађено са свим осталим царинама, које су углавном биле засноване на билатералним дефицитима.

Трамп је ове недеље такође изјавио да ће свакој земљи „која се слаже са антиамеричком политиком БРИКС-а бити наплаћена додатна царина од 10%.“ Председник Бразила Лула де Силва је одбацио наводе Трампа, рекавши да је „покушај мешања у бразилско правосуђе тежак напад на национални суверенитет“.

Иначе, до сада је Трамп склопио два трговинска споразума – са Великом Британијом и Вијетнамом. Он је, поред тога што је рекао да је направљен дил са Јапаном (Токио је пристао на царине од 15%) и са Индонезијом, такође објавио оквир за споразум са Кином, међутим, његови детаљи су нејасни.

Према процени агенције за рејтинг „Фич“, ефективна царинска стопа САД-а могла би да скочи на 19,4% ако 1. августа 2025. веће реципрочне царине и дажбине на бакар ступе на снагу. У сценарију са додатних 25% царине на полупроводнике и њихове електронске деривате, као и фармацеутске производе, ефективна царинска стопа САД повећала би се на 23,7%. За сада, САД одржавају основну царину од 10% за већину земаља.

Претње и последице

Будући да добар део погођених економија неће седети скрштених руку, поставља се питање да ли је светска привреда пред још једним великим искушењем услед потенцијално опасних ефеката свих поменутих мера, или ће се пак ступање на снагу америчких царинских претњи, које су ескалирале 2. априла ове године, као што се то дешавало и до сада, бити опет одложено.

Чини се да је оно што инвеститори очекују опција број 2. Америчка економија изгледа здраво. Економисти кажу да ће бити потребно време да се ефекти трговинске политике појаве у економским подацима, ако се то и деси. Потрошачке цене су нешто брже расле у јуну (2,7% међугодишње), али је инфлација углавном остала мирна у првим месецима Трампове администрације.

Иначе, недавна анализа економиста Голдман Сакса указала је да су потрошачи у почетку сносили само око 10% трошкова царина, али да је тај удео порастао на око 40% после три месеца. Америчке компаније су сносиле већи део остатка царинског терета, док су страни извозници плаћали око петине трошкова.

И раст запослености у САД је остао солидан у јуну, а стопа незапослености (4,1%) једва се померила откако је Трамп ступио на дужност, иако постоје одређени знаци да тржиште рада губи замах.

Ипак, ови релативно добри резултати упркос новоуведеним царинама не би били такви да су најављене Трампове претње од 2. априла заиста спроведене. Наиме, у том случају, ефекат би био непосредан, односно инфлација би имала значајнији раст, док би се већ осетио и негативан утицај на повећање БДП-а. Тренутне политике, које су ипак далеко ублаженија форма онога што је првобитно предложено, ће вероватно проузроковати релативно благу штету.

Интересантно је да и друга потенцијално најугроженија привреда Трамповом трговинском политиком, кинеска, ради сасвим солидно, растући 5,2% у другом кварталу, премашивши очекивања. Наиме, Пекинг је инвестирао у производњу и инфраструктуру и повећао извоз на друга тржишта, што је надокнадило пад испорука у САД.

Ипак, нови ризици се назиру. Наиме, имајући у виду ослањање Кине на треће земље ради извоза у Америку, таргетирање претовара путем виших царине или увођењем додатних процедура око ланаца снабдевања могло би да погоди чак 70% кинеског извоза у САД – тиме угрожавајући тренутну позитивну трајекторију кинеске привреде.

Могући царински рат са ЕУ

Трампова објава да ће од 1. августа увести царине од 30% против ЕУ и Мексика би могла да изазове озбиљне несугласице Вашингтона са два своја највећа трговинска партнера, али је однос са Бриселом, природно, у центру пажње. Бела кућа види проблем у односима са ЕУ услед „дугорочних, великих и упорних трговинских дефицита, који су изазвани царинским и нецаринским политикама и трговинским баријерама“. Гледиште чланица Уније је другачије, као и спремност да се супроставе Вашингтону.

Преговарачи из ЕУ и САД-а улазе у још једну недељу интензивних разговора како би постигли трговински споразум до 1. августа. ЕУ је спремна на асиметричан споразум у корист САД-а, такође појачавајући припреме за одмазду у сценарију без споразума. САД се залажу за готово универзалну царину на робу из ЕУ већу од 10%, са ограниченим изузецима.

Ако утростручене царине (са 10% на 30%) заиста ступе на снагу 1. августа, потенцијални утицај на ЕУ могао би бити далекосежан. Наиме, вредност трговине робом и услугама између две економије износила је претходне године чак 1,7 хиљадa милијарди евра (у Бриселу се процењује да америчке царине већ покривају 380 милијарди евра или око 70% извоза EУ у САД).

Оно што Трамп потенцира је робни дефицит САД од 198 милијарди евра. Међутим, оно што он заборавља да напомене је размена у услугама, односно суфицит од 50 милијарди евра у том сектору који САД остварује са чланицама ЕУ (наиме, америчке high-tech компаније су веома компетитивне на европском тржишту, посебно у домену рачунарских услуга, као и правних и финансијских услуга).

Зато Европска комисија разматра нову рунду реторзивних мера којима би се ограничила трговина услугама и приступ америчких компанија јавним набавкама. Оштрина одговора Брисела зависиће од тога да ли ће Трамп у свом трговинском рату обухватити фармацеутске производе и полупроводнике, будући да је ЕУ већ исцрпила могућности одмазде по питању робе.

Иначе, прва рунда реторзивих царина, усмерених на 21 милијарду евра америчког извоза, већ је одобрена, али је суспендована до 6. августа како би се дало времена за преговоре о споразуму. Комисија је предложила и други пакет – који обухвата 72 милијарде евра у артиклима као што су авиони, аутомобили, машине и пољопривредни производи – који такође чека зелено светло.

Фокус на билатералне робне дефиците (вероватно интенционално) игнорише „огромну снагу“ Америке у размени услуга. Практично, Трампова администрација користи само „део једначине“, а затим креира политике засноване на погрешној метрици. Брисел потенцира да је укупна трговина са САД скоро уравнотежена, те да је амерички дефицит скроман (на пример, 2023. је чинио само 3% укупне трговине између две привреде).

У сваком случају, лекција коју може да научи Брисел је да ЕУ треба да унапреди своју стратегију економске безбедности експлицитним идентификовањем, ограђивањем и јачањем тачака економског утицаја. Тек након тога би уследила процена да ли је ЕУ дорасла задатку проактивног и офанзивног коришћења утицаја и које празнине евентуално треба попунити. Чини се да ЕУ није припремљена за надолазећи свет, у коме ће економска присила, одвраћање и утицај играти све већу улогу са последично ослабљеном улогом међународних правила

Потцењена опасност секторских царина

Ипак, не треба сметнути са ума то да су до сада најстроже уведене царине од стране САД оне које се односе на одређене секторе, тј. производе, а не на земље. Још горе, по свим најавама, ускоро ће се појавити још ових „секторских“ царина.

Ефекти неких, укључујући царине од 50% на алуминијум и челик и 25% на аутомобиле, већ почињу да се показују. Више о царинама на електронику и полупроводнике знаћемо крајем јула, а Трамп је обећао и царину од 50% на бакар од 1. августа, док је најавио и да ће Америка „почети са ниском царином“ на фармацеутске производе, вероватно крајем јула. Друге, попут царина на критичне минерале и дрвну грађу, такође би ускоро могле бити уведене.

Иако инвеститори воле мантру TACO (Trump Always Chickens Out – Трамп се увек уплаши), постоји разлог да се мисли да би секторске царине могле постати веома озбиљне. На пример, Трампова објава о царинама од 50% на бакар подигла је цене тог метала на рекордно висок ниво (ово је последица чињенице да су САД други највећи потрошач тог метала у свету, док производе тек 5% бакра, па чак 45% тражње САД покривају из нето увоза).

Додатно, царине којима се таргетирају одређене индустрије су генерално више од оних за државе, очигледно зато што администрација очекује да ће подстаћи враћање послова у стратешке секторе. Док су „реципрочне“ царине усмерене на земље које остварују трговинске суфиците са Америком, секторске тарифе су далекосежније. Оне теже да ограничи америчку потражњу за низом производа који се ослањају на глобалне производне процесе. Потенцијално, може бити погођена свака држава са упориштем у ланцу вредности. Секторске царине су такође мање подложне „ценкању“, јер је погођена страна мање очигледна за царине, на пример, на бакар него за оне које се уводе конкретној држави.

Секундарне царине за Русију

Недавна претња америчке администрације секундарним царинским санкцијама, усмерена према Русији, могла би да поремети глобална енергетска тржишта и, последично, економску стабилност. Наиме, наметање секундарних царина од 100% земљама које купују руску нафту, природни гас и друге производе ако се споразум о прекиду ватре не постигне у року од 50 дана могао би, ако би заиста био спроведен, да доведе до великих економских проблема на глобалном нивоу.

Иако би непосредни економски утицај ових царина на Русију могао бити за одређене времо ограничен, секундарне царине би на крају могле да оптерете руску ратну економију јер би, приморавајући треће земље да ограниче увоз енергената из Русије, лишили Москву главног извозног прихода. Ако се примене, могле би да утичу на 30% до 40% руске продаје нафте, дестабилизујући економију те земље и утичући на глобалне залихе енергије.

Наравно, кључно питање је да ли би Индија, и пре свега Кина, које су кључне за евентуални успех америчких секундарних санкција, биле спремне да им се повинују. Када је у питању Делхи, то није потпуно искључено, док би спремност Пекинга за тако нешто било потпуно изненађење, имајући у виду досадашњу подршку Кине Русији и опасност коју та земља перципира ако би њен северни сусед био доведен у озбиљну кризу.

Када је у питању руска нафта, државе ЕУ су одобриле нови, осамнаести пакет санкција РФ, који укључује ревидирано ограничење цене нафте и нова банкарска ограничења. Ове мере довешће до тога да се око 20 руских банака искључи из међународног система плаћања (SWIFT) и суочи се са потпуном забраном трансакција. Додатно, биће уведене санкције за гасовод Северни ток како би се осигурало да се он у будућности не врати у рад, те ће бити наметнута ограничења на руску нафту која се рафинише у трећим земљама.

Ограничење цене руске нафте (тзв. cap), које је тренутно постављено на 60 долара по барелу, биће динамички ревидирано на 15 долара испод тржишних цена. У пракси, то ће тренутно бити између 45 и 50 долара (аутоматски ће се кориговати најмање два пута годишње).

Мало је вероватно да ће укупан ефекат на руску економију бити значајан, имајући у виду да се економски односи ЕУ и РФ већ на веома ниском нивоу, те да је могућност да Брисел утиче на треће земље такође лимитирана.

Потенцијални ефекти на глобалну економију

Пројекције ММФ-а о расту глобалне економије од 2,8% у овој и 3% у 2026. години, указују на стопе знатно испод историјског просека од 3,7%. Ово је добрим делом последица успоравања две главне економије, САД и Кине, и то услед веће политичке неизвесности и потенцијалног царинског рата. Наиме, од априла, су економски индикатори под снажним утицајем трговинских тензија, потенцијалног преусмеравања трговине, али се такође већ назиру побољшања пошто су поједини трговински споразуми умањили просечне царине – тренд који је очекиван да се настави наредних месеци.

Према проценама Светске банке, 2020-те би могле бити најслабија деценија за економски раст од 1960-их, а главни кривац су царине. Само ове године, прогнозе указују да ће се глобални раст успорити за скоро пола процентног поена (у односу на очекивани на почетку године), што је најслабији резултат у последњих 17 година (изузевши глобалне рецесије 2009 и 2020). До 2027. очекује се да ће раст глобалног БДП-а у просеку износити само 2,5% – најспорији темпо било које деценије од 1960-их. Ако би се царине преполовиле у односу на нивое из маја 2025, глобални БДП ове и следеће године био би 0,2% већи.

Студија ФЕД-а показује да царине значајно смањују економски раст САД и света и повећавају инфлацију у многим економијама, у зависности од тога како земље реагују. Међутим, последице су мање озбиљне него што су имплицирале оригиналне објаве од 2. априла. Од тада су направљена многа изузећа и царинска прилагођавања за одређену робу и земље. Показује се да одмазде других земаља погоршавају економске губитке, те да инфлација расте. Такође, царине несразмерно штете америчкој пољопривреди и сектору трајне производње смањењем БДП-а и запослености, као и повећањем цена.

Иначе, прогнозе ФЕД-а о повећању америчког БДП-а нису охрабрујуће, будући да се предвиђа раст од 1,7% у 2025, те раст од 1,8% на дужи рок – значајно испод просека у последњим деценијама. Знатно су песимистичније пројекције „Блумберг економикса“, у којима се тврди да ће тренутне царинске стопе смањити америчку економију за око 1,6% у наредне две до три године (у поређењу са основним сценаријем), док ће потрошачке цене бити додатно кумулативно увећане за 0,9%.

На крају, експанзивније монетарне политике широм света постају нова реалност. Наиме, царински рат америчког председника ће вероватно приморати већину водећих централних банака на даље ублажавање монетарне политике у наредним месецима. Процењује се да ће агрегатне каматне стопе развијених економија пасти за више од 0,7% ове године, док ће слична мера трошкова задуживања широм света пасти још више.

Све то одражава становиште да би наставак Трамповог покушаја повратка индустрије у САД и реорганизације глобалне трговине, могао бити већа опасност за економски раст широм света него што је претња повећању потрошачких цена.

Донекле је иронија да би монетарна политика могла бити додатна предност за друге привреде на уштрб америчке, иако сам Трамп, који не може да присили ФЕД да обори базне камате, константно жели да постигне управо супротно.