Бермудски троугао
Звездан Манчић: Фотографије генерисане вештачком интелигенцијом већа су претња истини него фотографима štampaj
недеља, 10. дец 2023, 08:50 -> 21:37
Зашто нам је неопходна фотографија која реално приказује нашу стварност, може ли се спречити масовна манипулација истином коју ће нам донети вештачка интелигенција, шта је улога фотографа у друштву у медијима тема је разговора за председником Центра за развој фотографије.
„Ако се као друштво одлучимо да нам фотографија више није потребна, да желимо промптове са својих путовања, венчања или политичких догађаја, и ја ћу се бавити нечим другим. Промптографија ће сигурно освојити један део тржишта фотографије. Али ако то заиста уђе у документарну фотографију и нека друга поља, упитна постаје и стварност. То је, дакле, питање да ли нам је стварност уопште потребна или ћемо сви само да направимо свог аватара“, каже у Бермудском троуглу Звездан Манчић, фотограф, фоторепортер и председник Центра за развој фотографије.
Са саговорником подкаста о медијима разговарамо и о улози визуелне у медијској писмености, зашто се залаже да фотографија постане део ликовног образовања у школама, где је нестао фоторепортер и шта је фотоновинар, да ли је новинар потребан фотографу и обрнуто и о два актуелна аспекта статуса фотографије данас. Један је дилема о томе ко све може бити фотограф у ери у којој су сви сликају својим телефонима, а други је утицај вештачке интелигенције на фотографију, њено тржиште, медије и јавност.
Он одговара на питања о томе какве су могућности манипулације фотографијом, како се њоме дезинформише, како публика може да препозна фотографију генерисану вештачком интелигенцијом, може ли се десити да јавност више не верује ни фотографији.
С Манчићем, који је и директор међународног фестивала фотографије "Визуализатор", разговарамо о фотографским преварама века које су тежиле да алармирају јавност о продору промпта - књизи Јонаса Бендиксена који је месецима чекао да неко примети да су све „фотографије“ у њој генерисане вештачком интелигенцијом и престижној Сони награди чији жири није уочио ВИ уљеза у конкуренцији и доделио је награду аутору Борису Елдагсену.
