OKO
  • Вести
  • Спорт
  • Мундијал 2026
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Савет за Новака Ђоковића

                    Новак на Затвореном првенству Аустралије: Спорт је постао оно за шта га је оптуживао Дуци Симоновић

                    Читај ми!

                    Пише:  Горан Гоцић

                    субота, 22. јан 2022,  09:20 -> 13:31

                    Ниједан учесник турнира Острелијан опен није се солидарисао с Новаком Ђоковићем. Ниједан није зуцнуо. Правили су се да је све Чарли Браун. Али спорт је по самој дефиницији фер-плеј. То је сатисфакција за северноамеричку црну браћу која убада кошеве, Африканце који трче као ветар, Јужноамериканце који пикају фудбал, Источноевропљане који цепају тенис. Дакле једнакост за све и шанса да непривилеговани појединци, клубови и народи стану раме уз раме са привилегованим и поразе их. Али шта спорт данас заиста јесте?

                    Новак Ђоковић је човек који је успешан у једном аристократском спорту, а долази из мале земље која с пи-аром не стоји баш најбоље. Србима то просто импонује. Али то је само део његове харизме: феномен Новак се не одвија само на српском тлу и међу српском дијаспором. Нама могу да импонују Живојиновић, Зимоњић или Троицки. Али Новак је глобална звезда: он импоније читавој планети.

                    Мој другар Тодор познаје Новака. Кад седне с њим на неком јавном месту, за минут се оформи ред људи око њега. Потпис, заједничку фотографију, одговор на питање, стисак руке - дај било шта. Сви хоће део њега. Сви хоће да га додирну за срећу - као кад видимо оџачара или стављамо руку трудницама на стомак. Исто је у Кини и Француској. Заправо свуда где допире телевизијски сигнал.

                    Новак је школски пример особе који данашњи медији воде под шифром селебрити. А човек треба да има велики интегритет и самоконтролу да у таквој ситуацији не полуди или се не погорди. Не ожени се фотомоделом. Не крене да шмрче кокаин. Не купи црвени ферари. Не умисли да је месија. Тајна је у томе што је упркос свом звезданом статусу, улози у којој је, хтео - не хтео, Новак научио да се сналази - он ипак успео да задржи дозу невиности.

                    Јбг, и Мајк Тајсон је најбољи боксер, али је далеко од шармера. И Марина Навратилова била је атлета, милионер и тениски шампион. Али Новак је истовремено остао и дечак који још жели да се игра, још дозвољава себи да показује љутњу и радост, још је задржао смисао за хумор. Тако је зарадио и надимак Joker.

                    Савет за Новака Ђоковића

                    Е сад, клетва Новаковог унисоног савршенства на терену и простодушности ван њега јесте што се онда свака шуша осећа позваном да му дели пацке и савете. Кад су у питању други успешни Срби, попут Емира Кустурице или Марине Абрамовић, злобници их обично само нагрде. Али Новака сви хоће бар мало да поправе.

                    Оглашавају се дакле и куси и репати, и експерти и дилетанти, и елоквентни и неписмени. Говоре Новаку шта да носи око врата, шта да једе, с ким да ради, како да тренира, како да се понаша, шта да каже. Углавном сви све знају боље од њега. Чекај, јеси ли сигуран? Баш ти имаш савет, баш за Новака Ђоковића?

                    Лично ми је Новакова непосредност, његова сачувана једноставност, тај дечачки квалитет некако најдирљивији. Због своје опипљиве невиности, због јаких веза с породицом, Рафаел Надал и Новак Ђоковић далеко су шармантнији него ледено срачунати типови као што су Иван Лендл или Матс Виландер.

                    Новак, међутим, плаћа за то озбиљну цену. Неколико неспоразума с медијима - а епизода у Аустралији је само кулминација у том низу - подсетили су њега и јавност да врхунски спортиста заправо не може себи да дозволи да тако ходи светом. Тако непремазан. Тако искрен. Тако самосвојан.

                    Другим речима, редовне лекције му не дају само обожаваоци, него и медији. Поука се своди на једно: Новак треба да постане срачунат. Он мора да даје дозиране корпоративне изјаве. Мора да ради као швајцарски сат. Мора да има у виду спонзоре. Мора да буде богоугодан. Мора да буде политички коректан. Мора да води глобалну стратегију. Мора да се понаша као транснационалана компанија - безмало попут Мерцедеса или Самсунга.

                    Речју, мора да се претвори у политичара. У противном - најебаће као Марадона, иако нимало не личи на њега.

                    Неодољивост спорта лежи у чињеници да је то једна од ретких области с једноставним и свима јасним правилима. Иако сведочимо да се повремено у спорт прокријумчаре сасвим људска непочинства, неправде, грешке и јереси - макар су правила игре једнака за све. То, ма колико се трудили да постигнемо, ма колико пришли идеалу слободе, једнакости и братства, не важи практично ни за једну другу људску активност.

                    Укључујући и закон, пред којим смо номинално сви једнаки.

                    Новаков грех 

                    Новаков грех јесте што је он слободоуман појединац. Често каже баш то што мисли. Као да има дар да први примети како је цар го. Ономад је таква била његова примедба да мушки тенис има већу публику и треба да буде боље плаћен од женског. Да, истина је. Не, не сме с тим у јавност. Пред турнир Острелијан опен написао је твит у којем се похвалио да је добио медицинско изузеће. Да, истина је. Не, не сме се тим у јавност.

                    Не покушавам да будем генерал после битке. Не тврдим да сам унапред знао какву ће реакцију Новак изазвати. Примећујем само да има подоста истина с којима се не сме у јавност. Упркос томе, Новак и даље заговара одувек непопуларну праксу - личног интегритета и слободе појединца. Дакле човек треба да каже шта мисли и да заступа оно у шта верује.

                    Мухамед Али увек се тако понашао, без обзира на последице. Одбио је да служи обавезни војни рок. Последица је била да није могао да се бави својом професијом, боксом, између 1966. и 1971. Онда је прешао у ислам у једној антиисламској земљи. Онда је променио име које је прослављено широм света. Онда се ангажовао у црначком покрету у једној белачкој земљи. Рекло би се да је Али бунџија, да не мари шта ће рећи публика. Па ипак је двапут биран за највећег спортисту XX века.

                    Да ли је изјава Новака Ђоковића - највећег спортисте XXI века - да му је одобрено медицинско изузеће за један тениски турнир заиста у тој категорији? Да ли је заиста тако вероломна, радикална и бласфемична као што су својевремено биле Алијеве?

                    На први поглед не. Па ипак, ситуација с Новаком из 2022. сасвим је аналогна оној Алијевој из 1966. Али је избрао да не оде у Вијетнам и не добије лиценцу да се такмичи у боксу. Новак је изабрао да се не вакцинише и да не добије улазне визе да се такмичи у тенису.

                    Лечење здравих 

                    Разлог зашто је Новаков твит изазвао тако јак одијум у Аустралији је познат. Најрадикалније мере за сузбијање ковида-19 од свих западних влада донела је аустралијска. То је, с једне стране, оставило трауматичне последице на економију и грађанске слободе. С друге, није имало жељеног учинка у погледу пандемије.

                    Дошли смо у бизаран парадокс, како је приметио један колумниста, да је вероватно најздравији човек на планети изолован због претње јавном здрављу. Будући да је Аустралија ватрени заговорник нове праксе присилног лечења здравих људи, сместа се огласио ози естаблишмент.

                    Љутити повици су се сви сводили на исто: Како то да је неки селебрити успео да избегне наше биополитичке мере, а обични грађани то не могу? Политичари су се уплашили да не испадну шепртље и лицемери. Решили су да преко туђих леђа - мимо одлука властите спортске асоцијације и правосудних органа - на Новаковом случају тренирају строгоћу. И после твитања твитова, почели су да звоне телефони.

                    Остатак приче знате. Новак је ухапшен на граници. Иако није ништа скривио, над њим је спроведена педантна полицијска истрага и примењене су старомодне методе утеривања информација: одузимање телефона, држање под кључем, забрана посета.

                    Очајнички покушај да се у његовом понашању, деловању и моралном фото-роботу пронађу пукотине или неки законски прекршај и поред најбоље воље и детаљног тркељисања - властима у Аустралији на концу није успео. Новаково протеривање из те земље постаде искључиви каприц политичке елите.

                    Да би дали привид принципијелности, политичари су издејствовали накнадно протеривање и других тенисера с турнира Острелијан опен. И њима је испрва одобрено такозвано медицинско изузеће, а да претходно за благослов нису питали премијера Скота Морисона.

                    И заиста, како је неко у твиту приметио, ако политичари могу да овако арогантно поступају са звездама, шта ће тек да раде нама пучанима ако им нисмо по вољи? Из Новаковог случаја следе неприлично депресивне поуке.

                    Солидарност 

                    Прво, куд се дела спортска колегијалност? Кад је тенисера Николу Пилића суспендовала Југословенска тениска федерација и кад је зато дисквалификован с Вимблдона 1973, све су колеге биле листом уз њега. Тринаест од шеснаест највише рангираних колективно су бојкотовали турнир те године.

                    А када је на Монику Селеш извршен атентат 1993. у Хамбургу, било је пригодно да се турнир прекине. Још логичније било је да се колегиница Штефи Граф повуче из даљег надметања на турниру где је њен обожавалац секао ножем ривалке. А најлогичније је било да турнир у Хамбургу плати одштету Селешовој за пропуст у безбедности. Најмањи гест солидарности било је да се Селешовој замрзну бодови до тренутка кад буде спремна да настави да се такмичи.

                    Није се догодило ништа од набројаног. Хамбург је наставио где је стао. Графова је освојила турнир. А шеснаест од седамнаест највише рангираних колегиница је гласало да се Селешовој не замрзну бодови. Сви су се правили као да се ништа није десило. Југословенка је пуштена низ воду. Чак је и даса чије име покушавам да заборавим - Гинтер Пархе - за покушај убиства осуђен условном казном.

                    Сличан ниво колегијалности присутан је и у Новаковом случају. Ниједан учесник турнира Острелијан опен није се солидарисао с њим. Ниједан није зуцнуо. Правили су се да је све Чарли Браун. Али спорт је по самој дефиницији фер-плеј. То је сатисфакција за северноамеричку црну браћу која убада кошеве, Африканце који трче као ветар, Јужноамериканце који пикају фудбал, Источноевропљане који цепају тенис.

                    Дакле једнакост за све и шанса да непривилеговани појединци, клубови и народи стану раме уз раме са привилегованим и поразе их. Да црнац Џеси Овенс трчи брже и скаче даље од аријеваца усред Берлина 1936 - то је оно што би спорт требало да поручи. Да је мимо идеологије, јачи од политичара, изнад силе, да је предворје праведнијег света од оног који смо успели да изградимо. 

                    Homo homini lupus 

                    Али шта спорт данас заиста јесте? Он је експонент либералног капитализма. Он је илустрација максиме човек је човеку вук. Он је манекен Најкија и Адидаса. Он је тријумф скупе опреме и савремене технологије. Када је бивши број један Бјорн Борг заиграо у Монте Карлу 1991. са својим дрвеним рекетом, с турнира га је у првом колу уз помоћ графитног рекета, избацио Баскијац Жорди Арезе, у том тренутку негде око 250. места АТП листе.

                    Спорт је постао управо оно за шта га је оптуживао Дуци Симоновић. Наше доба сведочи о корупцији која је продрла у спорт, о корпорацијском извитоперењу спорта, о биополитици која је контаминирала спорт, о комплексном односу спорта и медија. Чак и о зависности спорта од дневне политике и спрези спорта и рата. Сви моћници стављају шапу на спорт. Сви успевају да се о спорт огребу. Сви не пропуштају прилику да спорт искваре. И спорт је на концу постао корумпиран као они сами.

                    Дакле кључни парадокс данашњег спорта јесте да је из њега прогнана колегијалност и олимпијска крилатица важно је учествовати. Фер-плеја нема ни за лек; важно је сатрти ривале не бирајући средства. Други парадокс јесте да је биополитика продрла тако дубоко у спорт да је допинговање постало јавна тајна.

                    Тужни резултат тога јесте да играчи попут Аутралијанца Сема Грота или Американца Џона Изнера, који нажалост немају озбиљне резултате у тенису, умеју да дркну сервис брже од 250 километара на сат. А будући да су амерички, британски и аустралијски спортисти постали покусни кунићи биохемије, онда је некако логично да играчи који воде здрав живот попут Новака Ђоковића у том систему буду парије.

                    Новак потиче из Србије. Новак је колегијалан. Новак се не допингује. Новак живи здраво. Новак не подлеже пропаганди. Новак има своје мишљење. Новак је најбољи активни тенисер. Али Новаку је неки политичар на потезу између аустријског Курца и аустралијског Скота забранио да се такмичи са онима који све то нису.

                    Кад су савети у питању, морам признати да за Новака немам ниједан. Само жељу да остане то што јесте.

                     

                     

                    Свет
                    Државни шверц нафте кроз Ормуз и друге теснаце: Американци, Иранци и Руси у истом послу
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Државни шверц нафте кроз Ормуз и друге теснаце: Американци, Иранци и Руси у истом послу
                    Катарска дипломатија за мир на Блиском истоку: Чекајући споразум Вашингтона и Техерана
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Катарска дипломатија за мир на Блиском истоку: Чекајући споразум Вашингтона и Техерана
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Пише:  Горан Николић
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Друштво
                    Феликс се вратио кући: Како је један орао крсташ летео од Србије до Сирије и Либана и назад, и шта је успут доживео
                    Пише:  Момир Турудић
                    Феликс се вратио кући: Како је један орао крсташ летео од Србије до Сирије и Либана и назад, и шта је успут доживео
                    Кад су цветале трешње: О рату и миру, о животу и смрти и о мом оцу
                    Пише:  Горислав Папић
                    Кад су цветале трешње: О рату и миру, о животу и смрти и о мом оцу
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Пише:  Иван Радановић
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Економија
                    Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас
                    Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Историја
                    Осам живота Ђорђа Шагића: По рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Осам живота Ђорђа Шагића: По рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Пише:  Вуле Журић
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Култура
                    Б. Травен, анархокомуниста у бекству и мистериозни писац из мексичке џунгле у филму „Благо Сијера Мадре“: Видимо се у Дурангу!
                    Пише:  Жикица Симић
                    Б. Травен, анархокомуниста у бекству и мистериозни писац из мексичке џунгле у филму „Благо Сијера Мадре“: Видимо се у Дурангу!
                    Светски рекордер у броју написаних химни: Даворин Јенко, аутор српске, словеначке и несуђене црногорске химне
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Светски рекордер у броју написаних химни: Даворин Јенко, аутор српске, словеначке и несуђене црногорске химне
                    Сећање на Вељу Павловића: Сурфери на београдским улицама или Странци у ноћи
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сећање на Вељу Павловића: Сурфери на београдским улицама или Странци у ноћи
                    Антони Гауди и Пабло Пикасо у Гаудијевој години у Барселони: Прве комшије из супротних светова
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Антони Гауди и Пабло Пикасо у Гаудијевој години у Барселони: Прве комшије из супротних светова
                    Музика
                    Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!
                    Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена
                    Пише:  Зорица Којић
                    Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена
                    Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.
                    Пише:  Жикица Симић
                    Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Пише:  Жикица Симић
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Спорт
                    У трагању за сличицом која недостаје: Последњи Мундијал у Панинијевим албумима
                    Пише:  Вуле Журић
                    У трагању за сличицом која недостаје: Последњи Мундијал у Панинијевим албумима
                    Степинaц, Артуковић и Скорцени на маргинама меча Ирске и Југославије 1955: Како је фудбал победио Католичку цркву
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Степинaц, Артуковић и Скорцени на маргинама меча Ирске и Југославије 1955: Како је фудбал победио Католичку цркву
                    На овом Мундијалу нас неће бити, а како смо пролазили на ранијим: Од Монтевидеа до Катара
                    Пише:  Јово Вуковић
                    На овом Мундијалу нас неће бити, а како смо пролазили на ранијим: Од Монтевидеа до Катара
                    Мундијалски рекорди: Најубедљивије победе и најбољи стрелци у историји светских првенстава
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Мундијалски рекорди: Најубедљивије победе и најбољи стрелци у историји светских првенстава
                    Лектира
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Пише:  Радован Поповић
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Пише:  Станко Церовић
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Пише:  Радосав Пушић
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.