OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Прекаријат и култура

                    Говори ли уметност ишта радницима на минималцу: Призори поражених у класном рату štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Драгана Кањевац

                    уторак, 04. окт 2022,  11:51 -> 21:04

                    Да: радници на минималцу не иду на Битеф да виде представу „Тихуана“ о прекарним радницима у Мексику, не читају Орвела, нису гледали „Номадленд” и нису луди за информацијом ко је добио Оскара. Али растућа економска криза увелико гута и средњу класу којој су теме уметничких дела о сиромаштву све ближе сопственој реалности. Зато, будимо љубазни према касиркама у самопослузи. Можда једног дана и сами седнемо за ту касу, где нас чека колона нервозних купаца, а ми не знамо шифру за јаја.

                    Мексичка представа „Тихуана", приказана на овогодишњем Битефу, производ је животног експеримента глумца, писца и редитеља Габина Родригеза - да живи на минималцу као радник у фабрици одеће у Тихуани. Дошавши из Мексико Ситија, представљао се као Сантијаго Рамирез и радио исцрпљујуће смене за нешто мало више од три евра дневно. Живео је бедној собици, каква већ може бити у сламовима - дивљим насељима Тихуане. Становао је у сектору А, најбољем кварту у једном од горих места за живот у граду. Сектор Ц је, рецимо, био на клизишту и могло се посматрати како се с времена на време по која уџерица уруши.

                    Габино Родригез планирао је да ту остане шест месеци. Ипак, раније је завршио са експериментом. Безбедност му је била угрожена после квартовског окршаја који се завршио уличним линчом. Знао је - уколико његов прави идентитет буде откривен, ситуација не може да изађе на добро.

                    Родригез, једини глумац у представи, коаутор је читавог пројекта, заједно са Лујзом Пардо. Истиче да је био  мотивисан наводом из мексичког Устава - да минимална зарада треба да покрива нормалне материјалне културне и социјалне потребе главе породице и омогући школовање деце. Родригез је на својој кожи осетио сву неистинитост овог лепог уставног текста. Помиње и два аутора чијим је радовима био инспирисан: Гинтера Варлафа и Андреа Солана. 

                    Гинтер Варлаф је немачки истраживачки новинар рођен 1942. године. У великој мери бавио се животом радничке класе и друштвеног талога, представљајући се и проводећи време као фабрички радник, бескућник, алкохоличар. Књига „На дну", објављена 1985. године, говори о Варлафовом прерушавању у турског гастарбајтера и малтретману који је доживљавао од стране станодаваца, послодаваца - и саме државе.

                    Андре Солано је колумбијски писац  који је објавио књигу  о својим искуствима о раду за минималац у фабрици у Меделину, где је боравио шест месеци. Изнајмио је собу у најопаснијем крају града, који, иначе, има више од 90 разбојничких банди.

                    Пракса у фабрици кугличних лежајева

                    У Србији скоро пола милиона људи ради за минималац, од којих многи раде и за мање од тога. Ти људи не иду на Битеф. Габино Родригез у разговору са новинарима каже да је свестан чињенице да је представа „Тихуана" намењена средњој класи, људима који немају проблеме као што су глад, беда и физичка исцрпљеност.

                    Радници на минималцу не само да немају времена и пара за културу. Када си исцрпљен не можеш ни да мислиш.

                    Као средњошколка, са непуних 16 година, провела сам две недеље у фабрици кугличних лежајева на Палилули. То се тада у школи звао „производни рад". Супер, помислих када су нам најавили да се не иде на часове - мало ћу да учим за то време, средим оцене..

                    Какво црно учење. Смена од 06 до 15h, буђење по мраку и осам сати тешког рада у фабричким халама, на машинама које диктирају темпо и нема шансе да се одмакнеш од траке. Осам сати убацивања лежајева у један левак. Не може да се дише од металне прашине, масти и пиљевине просуте преко пода. Премештај, вуци, носи... У чкиљавим ходницима тоалета жене пуше и причају масне вицеве. Мрак и вештачко светло. После радног дана једино за шта имате снаге јесте да се одвучете до куће, истуширате се, и ако је могуће, спалите масну одећу. Да једете и спавате. Какво учење, каква надградња!

                    Нико и ништа

                    И енглески писац Џорџ Орвел дисао је пиљевину када је као перач судова газио по масним кухињским подовима у Паризу. Његов први роман „Нико и ништа у Паризу и Лондону" објављен  је 1933. године и говори о Орвеловим искуствима живота перача судова на минималцу у Паризу. Тачније, прво описује париски период гладовања пре него што ће се запослити као перач судова -  што ће се испоставити као земаљски рај  наспрам бескућништва у Лондону .

                    „Шест франака је један шилинг и можете да живите за шилинг дневно у Паризу. Али то је компликован посао", каже Орвел. Прво мораш да се претвараш да живиш нормално, што значи да мораш стално да лажеш. Престанеш да носиш веш на прање, замрзе те ови из перионице јер мислиш да носиш веш на друго место. Ражани хлеб и маргарин, или хлеб и вино, то се једе. Ако попијеш пиће у ресторану тог дана не једеш. Остајеш без сапуна и жилета. Дрхтиш да ли ћеш моћи да платиш ренту за бувару у пакленом кварту Златни петао. Понекад останеш у кревету исцрпљен од глади без икакве шансе да се покренеш и снађеш за тај дан.

                    Орвелу се ипак посрећило и добија посао перача судова у хотелу. Још са оброцима, какво олакшање! Најнижи посао у кухињи, са још педесетак успутних задужења. То је тај рад за минималац, први степеник изнад глади и дна. Перач судова, каже Орвел, прелази око 25 километара дневно и трпи, осим масти, ђубрета, псовки и увреда - несносну врућину у кухињи. У време оброка кухињски простор је чист пандемонијум. „Волео бих на тренутак да сам Зола, чисто да објасним време ручка",каже Орвел. „Суштина ситуације је да сто или двеста људи захтевају различита јела од пет шест оброка док педесетак људи треба да то спреми, сервира и после све то очисти."

                    Испоставило се да је посао у хотелу био права привилегија наспрам запослења у руском ресторану, где су смене биле по 17 и 18 сати дневно у нехуманим условима. Слободно време је проводио, као и остали, у  свом гету звани Златни петао, углавном у спавању и опијању.

                    Орвел закључује да је у овој ситуацији био класичан роб. Роб, целодневно заробљен радећи глупе послове, експлоатисан до те мере можда баш зато да не би имао слободно време да размишља.

                    Роман „Нико и ништа у Паризу и Лондону" више је него актуелан. Радничка права су све мања, а све је више прекарних радника (од латинске речи precarious - несигуран) - оних који немају никаква загарантована права, раде на одређено, на црно, немају осигурање, никакву сигурност егзистенције. 

                    Земља номада 

                    Филм „Земља номада" редитељке Клои Џао са глумицом Френсис МекДорманд у главној улози  додирује тему прекаријата са још тежим акцентом - губитак посла и дома због економске кризе и стварање армије радника који живе у комбијима и камперима, у потрази за повременим послом, најчешће у свегутајућем „Амазону". Џиновске фабрике за паковање и транспорт пакета, рад од јутра до сутра, на одређено време. Контејнери за пакете у јарким бојама - на радост. Повратак у комби, кување чорбе на плинском горионику и смрзавање.

                    Филм је добио Оскара и један је од ретких пробоја реалног живота у холивудски Пантеон.

                    Да: радници на минималцу не иду на Битеф, не читају Орвела, нису гледали „Земљу номада" и нису луди за информацијом ко је добио Оскара. Али растућа економска криза увелико гута и средњу класу којој су теме уметничких дела о сиромаштву све ближе сопственој реалности. Зато, будимо љубазни према касиркама у самопослузи.

                    Можда једног дана и сами седнемо за ту касу, где нас чека колона нервозних купаца, а ми не знамо шифру за јаја.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Економија
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Свет
                    Кинеска Јалта 2.0: О чему су у Шенжену преговарали Трамп, Си и Путин и шта (ни)су договорили
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Кинеска Јалта 2.0: О чему су у Шенжену преговарали Трамп, Си и Путин и шта (ни)су договорили
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Историја
                    Како је усташки атентатор циљајући југословенског убио уругвајског амбасадора у Парагвају: Прећутана смрт Карлоса Абдале
                    Пише:  Филип Инђић
                    Како је усташки атентатор циљајући југословенског убио уругвајског амбасадора  у Парагвају: Прећутана смрт Карлоса Абдале
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Култура
                    Филмски ратови за мртвачке сандуке: Топаловићи и Фишерови против кинеске погребне индустрије
                    Пише:  Вуле Журић
                    Филмски ратови за мртвачке сандуке: Топаловићи и Фишерови против кинеске погребне индустрије
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Музика
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Пише:  Жикица Симић
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.